Univerzum Zvezdanih staza je za svakog trekija bio nešto više od televizijskog programa. Za one koji su odrasli uz Kirka, Spoka i Pikarda, TV je bio prozor u idealizovanu budućnost pacifističkih ideala. Tih sat vremena koliko je trajala epizoda serije bili su sat vremena apsolutnog eskapizma. Milioni ljubitelja naučne fantastike je krenulo u putovanje „gde nijedan čovek nije…“ A onda je januara 1993. godine, snevni eskapizam trekija bio suočen sa novim konceptom koji je do srži prodrmao dobro poznatu stvarnost. Preispitavši svaku premisu znanu trekijima, „Duboki Svemir 9“ je otvorila nova vrata univerzuma i hrabro stupila tamo gde niko pre nije – u surovu realnost.
Prošlo je dvadeset i pet godina od premijere „Dubokog Svemira 9“, a čini se da se ljubitelji “Zvezdanih staza” još nisu oporavili. Džin Rodenberi, američi scenarista i producent, zauvek će biti upamćen kao stvaralac „otac Zvezdanih staza“. Stvorivši koncept na osnovu koga je nastao celokupni Univerzum, Rodenberi je ponudio nešto više od obične zabave gledaocima. Svakako je bilo eskapističkih projekata, i na velikim i malim ekranima, ali Rodenberi je to podigao na novi nivo. „Zvezdane staze“, kako Originalna serija tako i „Sledeća generacija“ ponudili su gledaocu ono što je malo ko na tadašnjoj sceni mogao da ponudi. I tako se stvorila veza između gledaoca i „Zvezdanih staza“ koje traje već pola veka. Ali Rodenberijeva smrt 1991. godine je značila i kraj jedne epohe za „Zvezdane staze“. Usledilo je stvaranje novog koncepta sa kojim Rodenberi nije imao dodirnih tačaka, a koji je bio suštinski preokret u svetu Federacije i Alfa Kvadranta.
Šta je to što čini „Duboki Svemir 9“ od njenih prethodnika? Pre svega, ovo je prva stacionirana serija “Zvezdanih staza”. Za razliku od „Originalne serije“ i „Sledeće generacije“ čija je radnja smeštena na svemirskim brodovima i čiji je glavni fokus bio istraživanje svemira, radnja serije „Duboki Svemir 9“ je smeštena na svemirsku stanicu i fokusira se na svakodnevnicu njene posade. „Duboki svemir 9“ je takođe, za razliku od prethodnika, imao drugačiju strukturu. Serije „Zvezdanih staza“ su po pravilu epizodnog tipa sa veoma malim odstupanjima. Nasuprot njima, „Duboki svemir 9“ je izuzetno serijalizovana, sa centralnom temom koja se prožima kroz celu seriju.
Međutim, to je samo vrh ledenog brega. „Duboki svemir 9“ je, kao nijedna od prethodnica, uspela da produbi priču o idealu Federacije. Benevolentna, intergalaktička sila koja je u osnovi demokratsko, egalitarno društvo kakvim nam je predstavljena, Federacija je doživela svoju potpunu dekonstrukciju kao eskapistički ideal. Ne samo da je svaka zapovest na komandom mostu stanice bila ispitivana i preispitivana, već je sama Federacija počela da uzima oblik koji je gledaocima bio daleko bliži. Gledaoci su olako prihvatili nepacifističku Federaciju koja je spremna za rat, odnosi sa paravojnim Makijima je izazvala dosta podela ali kada je otkriveno da je Federacija spremna da dopusti genocid nad Osnivačima, čini se da je sva vera u Federaciju XXIV veka nestala.
Pored rušenja ideala, tvorci serije su se dobrano potrudili da nam pruže veliki izbor spoljnih pogleda na Federaciju. Posade dva „Enterprajza“ su bile redom sačinjene od ljudi iz Federacije, dok je bivši Terak Nor ipak bio raskršće među kvadrantima. Od prvog trenutka kada se Kira Neris, major badžoranske vojske, suprotstavila politici Federacije, imali smo priliku da vidimo sva naličja Federacije i njenih zvaničnika. Bilo da je to iz perspektive Bedžora koji je tražio prijem u Federaciju, Klingonškog Carstva koje predstavlja antitezu Federacije, surove logike Romulanaca ili ponosnih Kardasijanaca, pa čak i odbačenih elemenata Federacije, bogatstvo različitih perspektiva je doprinelo potpunijoj slici o Federaciji.
