Upozorenje o sadržaju: Slede spojleri. Podrazumeva se.
[wrc_column grid=”2″ width=”1″ type=”start”]
Verujem da postoji dobar deo publike koji misli da je ovo Marvelov film, a nije, jer je rađen u Soni studiju. Ipak, zabavno je gledati na ovo kao deo Marvela, jer je „Venom” deo Spajdermenovog sveta. U tekstu ću se osvrtati i na film i na uticaj Marvela, pošto su povezani ikoničnim likom.
Prvi put sam se susreo sa konceptom Venoma u trećem delu Spajdermena sa Tobijem Megvajerom, tako da sam pretpostavio da će ovaj Venom podsećati na taj film. Međutim, cela naracija i poenta je temeljno skrenula s uma i onoga što „Venom” treba da bude. Ovo smatram lošom prezentacijom, i pored toga što se glavni zaplet držao u tajnosti. Verujem da je trenutna klima unutar Marvelovog animiranog univerzuma pokrenula ideju na koju je odrađen lik Erika Broka, istraživačkog novinara čija karijera naglo propada nakon prvog sukoba sa negativcem. Tom Hardi igra „luzera“, što mu nikako ne priliči, jer je čovek građen kao bik, te svaka njegova interakcija sa drugim likovima ima šaljiv ton. Znam, tu su samo hteli da pokažu koliko je negativac moćan, da po jednom susretu i nezgodnom pitanju može da uništi čoveka, ali previše je očigledno, skoro amaterski, jer se na plastičan način pokaže namera.
Vidljiv je Sonijev pokušaj da celu priču učini primerenu stripovskom Venomu, tako da se ovde studio opirao Diznijevoj diktaturi i uspeo da održi privid Venomove brutalnosti, ali nije išao do kraja s tom namerom.
Pri početku, „Venom” je odmah ukazao na vezu između Elona Maska i antagoniste, kopirajući stereotipe inovatora koji je kroz nekoliko projekata verovatno poludeo od para i postao narcisoidni idealista. Povezivanjem negativca sa tim samoživim stavom da su sve tuđe ideje spram njegove retardirane izjave pijanih metaloglodača, ne čini antagonistu opasnijim ili više zlim. Odmah su tu rakete, paraziti koji jako podsećaju na Marsovsku šlajmaru emigranta iz Černobila, potom imamo verbalno pokazivanje mišića i autoriteta, što je načinilo lik zloće odbojnim, ali ne iz razloga kojim produkcija to želi da postigne.
Kako što to uvek bude u filmovima, sled nesrećnih okonosti junaka po standardu spušta na nulti nivo s kog se on mora podići. Verovatno je to oproban šablon, pa ne žele da ga menjaju. Stičem utisak već viđenog i zato ne mogu da obeležim „Venom” kao film vredan drugog gledanja. U najbolju ruku je prosečan, tinejdžerski film na koji fanovi svršavaju.
Neki segmenti su mogli da se naglase, mesto da se često spominju kroz scene. Posle nekog vremena, pojmovi počnu da vam lebde pred očima i tako očekujete da se spomenute stvari konačno iskoriste. Sve je suviše jasno postavljeno, kao da gledalac nije u stanju da isprati tok, ili je to ipak trik da se stranci u svetu skoncentrišu na određene stvari. Zar toliko misle o svojoj publici ili je ovo ipak posvećeno dečici? Hm, obeležen je kao primeren deci od trinaest godina, tako da… Eto odgovora. A posle se čude kako se fanovi žale da je priča slaba, oštećena i nereprezentativna jer se ne drži stripova i drugih ekranizacija koje su već ucrtale karakter lika. Možda filmovi o herojima i nisu namenjeni većem uzrastu.
Većih obrta i iznenađenja nema u radnji, sve već ukazuje koja je sledeća scena i čime će se junak koristiti da pobedi. Scene su čak i u delovima veštačkih efekata ispresecane da se borba i ne vidi, već samo zamah, dva do tri kadra, nema udara, zatim neko od boraca doživljava efekat udarca – kog niste ni videli. Sposobnosti parazita su plasirane na način da i klinac sa dvojkom iz Engleskog može da razume, čak i da samo gleda slike. To je to, ljudi. Ovo je dečiji film. Potpuno traćenje potencijala koji Venom ima.
