Kako je serijal o vešcu Geraltu prošao put od kratke priče sa konkursa do svetskog fenomena? I što je najvažnije, koje sve igre možete igrati sa Belim Vukom u glavnoj ulozi.
Kako je to sve počelo?
Andžej Sapkovski išao je dobrim putem. Završio je ekonomski fakultet i dogurao do višeg zastupnika u prodaji jedne strane firme. Godine 1986. njegov sin, ljubitelj poljskog časopisa Fantastyka, nagovorio ga je da napiše priču za konkurs. Priču je, maltene, nažvrljao i osvojio treće mesto kao i veliko zanimanje čitalaca.
Srećom po nas, nastavio je da piše, prevodi, bavi se književnošću umesto ekonomijom. Do 1999. godine, nastala je saga o vešcu koju čine dve zbirke kratkih priča i pet romana. I ništa od toga ne bismo čitali da nisu nastale računarske igre.
Sapkovski je postao zapaženi poljski pisac, njegovi romani pretočeni su u strip iz nekoliko albuma. Napravljena je i poljska RPG igra Veštac: Igra mašte (Wiedzmin: Gra Wyobrazni). Snimljen je i film u poljsko-nemačkoj koprodukciji, pretočen u seriju, za koju Sapkovski ima samo najružnije reči.
Inače, reč „vičer” (The Witcher) je nastala tokom neuspešnog pokušaja da se napravi igra još davne 1996. godine. Do tada, u retkim prevodima koristili su izraz hekser (Hexer), izvedeno od nemačke reči za vešticu, na sličan način na koji je nastala i reč “„witcher”. Srećom naš jezik poznaje i vešce i veštice, pa nam nije bio problem sa prevodom. Kad smo već kod prevoda, prve dve knjige su maestralno prevedene, sa sve izmišljenim rečima, kao na primer „zaklinjalica” koje sjajno opisuju ono što vešci čine u magijskom smislu, za razliku od „čarolija” koje koriste čarobnjaci, to jest, čarobnice.
Društvene igre
Jedina društvena igra na engleskom jeziku jeste Veščeva igra pustolovine (The Witcher Adventure Game) iz 2014. godine. Nastala je iz istog studija iz koje su nam došle računarske igre, iz firme CD Projekt Red. Izdavač je bio Fantasy Flight Games. Igračima se nije naročito dopala, uglavnom zato što se svodi na to koji igrač ima manje loše sreće. Ipak, uz digitalnu verziju (na Steam-u je od 2014.) možete da probate i sami se uverite da je posredi lošija verzija Drevnog užasa (Eldritch Horror).
Kartične igre
Zanimljivo je da još niko nije objavio kartičnu igru na temu Geraltovih pustolovina. Postoje samo dve digitalne verzije, jedna je Gvent (Gwent: The Witcher Card Game) i hibrid kartične igre i RPGa, Veščeve pripovesti (Thronebreaker: The Witcher Tales). Gvent se kao igra pominje u romanima, pa su je tvorci igre Veštac ubacili u treći nastavak (The Witcher 3: Wild Hunt). Tako je nastala kartaška igra koja zapravo nije tako loša. Besplatna je, te je možete isprobati i sami. Što se tiče Veščevih pripovesti, posredi je neka kombinacija digitalne društvene igre, RPGa i kartične igre, kao neki Gvent sa pričom, za jednog igrača. Ocene su dobre, ali milsim da ne vredi 20 EUR koliko za nju traže.
Naravno, ukoliko živite u Poljskoj, možete da uživate i u dve promotivne kartične igre Wiedźmin: Przygodowa Gra Karciana i Wiedźmin: Promocyjna Gra Karciana, ali o njima ne bih znao išta da vam kažem, osim da ih je napravila kovačnica igara (Kuznia Gier).
RPG izdanja
CD Projekt Red poverio je izradu knjiga za RPG u svetu Vešca kompaniji R. Talsorian Games. Jesu oni dobri, ali nisu baš najbolji. To je ishodovalo prilično lošom produkcijom knjiga za Vičer: Igru igranja uloga (The Witcher Role-Playing Game). Pravila su slična D&D izdanjima, sa malo boljim sistemom magija (što i nije neki poduhvat, je l’ te), ali sa istim problemima što se tiče uravnoteženosti od kojih pate i druga Talsorijanova izdanja. U suštini, ako volite brojeve i zamršena pravila, to je igra za vas. Pravila možete da probate besplatno u obliku Witcher Easy Mode proizvoda u PDF formatu. Digtalno izdanje košta 25 USD, a papirno izdanje je rasprodato, pa ga morate juriti po Amazonima, za gotovo duplo veću cenu.
