Minule su decenije od dana 22.11.1963. godine i atentata na američkog predsednika Kenedija u Dalasu, a taj događaj još iritira racionalne istoričare, daje krila teoretičarima zavere, raspaljuje maštu i uzbuđuje čak i obične smrtnike.Potonjima je podsetnik na krhkost svega ljudskog, moderna bajka koja će im se, ukoliko su ljubitelji Stivena Kinga, predstaviti u jednom osobenom izdanju – kao niz avantura putnika kroz vreme.
U Kingovom romanu „11/22/63’“ ili “DALAS ’63“, koji je za „Vulkan izdavaštvo“ preveo Vladan Stojanović, glavni junak, profesor engleskog jezika Džejk Eping, otkriva vremenski portal i odlazi na isto mesto u 1958. godini, lako kao da se spušta niz stepenice i naizgled bez značajnijih posledica. Boravak u prošlosti, makar se razvukao i na nekoliko godina, u njegovom vremenu ne traje duže od dva minuta.
Profesori engleskog ili bilo kog jezika obično nisu junaci žestokih akcionih priča, pa makar bili krupni, smeli i vešti u okretnim igrama kao što je Džejk Eping. Može biti da je upravo izbor glavnog junaka uticao na dinamiku priče. Profesor Eping ume da ispravi pravopis svome neprijatelju Osvaldu, ali se dugo i nerado rešava za otvoreni sukob sa njim. Sa druge strane, ovaj profa je apsolutno prikladan: ostavljen od supruge alkoholičarke, blago razočaran muškarac u srednjim tridesetim koji je „izgubio ljubavnu naviku“, bez dece i obaveza, on se ne libi da pođe u nepoznato-poznato i pokuša da spreči zločin koji je sudbinu SAD-a i svetsku istoriju pogurao u neželjenom smeru.
Budući da je za Kinga putovanje kroz vreme tek intrigantna izmišljotina, on ne nudi bilo kakva naučna ili pseudonaučna objašnjenja. Vremenski portal jednostavno smešta u ostavu kafančeta koje drži Al Templton, prodavac jeftinih, a izuzetno ukusnih hamburgera, u šali nazivanih „mjauburgerima“, sasvim u skladu sa modernim shvatanjima da niska cena ukazuje na manju vrednost ili sumnjivo poreklo.
Templton je prvi putnik u 1958. godinu. On je davno nabasao na portal, naskitao se po prošlosti i upoznao osnovne zakonitosti takvih stanstvovanja. Zapazio je da su ona u sadašnjosti neprimetna, ali da telo i u prošlosti stari i propada. Otkrio je da je prošlost poput tesne rukavice, da odbija da bude promenjena. Svaki pokušaj da se izvrše prepravke u onome što je bilo izaziva nered srazmeran veličini ostvarene promene. A gde je nered, tu je na snazi efekat leptira: nešto beznačajno poput pomeranja krila leptira može izazvati tajfune i rušenje svetova.
Sva zapažanja vezana za put kroz vreme, Templton je predao Džejku Epingu koga je, pošto se teško razboleo, izabrao za poverenika i naslednika koji će dovršiti njegov posao. Templton je u prošlosti izvršio bezbrojne nabavke jeftine i za XXI vek neverovatno ukusne govedine, ali se on u zlatne pedesete nije vraćao samo da zadovolji radoznalost ili da pribavi sirovine za „mjauburgere“. Pažljivim posmatranjem vremena u kom se obreo, došao je do zaključka da je ubistvo predsednika Kenedija bilo okidač za mnoge nesreće koje su usledile i da bi se sprečavanjem napada na njegov život kurs istorije mogao promeniti nabolje. Međutim, ni kafedžija Templton se nije iskazao kao akcioni junak ništa više no profesor, tako da se njegovo sprečavanje atentata svelo uglavnom na posmatranje i praćenje glavnog osumnjičenog i pravljenje dnevnika koji će Eping naslediti.
