Format: Serija
Broj sezona: 2 (18 epizoda)*
Prosečno trajanje epizode: 60 minuta
Život je bol. Koliko puta moramo pogrešiti u životu pre nego što umremo? Kako bi bilo da večno možemo grešiti? Da li bi nam se besmrtnost dopala ukoliko bi živeli nekoliko stotina godina? Kakav je osećaj uskakati iz tela u telo? Jedini način večnog života je da se svest i sećanja u jednom trenutku prebace na maleno čudo (stick) poput USB diska koji se ugrađuje negde kod vratnih pršljenova. Da li bi izabrali besmrtnost znajući da ako nam neko uništi čip, a pritom nemamo rezervu, možemo završiti zauvek?
Dobro došli u čudesan svet besmrtnosti serije „Altered Carbon“ (Digitalni ugljenik), gde telo uopšte nije bitno za opstanak, nego podsvest i sećanja smeštena u skladište.
Radnja serije je smeštena u period leta gospodnjeg 2384. godine. Sve je toliko uznapredovalo da omogućava da se podsvest i sećanja mogu uz pomoć diska (stick) prebaciti (download, poput filma na flešu) u drugo telo i omogućiti besmrtnost.
Na početku ovo zvuči fantastično, kul i sjajno, ali, nije tako kako se čini. Prosečan građanin ne može sebi obezbediti da mu se telo klonira, pa mu je jedna od opcija dati mu telo iz „magacina/skladišta za tela“, što i nije najbolja opcija. Razlog je taj što onda sve ide iz početka, odrastanje, pubertet, zrelost… Može se dogoditi da se dobije telo suprotnog pola, sa nekom teškom bolešću…
Naravno postoje i prednosti, kao što je besmrtnost, a ako mogu sebi priuštiti, mogu dobiti drugo telo koje je genetski unapređeno, brže, jače, inteligentnije, ili čak možete sebi obezbediti vlastitog klona, kao rezervno telo.
Naš junak japanskog porekla se iznenada budi u Bej Sitiju. Ono što je bitno, da on nije imao lepo detinjstvo. Takeši Kovač i njegova sestra su bile žrtve nasilja svog oca, koji je ubio njihovu majku i sakrio telo. Međutim, kada napadne njegovu sestru, Takeši ubija nasilnika.
Umesto zatvora, Takeši se pridružio CTAC-u, to je jedna vrsta organizacije koja eliminiše protivnike, skrojena od kvalitetno obučenih ljudi, neka vrsta fantastičnih elitnih junaka. Ti ljudi savršeno barataju oružjem i za neverovatno kratko vreme se prilagode novom telu. Ukoliko Takeši preživi obuku, postaje mašina za ubijanje, a cena svega je da njegova sestra bude bezbedna i da je nikada više ne vidi.
Na jednoj od brojnih misija, Takeši nailazi na svoju sestru Rejlin, koja radi za Jakuze. Shvata da je CTAC nije zaštitio kao što su obećali, nego su joj nametnuli goru sudbinu i prodali je Jakuzama. Okreće se protiv CTAC-a, a Rejlin protiv Jakuza. Ubrzo se priključuju „Izaslanicima“, koje predvodi snažna Kelkrist. „Izaslinici“ su specifična grupa (za jedne teroristi, a za druge borci za slobodu) koji obučavaju vojnike veštini da se momentalno adaptiraju na drugo telo.
U jednoj akciji, svi „Izaslanici“ su pobijeni, a njegova sestra i Kelkrist (koja je postala njegova ljubav) ginu u eksploziji na brdu prilikom bekstva.
Nakon svega Takeši je postao plaćenik, tako je živeo nekoliko godina, dok ga na kraju nije uhapsio CTAC. Njegova kazna je bila da mu se disk stavi pod led na neodređen broj godina.
No jedan moćan čovek ga „vraća u život“, Lorens Benkroft, veoma uticajan met koji ga angažuje (i „ubacuje“ u telo bivšeg policajca) kao detektiva da reši jedan slučaj. Ubistvo Lorensa Benkrofta.
Poput čuda, Benkroft se ne seća poslednja dva dana pre nego što biva ubijen. Samo bogataši imaju mogućnost da se bekap njihove podsvesti i memorije radi češće. Ali, Benkroft je ubijen malo pre tog „procesa“ pa su mu sada dva dana otišla u zaborav. Sumnja da ga je ubio neko od prijatelja ili neko od članova porodice?
Ukoliko reši ovaj slučaj Takeši će dobiti mogućnost da ga oslobode svih optužbi. I tako, od samog početka problemi kreću da se ređaju jedan za drugim! Niko nije očekivao da će teći glatko, ali… samo što je stigao već neko želi da ga ubije. Zapravo telo u kojem je, a čiji pravi identitet mu nije poznat.
Ko je ubio Benkrofta? Ko hoće da se suprotstavi našem Kovaču?
Sa „Altered Carbon“ (Digitalnim Ugljenikom) sam se susrela prvi put kada sam čitala istoimeni sajberpank-detektivski noar roman od Ričarda K. Morgana i već tada sam se nadala da ću jednom dobiti priliku videti ga na ekranu.
Serija je ispunila moja očekivanja. Gluma je na dobrom nivou. Takeši Kovač u izvođenju Džoela Kinamana je baš onakav kakav sam ga zamišljala čitajući knjigu. Visok, namrgođen, mračan, surov, zastrašujući. Druge verzije su se pokazale isti potencijal, sa vrlo malo scena (posebno njegovo originalno telo), ali najviše mi je za oko zapao zastrašujući čovek sa roze rancem na leđima.
Ne treba zaboraviti ni ostale uloge koje su doprinele ovom čudesnom svetu. Kristin Ortegu (Marta Higareda), predstavnicu policije, koja je sjajan spoj sa Kovačem. Kao ni Al/hotel Poa (Kris Koner), koji je bio maestralan sa uvrnutim ponašanjem.
Za mene je jedna od boljih serija svih vremena (možda zato što sam strastveni fan Kovača), ali svega u ovoj seriji ima što nas može prikovati za ekran. Pucnjave, eksplozija, jurnjava, surovosti, krvi, seksa u jednoj zanimljivoj noti.. nimalo vulgarno.
Serija ima motive o kojima bi mogla razmišljati satima, danima, mesecima. Početna ideja besmrtnosti i diska, zar se to ne čini sjajno? Da li bi neko od nas bio spreman da živi večno? Razmišljala sam o tome mnogo puta i cena menjanja tela mi se nikako ne dopada (volim svoju originalnu verziju), ali da je to jedan od uslova da živim besmrtno svakako bih prihvatila. Kao i svako drugi, zar ne?
Kako se vama dopao svet Takešija Kovača?
Foto: Netflix
A ukoliko volite unikatne ručne radove, posetite naše prijatelje na Epic Fantasy Shop-u.