Od glumaca, pojavljuju se imena kao što je Vudi Harleson koji tumači lik Klitusa Kesidija, recimo da je super fanovima već poznato to ime. Slutim na nastavak, jer je lik i ime suviše dobro da ga iskoriste epizodno. Mada i od tog nastavka teško da se može očekivati nešto više od prvog dela, sem ako ne skrenu nišan na nešto stariju publiku.
Ima i romanse, čisto da se provuče ta evergrin tema veze i emotivni problemi dvoje ljudi. Što se toga tiče, nigde iskrenih emocija i naznaka da je veza bila jaka. Uglavnom, Erikova devojka Ana gubi posao i raskida veridbu, što nit mogu da povežem sa nedostatkom ideje, niti da potvrdim da je tako nešto realno, pogotovo zbog načina na koji je to prikazano u filmu. Potpuno nerealna ljubavna veza. Moram priznati da je njen sledeći izbor partnera daleko primereniji njenim željama i da više liče na par nego Erik i ona. Da je bar bila jedna scena kako ona pati za njim ili nešto slično, možda bih poverovao, ali nigde iskrenih reakcija i emocija na obe strane. Promašena radnja što se mene tiče.
Zlikovac ni u jednom slučaju nije posegao ka svom ludilu, već se držao kao gospodin i autoritet, što nije ni strašno ni karakter zlog. Cenim da bi svi tako reagovali da imamo njegove moći. Jedino što bi nam ciljevi bili drugačiji, realniji, možda i kriminalne prirode, ali opet, sve je pod dobrom kontrolom. Ako zlikovac podbaci, ni junak ne deluje kao junak, već više kao neko ko šeta iz scene u scenu bez neke važnosti.
Kraj je ostao srećan, ali opet, očekivan ako se već diže franšiza i daje joj se prostor za nastavak. Već smo videli u trejlerima kako to ide, pa ne morate se mnogo truditi da shvatite značaj.
Dobre Stvari
U filmu obiluje komedija, ali je svedena na opaske i glumatanje Hardija. Uporno se bori s tim da ispadne spontan i naivan, a to mu ne polazi za rukom. Venom kao alterego ovde najviše ističe tu komičnu nit, pa ovo povezujem kao pandan Ganovim „Zaštitnicima galaksije”. Recimo da i Soni ima konja za trku, jer je pokazao Marvelu kako se radi solidan film.
Nijedan lik nije protraćen, i to mi se sviđa, jer svako ima bitnu ulogu. Čak i klošarka koja je prijatelj sa Erikom dodaje značaj priči i slučajnoj okolnosti u kojoj se junak nađe. U nekom drugom slučaju bih ovo stavio kao kliše i grešku, ali je odrađeno na lep način da se funkcija lika održi bitnim za priču i ne bode oči. Svaki segment u scenama koristi se kao referenca ili najavljuje neki značaj za budućnost lika. Na primer, ako se spomene neka osobina parazita, sigurno će odraditi svoje kada to bude neophodno.
Scene akcije su shodno moćima Venoma odrađene na kreativan način. Borba je dinamična, ali usitnjena da se borba svodi na vid iz više uglova. Stalno se ukazuje na ranjivost parazita, na ono šta mu škodi i na koji način se on može pobediti. Venom u ovom slučaju ne deluje kao nepobediva sila i svemoćno biće sposobno terora. Ovim se gradi iluzija da junak nije pravcijati junak, već da je ispod čovek sa manama. Objektivno, sve ima smisla i funkcioniše na zadovoljavajući način.
Vudi Harleson, koji je ovde manje bitan lik, zamenik i glavni jurišnik pod negativcem, ne odaje utisak suvišnosti, već se nosi na sopstveni način i pokazuje kao samostalni lik u priči. Klitus Kesidi je zamišljen da postupa po svom nahođenju iako odgovara nekom drugom u hijerarhiji.
Novi dečko Erikove verenice je takođe zaseban lik koji iz scene u scenu postaje sve važniji za delo. U njegovom slučaju, primećuje se ličnost koju tumači i karakteristike odgovorne osobe posvećene poslu. On nikako ne smeta, niti je razlog nekog sukoba bivših zaručnika, kao da nije prepreka između Erika Broka i Ane Vejing, već partner i profesionalna pomoć.
