Verujem da ste svi igrali Brže od svetlosti (FTL: Faster Than Light). Ako niste, pitanje je šta radite na ovom sajtu? Okej, okej, katkad zaboravim da ima i onih kojima igre nisu prvenstveni oblik upijanja fantastike.
No, čak i da je tako, Brže od svetlosti je, ipak, malo više od igre. Posredi je veoma gusto tkanje naučne fantastike da prelazi iz kategorije “računarska igra” u onaj deo opšte kulture u kome se ne postavlja pitanje da li ste igrač ili ne.
Koreni ove igre sežu do samih početaka kreativnog računarstva. Do vremena kada se internet nazivao ARPANET i bio tesno povezan sa ministarstvom odbrane Sjedinjenih država. Kada su zaljubljenici u Zvezdane staze (Star Trek), Majkl Toj (Michael Toy) i Glen Vičmen (Glenn Wichman) odlučili da naprave proceduralno generisanu avanturu koristeći primitivne mogućnosti prikazivanja grafike putem slovnih znakova (ASCII). Cilj im je bio da simuliraju, tada veoma popularnu igru Tamnice i Zmajevi (Dungeons and Dragons). Tako je nastao Roug (da ne kažem, Baraba), igra koja je zapalila svet i započela žanr “rougolikih” igara (eto zašto ipak ne može Baraba).
Dakle na ove džinove se oslanja Brže od svetlosti. No, spisak “štreberskih” uzora se tu ne završava.
Autori navode društvenu igru Svemirska krstarica Galaktika (Battlestar Galactica: The Boardgame) kao i Ratovi zvezda: X-Ving (Star Wars: X-Wing) kao glavno nadahnuće. Naravno, svako ko je igrao Brže od svetlosti prepoznaće i pomalo Zvezdanih staza (Star Trek), ali i nešto od Fajerflaja (Firefly). Smestivši igrača u kapetanovu stolicu, naselili su igru duhovima Pikara (Jean-Luc Picard) i Kirka (James T. Kirk) , ali i Malkoma Rejlondsa (Malcom “Mal” Reynolds) kao i Hana Sola (Han Solo).
Vrlo vešto, napravili su igru u kojoj je borba osnovno događanje u igri, ali nikada nije linearna, niti neposredna. Ishod zavisi od pravovremenih reakcija i strateškog razmišljanja. Kroz paniku koja ščepa igrača neophodno je katkad da se kockice slože, a razliku između života i (večne) smrti (permadeath) počesto čine delići sekunde. Čak i sam zadatak igre, postavka priče – odaju utisak samoubilačke misije koja je osuđena na propast. Kada se tome doda težina igre koja gotovo uvek titra na ivici živciranja, jasno je zašto svaki susret ima sladak ukus pobede, a to je nešto što u dobu trenutnog zadovoljavanja malo koja igra može da pruži igračima.
I za kraj jedna glasina kaže da je igra bila “onako, dosta dobra” u trenutku kad se timu pridružio pisac Tom Džubert (Tom Jubert), pisac serijala Penumbra (Penumbra: Overture, Penumbra: Black Plague, Penumbra: Requiem) koji je priložio veoma kratke priče i opise, koji u zbiru daju broj reči za omanji roman.
U svakom slučaju, topla preporuka, tim pre što ovo štrebersko delo na Stimu (Steam) košta tek 10 evra.