Da se sve nije zadržalo na različitim perspektivama i rušenju Rodenberijevog ideala, govori nam celi niz situacija u koje su scenaristi uvukli likove. Moral naših junaka se nikada nije podrazumevao, nije postojalo aksiomatsko verovanje u federacijsku moralnu superiornost. Takav raspored stvari je omogućio celi niz epizoda u kome se preispituje odanost, moral i vera. Kada se junakinja za slobodu svog naroda kao što je Kira Neris suoči sa svojom prošlošću, gotovo je tragično posmatrati na šta rat natera ljude. Koliko se način na koji gledamo ljude menja u odnosu na ono šta znamo o njima govori primer Džulijana Bašira čije genetsko modifikovano poreklo budi nelagodu među njegovim kolegama. Bilo da govorimo o Vorfovoj podeljenosti između Federacije i Carstva, Nogove borbe da postane kadet Federacije, Daksove prošlosti i Odove potrage za ljudskošću, čini se da niko nije pošteđen teških životnih izbora i razočaranja koje život neminovno nosi. Ali vrhunac svih tih unutrašnjih borbi se svakako našao pred kapetanom, Bendžaminom Siskom.
Nema dobrih „Zvezdanih staza“ bez dobrog kapetana. Vilijam Šatner je imao čast da udahne život Džejmsu Kirku, Sir Patrik Stjuart je na male ekrane doneo Žan-Luk Pikarda a fenomenalna Kejt Mulgru je postala prva žena kapetan kada je njena Ketrin Džejnvej preuzela kormilo Vojadžera. Čast da predstavlja Federaciju na stanici Duboki svemir 9 je imao Bendžamin Sisko, koga je tokom sedam godina i 173 epizode tumačio Ejveri Bruks.
Pored ćinjenice da je Ejveri Bruks prvi Afroamerikanac koji je tumačio kapetana u „Zvezdanim stazama“, čini se da je Bruks imao daleko teži zadatak – da glumi prvog faličnog čoveka kao kapetana. Bruks svakako ne pripada klasi glumaca kojoj pripadaju Satner i Stjuart, ali mu se svakako ne može osporiti izuzetan talenat i veoma intenzivno tumačenje lika. Sisko je bio svakako komplikovan zbog brojnih slojeva koji su se nadovezivali kako je serija odmicala. Koristeći prirodnu ekstrovertnost, Bruks je veoma ekspresionistički doneo lika čiji manirizam nije lako zaboraviti. Svaki glumac žudi za tom prilikom kada će ovekovečiti sopstvenog lika. Tu je priliku Bruks dobio u 19. epizodi šeste sezone – „In the Pale Moonlight“
Moralna načela su ono što je krasilo dosadašnje kapetane. Ali kada najkrvaviji rat u istoriji Federacije padne na Vaša pleća, šta ćete uraditi? Sve što je u Vašoj moći? Upravo se to pitanje postavilo pred Siska koji je morao da nekako uvuče Romulance u rat. Epizoda se smatra najmračnijom u istoriji „Zvezdanih staza“. Ono na šta su ljudi spremni u ratu, granica do koje su spremni da potonu ih svakako definiše. A između Siskovog očaja, apsolutne neminovnosti i konačnog prihvatanja onoga što se mora uraditi „za veće dobro“ se nalazi priča o jednom čoveku i njegovom izboru. A zar istorija, pa i istorija „Zvezdanih staza“ predočena kroz kapetanove dnevnike, nije ništa drugo do skup nečijih izbora? I zar to nije ono što nas sve definiše.