Dora Skirt, doktorica i uzbunjivač koja je protiv onoga što se dešava u organizaciji „Život“, predstavlja razum i moral gledaoca, a njeni postupci i izrazi lica nam govore o tome koliko je opasna situacija u kojoj se nalazi. Odgovorni postupci i prosuđivanje Doktorke Skirt su doza realnosti koja dodaje na težini i zato scene u kojima se pojavljuje vas vezuju za radnju.
Sporedni likovi su ovde ispali bolji nego glavni, sve zahvaljujući scenama koje su bile posvećene njima. Film je formiran tako, da i onaj ko nije čuo za Venoma može da razume pojmove i super moći parazita. Ovo je odrađeno s ukusom. Ovde su već dijalozi zaslužni da obaveste gledaoca o činjenicama. Ne kazuju sve i ne pojašnjavaju do detalja o čemu se radi, već dopuštaju da se kroz dela iskaže slabost, prednost i rizik.
Zahvaljujući tome, radnja je tečna, tempo optimalan i tema usklađena sa dužinom filma. Sve u svemu, lepa pričica, mada bez jakog utiska na mene.
Loše stvari
Predstavljanje ljubavne veze Erika i Ane, udarila je u svaki kliše do krajnjih granica odvratnog. Na motive koji oslikavaju njihovu emotivnu vezu, morao sam da pravim grimase i kolutam očima, jer je tako… blamarajuća i patetična. Kardovi odišu usiljenim motivima zajedničkih slika, stalnim potezanjem vereničkog prstena, a nigde izliva emocija, nigde ljudske reakcija, nigde originalnosti.
Zla korporacija se zove „Život“, i stalno se koristi pri lakoničnim opaskama. Vau, kako revolucionarno.
Brutalnost Venoma, biće oštrih zuba i suprotnost Piteru Parkeru (Spajdermen), ovde je na povodcu. Ovde se Venomova alavost na teror svela na komediju. U nekoliko slučajeva, najbrutalnija stvar koju Venom čini jeste da nekom odgrize glavu. Reakcije na to su zbunjenost, mesto panike i vapaja za milost. Prisutni posmatrači više reaguju zatečeno, nego zgađeni prizorom da je „nešto“ upravo ubilo čoveka naočigled svih. Niko da obrne glavu, da povrati ili da pokuša da zaustavi tako nešto. Uz prosto „izvinite, ja imam parazita“, svako odgrizanje prolazi kao dobar dan. Ko koga zajebava ovde? Čak se i ne vidi kako teče proces odgrizanja glave, već kratko krckanje i to je to. Nigde fontana krvi, nigde poslednji krik ili reči, ništa. Umesto teških reči, opušten razgovor i komičan dijalog prati takvu radnju, tako da… Jeb’ se Soni.
Radnja je blaga, bez šokantnih slika, bez napetih situacija, bez nečeg što bi izazvalo reakciju. Da su se odlučili za horor mesto komedije i patetike, lakše bih svario film. Ustvari, više bi mi se dopao. Za mene, to bi bilo novost, nešto originalno, kreativno, smisleno, bar kada govorimo o Marvelu i Venomu. Sve se previše lako prati i detalji su prenaglašeni umesto da se akcenat stavi na glavnu radnju. Kao da nisu znali za šta da se odluče da pojačaju, pa su sve ostavili u jednom tonu i brzini. Kardinalna greška, jer se gubi dinamika. Nema uzbuđenja, nema strepnje, nema pogađanja i onoga što vas goni na razmišljanje kako će se junak izvući iz nezgodne situacije. Uprošćeno do zla boga.
Negativac u početku podseća na Elona Maska i on je možda bio inspiracija za negativca, jer se odskora bahati i pojavljuje se u skandal stranama. Antagonista sebe smatra Bogom, čak se tako naziva pri prvim ljudskim testovima gde pokušavaju da upare simbiota sa nosiocem. On stvara višu rasu sposobnu da opstane u negostoljubivom svemiru. Gde je onda problem? Greška je ta da se oponašanje Elona Maska odvija samo u prvom delu filma, zatim je svaka sličnost prestala, tako da negativac ne doprinosi radnji na predodređeni način.