Za Kinga su kod atentata na Kenedija najvažnija dva pitanja: Da li je Li Osvald (čovek koji je optužen, ali ne i osuđen za ovo delo, pošto mu je po kratkom postupku presuđeno pre suđenja) zaista povukao obarač? I da li je radio sam? U svom romanu on ne odgovara na ta pitanja, polazi od pretpostavke da je istinita verzija iz udžbenika. Pravi i jedini Kenedijev ubica je Li Osvald, iskompleksirani čovečuljak, poluobrazovan i slab. Mali porodični tiranin, oženjen lepoticom iz SSSR, a zaljubljen u socijalizam. Bednik željan slave. Mamin sin.
Eping mora da ga zaustavi, ali on okleva. Baš kao i Al Templton, profesor engleskog prisluškuje, beleži i prati, ali dugo ne preduzima ništa konkretno protiv ovog negativca. Kada se napokon odvaži, biva nasilno sprečen. Prošlost ne želi da bude promenjena. Džejk Eping bi uzalud posedeo nekoliko godina u prošlosti i ništa ne bi postigao da njegov poduhvat nije dobio neočekivanu pomoć.
Srećna okolnost je to što se Osvald zaista pojavljuje tek negde na polovini knjige, u suprotnom bi „Dalas ’63“ bio roman bez draži. Ne bi ga izbavio ni romantičan i potencijalno veoma uzbudljiv lik Osvaldove supruge Marine. King kao da je svesno odbacio mogućnost da njenu životnu priču iskoristi na pravi i za književno delo poželjan način.
Romansa je na drugom mestu, rezervisana je za odnos profesora engleskog i trapave bibliotekarke Sejdi Danhil. Džejk Eping, naime, u prošlosti živi od novca koji mu je ostavio Al Templton, kladi se pomalo ili malo više, a nastavlja i sa držanjem časova nekim starim, znatno lepše, vaspitanim klincima, onima što krišom čitaju „Lovca u žitu“. Posao predavača će mu doneti nova iskušenja, ali će mu darovati veliku, neočekivanu ljubav i strast, što će se, umnogome odraziti na ishode Epingovog vremenskog putovanja.
„Dalas ’63“ se sastoji iz tri usko povezane priče i svaka od njih je mini roman, različit od ostalih po intenzitetu, a možda i po kvalitetu. Najsnažnija je priča o Epingovim nastojanjima da popravi prošlost na mikroplanu. On se poput anđela čuvara upliće u tragičnu sudbinu jednog poznanika i tu se King pokazuje u svom punom sjaju. Odani čitaoci će u ovom delu naći sve zbog čega su Kinga voleli: dirljivu sliku malog čoveka, oštro oko i dar da ukaže na detalje – tople ljudske emocije i neljudski užas.
Posle ove priče sledi ’ljubić’, solidno zamišljen, čitljiv, ali ne posebno interesantan. Treća je priča o samom atentatu. Njoj nedostaje živosti, prave akcije, a svakako i malo objektivnosti, što je bitan sastojak svake priče koja se dotiče istorijskih događaja, makar to bila i fantazija o putovanju kroz vreme.
Razume se, knjiga je od prve do poslednje strane ispisana rukom majstora, tako da pomenute slabosti nisu suviše uočljive niti mogu da pokvare uživanje u njoj. Knjigu možete naći na sajtu Vulkan izdavastva, po pristupačnoj ceni.
Knjiga je ok, mada daleko od Kingovih grandioznih dela. Posebno mi je glup kraj, čini mi se kao da nije imao baš ideju kako da završi pa je to malo zbrzano. Očekivao sam više od ove knjige da budem iskren. Nije da nije zanimljiva za čitanje, ali mnoge Kingove knjige pate od tog problema što ih je napisao King i svi ih gledamo kroz prizmu nekih mnogo većih i boljih dela.