Viteške borbe u kojima će pobednik izaći sjajnog mača i dobiti princezu je narativ prošlosti. Tim vitezovima u sjajnim oklopima, na belim konjima, mačevi su krvavi. I upravo je to, kroz naučo fantastičnu prizmu, priča „Dubokog svemira 9“. Herojstvo i zločinstvo, koje se uvijaju jedno oko drugog čineći prave ljude je upravo ono što nam je i donelo likove ove serije. Ironije radi, donešeni su nam iz sveta koji je krasio eskapizam. Upoređujući žanrove, ako nam je Rodenberi naućno-fantastični žanr Tolkinu, onda su Berman i Piler, tvorci koncepta „Dubokog Svemira 9“ Džordž R.R. Martin „Zvezdanih staza“.
Devedesete godine prošlog veka su najavile novi svet. Internet je počeo da radi, a svet se menjao od Berlina preko propalih komunističkih saveza širom Evrope sve do islamskih država u kojima se već spremao 11. septembar. Religija i politika su postale glavne teme, te stoga i ne čudi da su tvorci serije, toliko željni da se otarase eskapizma, prigrlili svet oko sebe. Epizoda „Duet“ se bavila „Krvnikom iz Galitepa“ koje evocira Nirnberška suđenja ali, iz ove perspektive, dira i svima nama, ovde na Balkanu, mnogo bliže kući. Gerilsko ratovanje Badžoranaca protiv Kardasijanaca, Garakove špijunske igre, Bedžorovo pristupanje Federaciji, kulturološke razlike i religija koja je postala neizostavan deo razgovora o „Dubokom svemiru 9“ predstavljaju samo neke od mnogih stvari kojima su scenaristi „Dubokog svemira 9“ iskristalizali svoju priču.
Svakako treba spomenuti i da je serija pomerila neke druge granice. U epizodi „Rejoined“, Džadzija Daks je suočena sa jednom od Daksovih bivših ljubavi, Lenarom Kan. I tako je, 30. oktobra 1995. godine, poljubac između Teri Farel (Dadzija) i Suzane Tompson (Lenara) postao prvi emitovani poljubac izmežu 2 žene na američkoj televiziji. Studo je svakako mogao da odahne kada je epizoda prihvaćena bez velikih problema, ali je politika ignorisanja LGBT tematike nastavljena.
Ali sve ovo nije oduzelo od duha serije. Serija je, i pored, nekada teške tematike, izrazito zabavna za gledanje. Da li će vas Kvarkova konstantna prepiranja sa Odom nasmejati do suza, ili će pak to biti Garakov cinični humor, zaista ne znam. Možda će to biti Vorfovo udvaranje Džadziji ili Siskova ljubav prema bejzbolu? Epizode sa Mornom ili Vikom Fontejnom? Ljigavost Vorti ili neobuzdanost Klingonaca? Šta god to bilo, ova serija je puna likova čiji pogledi na svet i kratke replike gledaocu pružaju fenomenalnu mešavinu humora i akcije.
A seriji ne fali neizvesnih borbi i akcionih scena. Ako je kovanica „nerdgasm“ skovana sa nekim razlogom, onda je „Duboki Svemir 9“ ponudila dosta prilika za shvatanje tog pojma. Lični favorit je finale 5. sezone „Call to Arms“ kada se „Defajant“, nakon izgubljene borbe na stanici, pridružuje floti federacijskih, klinonških i romulanskih brodova koji kreću u rat protiv Dominiona. Mešavina svemirskih borbi i gerilske borbe sa sjajnom montažom i solidnim specijalnim efektima (dobrim za devedesete) je sve ono što će biti deo uživanja tokom gledanja ove serije.
Kao što Garak jednom reče: „Izdaja, kao lepota, je u oku posmatrača.“, neko može smatrati da je „Duboki Svemir 9“ izdaja Rodenberijeve vizije i svega onoga šta je krasilo „Zvezdane staze“ do tada. Ali „Duboki svemir 9“ je postavila nove granice i proširila vidike narativa „Zvezdanih staza“. A imajući u vidu jedan od temelja „Zvezdanih staza“: „da hrabro odemo gde nijedan čovek nije kročio“, zaključak o tome šta su autori „Dubokog svemira 9“ uradili se sam nameće.