Ovde ću malo o detaljima, pa ako želite da „Venom” ostane misterija, preskočite ovaj pasus. Negativac u ovom delu nije samo jedna osoba, već kao i kod junaka, podeljena je na čoveka i zver – Karltona Drejka (Riz Ahmed) i njegovog parazita Rajot. Simbolički, Venom i Rajot su različitih boja, suprotnost jedan drugome, crno i belo, dobro i zlo, s akcentom da je u ovom slučaju crno dobro, a belo zlo kao i u drugim filmovima tipa: Trkač u Lavirintu, Igre Gladi, Zvezdani Ratovi itd.. Možda podsvesno, Erik i Karlton su opet suprotnih boja kože i istovremeno oni sami suprotni po bojama parazitima koji su ih odabrali, suprotni po poreklu i bilo kom drugom poređenju. Ukoliko se udubite u radnju više nego ja, možda je to efekat kojim je tim na filmu hteo da opčini gledaoca, obaveže ga na nekoliko dana razmišljanja o skrivenoj temi. Na mene nije imalo utisak, ali možda će to kod onih većih fanova uspeti.
Zaključak
Od ‘5 Marvina’ sa peticom kao maksimalnom ocenom, „Venomu” dajem ‘2,5 Marvina’, zbog svega navedenog u tekstu. Sve je nekako… Pasivno, blago, bez posebnih aroma i ukusa. Potencijal za „Venoma” je veliki, a oni su ga sveli na pojednostavljenu priču, klasičnu u svakom pogledu, bez originalnih delova i osetljive promene kapitalističkog recikliranja ideja. Sve što sam tražio, bilo je malo originalnog pečata, malo kreativnosti, malo bolje glume i reakcija. Ostalo mi nije smetalo, samo me nije poneo film.
Do sledećeg čitanja, pogledajte film i javite mi utiske. Ne zaboravite da uvek ponesete peškir sa sobom i sve pratite – bez panike.
[/wrc_column][wrc_column grid=”2″ width=”1″ type=”end”]
Nikad vam nije dosta filmova u kome se superheroji bore sa sopstvenim zlim dvojnicima? Onda je „Venom” savršen film za vas!
Kao bazični film „Spajderverzuma bez Spajdermena” (nezvanični, ali precizniji naziv), „Venom” je novčano opravdao svoju ulogu i dokazao da Ejmi Paskal (glavni producent Spajderverzuma) može da uspe i bez pomoći MCU-a, tj. svog pomalo nevoljnog partnera, Kevina Fogija, koji vodi grandiozan Marvel studios. Imali smo sumnje oko toga da li Venom može da nosi film bez pomoći Spajdermena, ali ako je ovo pojavljivanje simbionta (jer nije dobro po sopstveno zdravlje zvati ga „parazitom”), išta dokazalo, jesto to da Venom itakako može poneti film. Ceo, na leđima, sam samcijat, bez da išta drugo zaista štima.
Priča počinje u svemiru, u raketi koja se raspada ulazeći u atmosferu. Kasnije saznajemo da nosi četiri simbionta. Od tih, jedan odleće iz gnjezda u beli svet, dok tri završe u laboratoriji. Što se same radnje tiče, i četvrti je mogao udobno da sedi u staklenoj kutiji i ubija ljudske zamorce, umesto da se potuca od Malezije do Sjedinjenih država. Neznatno bi se promenila scena kada nalazi odgovarajućeg domaćina, ali bi s druge strane, znatno skratilo prvih četrdeset minuta, u kojima Edi Brok uništava svoj život i nemo kuka nad svojom gubitničkom sudbinom. Hvala bogu, pa je Tom Hardi odličan glumac pun harizme, pa se zamalo nisam smorila. Zamalo.
Još jedan višak su druga dva simbionta, koja spajanjem sa zecom i nekoliko ljudi, nateraju šeficu laboratorijskog tima da se seti da ima savest. Osim te funkcije, koje je mogao da isputi i onaj simbiont koji nešto i radi, ovi su apsolutno nebitni. Ono što je bitno je negativac, bledo otelotvorenje Elona Maska, Kaltron Drejk, vrlo rečiti motivacioni govornik, onima kojima su njegove govore pisali i režirali. Nama ostalima? Riz Ahmed se u toj ulozi nije baš snašao, bivajući u stanju skoro potpune nezaiteresovanosti, osim kada bi pokušaj prirodnog osmeha ili besa provejao, što bi vas nateralo da se zapitate da li ga to šibom teraju da oseća emocije. Ipak, moram mu priznati da se, što Kaltrona Drejka tiče, njegovog lepog lica jedino i sećam (pišem ovo dva sata nakon što sam pogledala film, da naglasim). Mogu da vam kažem da je govora punih „inspirativnih” reči i floskula bilo, ali reči istih su se izgubile u magli malog mozga, iz koje dopire samo „bla, bla, bla”.