Računarske igre
Igra koja je Andžeja Sapkovskog proslavila u svetu, nastala je 2007. godine u studiju CD Projekt Red, a naslovljena je jednostavno – Veštac (The Witcher). Napravljena je u jednom prastarom endžinu koji je prilagođen za potrebe igre, što je prouzrokovalo fijasko prilikom lansiranja igre. Godinu dana kasnije pojavila se „poboljšana verzija” (Enhanced Edition) koja predstavlja ono što je trebalo da igrači dobiju kupovinom Vešca. I pored bagova, te tehnoloških nedostataka, i pored neintuitivnih kontrola za borbu, i pored surovog sistema alhemije, igra je postigla svetski uspeh, pre svega zbog fantastičnog sistema napredovanja kroz priču igre.
Naime, dizajn zadataka (quest design) podastro je pred igrače veoma zabavan sistem nelinearnog pripovedanja. Priča se grana, neosetno vodi igrača kroz glavne i sporedne zadatke tako da nijedan ne deluje besmisleno (idi ubij X, nabavi mi Y nečega, znate već). Osim toga igra je bila podeljena na poglavlja, sa mnogim misijama koje počinju u jednom, a završavaju se u sasvim drugom poglavlju.
Odluke koje igrači donose na početku igre odjekuju tamo negde na sredini kad je najuzbudljivije, a doslednost odluka tokom ključnih trenutaka određuje završnicu. Kad se na to doda sjajna priča iznova napisana bez saradnje sa Sapkovskim, te pregršt dobrih detalja, jasno je zašto su igrači „oprostili” tehnološke nedostatke igre i zavoleli Vešca. Inače, Sapkovski je zaključio da ga igre smaraju, pa je od autora Vešca tražio svega desetak hiljada dolara jednokratne uplate, premda su mu nudili procenat od prodaje. Kad je igra uveliko doživela slavu i nastavke, pisac se pobunio. Čini mi se da su mu dali još, ali u odnosu na stotinak miliona koje je CD Projekt Red inkasirao, svaka suma koju je mogao da traži bila bi isplativa.
Naravno, kad su pravili nastavak, Veštac: Ubice kraljeva (The Witcher: Assassins of Kings) u prvi plan je došla grafika. Endžin je dodatno modifikovan, do tačke kada je postao gotovo novi proizvod, a sve težište produkcije otišlo je na tehnološka poboljšanja i borbu. Ishod je bila prilično mlaka igra u pripovednom smislu, sa problematičnim završetkom i utiskom da je posredi igra prevashodno namenjena konzolama.
Geralt baca bombe, puca, skače, pravi zamke. Borba je teška u prvih nekoliko sati igre dok se ne naviknete i ne steknete bolji arsenal. Ali isto tako je prva igra koju je pomenuo tadašnji predsednik Amerike, Obama, potvrđujući značaj poljske industrije igara u celom svetu. Što je tačno, jer CD Projekt Red je samo jedan od veoma uspešnih poljskih studija. Posle ove igre, postali su svetska sila, tako da je na trećem nastavku angažovano preko hiljadu i po ljudi, što u matičnom studij, što u raznim pomoćnim firmama, između ostalih i domaćim (radili su deo mocap animacija).
Treća igra u nizu, Veštac 3: Divlji lov, pojavila se 2015. godine i predstavlja najbolju igru u serijalu. Ponajpre zato što ni autori nisu bili zadovoljni razlikom između prve i druge igre. Veštac je bila pre svega inovativna igra sa hrabrim dizajnom igre koja je plenila kvalitetom priče i dahom svežine. Trud koji su uložili u ovu igru, a bio je zaista kolosalan, ishodovao je proizvodom koji mnogi nazivaju najboljom igrom svih vremena. Dobro, malo je previše pompezno, ali nije ni mnogo daleko od istine.
Veštac 3 je upotpunjeno iskustvo. To je „punokrvna” PC igra koja se jednako dobro igra i gejmpedom i mišem. Širina priče je epska, likovi su ručno rađeni, a dijalozi spretno postavljeni kao i glatka mešavina zadataka koji su tu da pripovedaju, kao i onih koji služe da igrača drže u svetu igre. Pisci su opet prevazišli sebe i stvorili ne samo kvalitetan zaplet, već i mnoštvo pritočnih priča od kojih svaka ima svoj poseban ukus.
Stoga ne čudi da je treće izdanje Vešca zaradilo deset puta više od oba prethodnika, a od studija postavilo velika očekivanja za sledeću igru na pomolu, Sajberpank 2077 (Cyberpunk 2077). Teret nagle svetske slave nije pao lako svim osnivačima studija. Glasine kažu da je tek njih nekoliko, budući da dolaze iz bogatih poljskih porodica, uspelo da ostane „na nogama”, dok je pojedine autore zahvatila duboka depresija, tipična posledica vrtoglavog uspona.
Elem, nadam se da ćete potražiti igru koja će vas zabaviti dok čekate nove sezone serije, dok željno iščekujete nove knjige u prevodu na srpski i da ćete ceniti napore uložene u njihovu izradu.