U današnje vreme kada imamo na dohvat ruke puno televizijskog sadržaja, kakvog kvaliteta – u to ne ulazim, ali ga štancaju na tone. U prvi plan izašao je žanr o superherojima, tj. serijama po superherojskim stripovima. Tu nam je: „Zelena Strela” (Arrow), „Fleš” (Flash), „Supergirl”, „Gotam” (Gotham), „Agenti Šilda” (Agents of Shield), „Derdevil” (Daredevil), „Džesika Džouns” (Jessica Jones), hvala Bogu – ukinuta, „Gvozdena pesnica” (Iron Fist), i more drugih. Ova serija o kojoj ćemo pričati nam dolazi iz Marvela. Čitao sam recenzije ove serije na stranim sajtovima i svi su bili oduševljeni. Govorili su kako je ovo serija koja će spasiti superherojski žanr, doduše, kako – nisam imao pojma. Jednostavno, nisam nigde video problem u superherojskom žanru, izuzev onih koje i serije drugog žanra imaju. Ili ti se sviđaju ili ne, bar je meni tako. Stoji da Marvel ima problem, pogotovo sa ženskim likovima, jakim ženskim likovima. Kao da za njih pišu samo šovinisti. Ali, taj problem imaju i serije drugog žanra, nije samo do njih. Elem, posle silnih superlativa o seriji, odlučih se napokon da je pogledam. Jer, kao i mnogi, volim taj žanr.
Obično kad pročitam članke koji mi podignu očekivanja za seriju, kod mene momentalno nastupi skepsa. Valjda obrnuta psihologija? Ne znam zasigurno. Tako da sam u ovu seriju ušao vrlo oprezno. Dobro je da sam tako postupio. Jer, ono što sam očekivao, zapravo nisam dobio. Prvo moram da kažem da je serija vrlo rastegnuta (slow burner), što nije loše kad se uradi kako treba. Primer je prva sezona „Derdevila”. Ako pričamo o njoj, ova serija je četiri do pet puta sporija od iste. Toliko da sam počeo da gubim živce. A onda urade ono što me je još više iznerviralo, ostave „neizvestan završetak” (cliffhanger) da te zainteresuju moćima i u sledećoj epizodi se ne dogodi ništa. Mislim, ludnica.
Zatim, pala im je na pamet druga ideja, a to je da koriste flešbekove. Kada se uradi kako treba, oni seriju čine fantastičnom, poput prve sezone „Zelene Strele” (Arrow). Ali, ovde su ti flešbekovi priču učinili nemogućom za pratiti. Toliko ih je bilo da je nemoguće sve pohvatati. Što iz prošlosti, što iz budućnosti. To je toliko zakomplikovalo priču da prosto zaboraviš na sadašnjost, pa kad se vrate u nju, nemaš pojma gde su stali.
Treće je to da u seriji ima toliko likova da ih ne možeš sve ispratiti. Neki se čak nisu ni sreli (za sada). Malo me asocira na „Igru prestola”, a to nije uvek dobro. Obaška tome što ne znaš ko je od svih tih likova pozitivac, a ko negativac. Skoro celu sezonu. U jednom trenutku su čak i dva glavna lika pozicionirali kao negativce. Što je apsurdno, ako pričamo o superherojima. Naravno da imamo priča o antisuperherojima kao „Dedpul”. Ova serija, ipka, nije tako reklamirana. Prema tome, taj njihov potez nema i neke logike. Drugi problem koji imam je taj, da kad već sve učiniš negativcima, uradi kako treba. Serija koja je to odradila na savršen način je „Kuća karata” (House of Cards). Bez ulaženja u kontraverze oko nje, naravno. Čini mi se da se ova serija samo poigravala sa gledaocima. Naravno, tu nema ništa loše, ali ako to već radiš, uradi tako da to bude neprimetno. Mislim, jesmo instant, ali nismo debili.
Jedino što mogu da pohvalim u ovoj seriji je gluma. Svi glumci su odradili fantastičan posao. Samo mi je žao što im je trud bio uzaludan, jer to nije bilo dovoljno da bi me kupilo da gledam sledeće sezone.
Sve u svemu ako moram da dam neku ocenu ovoj seriji to bi bilo 2/5. Dakle, ekstremno loše, po mom računanju.
Nadam se da nećete biti prestrogi prema meni, a isto tako se nadam da vam je ova recenzija pomogla da se odlučite da, naravno, ne pogledate ovu seriju. Mi se pišemo ponovo uskoro, a vi dragi moji autostoperi, samo napred i BEZ PANIKE.