Nakon mučenja od skoro pa sat vremena, Edi Brok konačno postaje Venom, u svoj svojoj grandioznosti. Od tada, do pred sam kraj, tempo radnje se ubrzava na optimum, pa nisam osećala potrebu da gledam na sat i čekam da se desi nešto interesantno. Akcione scene su sasvim zadovoljavajuće, lako se prate, i opravdavaju ono „akciono”, navedeno kao žanr, i to tako što postoji scena – automobilske potere. Holivud će vam reći da bez toga nema muških zadnjica na bioskopskim sedištima.
Holivud ima i drugu mudrost, koja govori o tome da glav lik ne može da bude negativac. Da bi se publici svideo film, mora da se saoseća sa protagonistom, a to znači da on mora da bude, u najmanju ruku, anti-heroj. Po merilima moralnijih generacija, tj. onih koji nisu „današnja omladina”, Venom je anti-heroj. Oni koji uništavaju sve sveto, ta strašna mladež, ipak bi ga nazvala herojem, naročito na kraju filma. Venom se hrani kriminalcima, ali to čine i privatni zatvori, a oni ne mogu biti zli, kako vlada SAD-a govori svojim građanima.
Kako bismo elaborarali na temu Venomovog karaktera, zaći ćemo u sferu manjih spojlera, pa budite upozoreni. Naime, Venom se popne na vrh zgrade u kojoj Brok radi, upije panoramu i kaže kako ovaj svet ipak nije tako loš. Kasnije, u razgovoru sa Brokom, kada odlučuje da spase čovečanstvo, izjavi kako mu se ovde ipak sviđa, i da menja planove. Zbog čega? Eh, pa i on je gubitnik kao Edi, samo na svom svetu. Na ovom je baja, pa isti treba da nastavi da postoji (dobro, možda je ipak anti-heroj – raspravu ćemo nastaviti u komentarima). Kako, zašto, to je valjda samo kreatorima filma jasno, iako je prikaz motivacije izrazito suptilan (khm) i nimalo smotan. S druge strane, Venom jednom posedne i slatko kučence, tako da ima nekog balansa. Sama interakcija Venoma i Broka je odlično odrađena, te donosi neke zaista duhovite momente. Mislim da bih većinu zasluga pripisala Hardiju, jer bez njega, Venom bi bio obična ljuštura. On mu je čak i dao glas, što nisam ni naslutila. Odličan posao, Tome.
Poslednja borba je divota za gledati, izrazito elegantan i moćan ples lebdećeg katrana. Efekti vrište – mali budžet! – ali, opet, artističnost je na dovoljnom nivou da se detalji mogu zanemariti. Nakon nje, vraćamo se na problem s početka, ali ovde isti ima drugačiji mehanizam. Prva trećina filma je izrazito dugačak uvod, koji bi se lagano mogao montažom skratiti na zadovoljavajuću dužinu. Sam kraj takođe ima problem dužine, ali nije dosadan, samo ima previše različitih scena. Prva je klasična, ona u kojoj naši heroji zaključuju priču koja im je pokarabasila živote. Druga je jedna od dve najupečatljivije iz trejlera, zbog čijeg početka Venoma i nazivam herojem. U normalnom svetu, to bi bila savršena scena posle odjavne špice, ali u ovom Holivudskom, takva mora da nam da nagoveštaj za nastavak. Stoga, Venom ima i treću scenu na kraju, u kojoj nam namiguje jedan pravi negativac, koji je isto u Venomov stilu.
Nakon svega toga, već sam počela da skupljam omote od grickalica, oblačim duks, skidam 3D naočare… Međutim, svetla nikako da se upale, i ja vidim da kreće filmić od pet minuta, vezan za animirani film o Spajdermenu koji izlazi krajem godine. Da budem poštena, sve to je bilo zaista interesantno, ali ako očekujem kraj već dva puta, ne mogu sve to nazvati dobrim potezom.
Da li ga gledati? Ako nemate ništa pametnije na rasporedu, što da ne? A, ako se pitate da li je vredno, onda znajte da nije. Upustite se u svet kvalitetnijih audio-vizuelnih doživljaja, barem ih danas ima koliko nam duša ište.
[/wrc_column]