Kada se 2014. godine u bioskopima širom planete pojavio film Čuvari galaksije, većina poklonika žanra je u bioskop otišla sa velikom dozom skepticizma. Što zbog strip tima koji je malo poznat van granica Sjedinjenih država, što zbog nepoznatog režisera, što zbog glavnog glumca koji nije spadao u „A“ tim glumaca, očekivanja nisu bila na visokom nivou. Međutim, desilo se iznenađenje. Film je kupio publiku potpuno drugačijim pristupom „ozbiljnim“ temama. Hemija koja se među ekipom prožimala tokom snimanja, oseća se kroz ceo film i uspešno je preneta putem platna na publiku. Tako je ovaj tim dobio svoju vernu publiku koja prosto uživa u avanturama svojih junaka gledajući i smejući se na iste fazone po hiljaditi put. Mnogi kažu da se nisu toliko zabavljali uz neku svemirsku avanturu još od Ratova zvezda.
Tri godine nakon prvog filma stiže nova avantura Star-Princa… ovaj, pardon, Star-Lorda i njegove svemirske družine, bande junaka sa porodičnim problemima. Kažem „bande“, jer se oni mahom tako i ponašaju. Možda je bolji izraz banda razularene dečurlije. Drugi deo sage o Čuvarima galaksije je film potpuno drugačiji od prvog. Ponovo radi na više nivoa i gradi odnos sa gledaocima od prvog minuta. Naravno, ciljna grupa smo svi mi koji smo nekada (a neki i danas) zamišljali da smo deo svemirskih avantura, jurnjave sa vanzemaljcima, druženja sa raznim fantastičnim bićima (rakunima i živim drvcima?)… Film nam od prvog minuta stavlja do znanja koliko je luda vožnja za koju smo se prijavili. Posle sekvence sa Zemlje u kojoj na kratko vidimo Iga i mamu od Star-Lorda pri kojoj pogled deluje kao scena sa dečjeg poligona za igru s obzirom da automobil kojim se voze i svi okolni objekti ostavljaju utisak oživelih igračaka, dolazi na red potpuno otkačena uvodna sekvenca koja prati bebu Gruta tokom akcije Čuvara i odslikava ono što će se dešavati u nastavku filma. Neću govoriti mnogo o radnji koja je verujem većini poznata u dovoljnoj meri. Reći ću da je radnja prvenstveno vezana za porodične odnose i siguran sam da će se mnogi prepoznati. Način na koji likovi komuniciraju i uopšte kompletan scenario je takav da podseća na dane koje deca provode igrajući se napolju tokom letnjeg raspusta. Tu su neki zlikovci, braća i sestre se stalno svađaju i prepiru oko neverovatnih stvari, a roditelji ko roditelji… Ideja filma je prvenstveno zabava. Meni je delovala kao letnja avantura jednog desetogodišnjaka. Osećaj je bio kao da se glumci igraju dece koja se igraju odraslih. Neko će reći da je izuzetno infantilno, ali nema iskrenijeg prikaza porodice nego onog iz očiju deteta. U prepirkama prednjače Star-Lord i Roket Rakun. Kao da su nestašna braća. Za sestrinske odnose su zadužene Gamora i Nebula, dok su Draks i Mantis zaduženi za scene koje podsećaju na odnos blentavog momka iz razreda koji svojom snagom i veličinom odskače i nove devojke koja je tek došla u školu i ne poznaje nikoga i teško se snalazi u novom okruženju.
Otac – sin ili bolje reći tata – sin odnosi su možda najvažniji u filmu s obzirom da je to glavna nit odnosa glavnih likova, pa ćemo videti koliko je Stakar (Silvester Stalone) važan za Jondua, a koliko Igo i Jondu za Star-Lorda. Namerno ne kažem Piter Kvil, jer je on u ovom filmu pravi Star-Lord. Posebno u scenama kada shvati ko je ubio njegovu mamu (upsić, spojler) ostavlja pravi „kick-ass“ utisak. Leti, puca i opšti kao junak koji nosi sve ono što dečaci u fantaziji rade i pričaju. U sceni borbe koju prati pesma Chain, vidi se koliko je opak kao što bi svaki klinac sa željom da bude svemirski heroj želeo da bude. Jondu je možda hajlajt ovog filma. Majkl Ruker je imao sjajnu ulogu i možemo slobodno da kažemo da je karakterno najbolji u Čuvarima galaksije 2. Nivo „coolness“-a koji isporučuje je zaista fenomenalan i tu se negde vidi ko je tata. Kurt Rasel kao Igo tj. otac Pitera Kvila je pravi „douchebag“. Iako nismo navikli da ga gledamo kao zlikovca, Kurt svojim šarmom i lažnom finoćom podiže karakter tipičnog zlikovca sa manijakalnim planovima na nešto viši nivo.
Likovi naših junaka, muzika, gedžeti, Tejzerfejs, Kraglin, Draksov smisao za humor, Soverni koji kada god ulaze u bitku sa junacima kao da se nalaze u salonu zabave, Sten Li, druga kameo pojavljivanja i još mnogo toga dobri su razlozi da se otisnete u bioskopsku salu i sjajno se zabavite.