Uz roman Orsona Skota Karda „Enderova igra”, praktično sam odrastao. Dobio sam ga za deveti ili deseti rođendan od druga iz osnovne škole i ova knjiga mi je bila jedna od uputnica u svet fantastike. Zato sam se prvobitno veoma prijatno iznenadio informacijom da se snima film po njoj, pogotovo kada sam još da će u važnim ulogama biti Harison Ford i Ben Kingsli. Međutim, mnogi koji su film pogledali pre mene, uspeli su u tome da me obeshrabre. Nisam želeo da jedan roman koji mi je na izvestan način, u značajnoj meri obeležio detinjstvo, gledam kako holivudska produkcija jeftino kasapi zarad kojeg dolara zarade više. Tek pre nekih mesec dana, dakle deset godina nakon što je film izašao iz bioskopa, odvažio sam se da ga pogledam, a i to nakon zato što mi je bilo dosadno i bio je na televiziji. Utisak na kraju bio je pomešan, a tako će ići i veći deo ovog teksta.
Kasting je većim delom bio besprekoran. Hajrama Grafa igra Harison Ford, a Mejzera Rekhema igra Ben Kingsli, što su u oba slučaja fenomenalni izbori dvojice vrhunskih profesionalaca. Iako se lično bunim kada se menja pol ili opis likovima kada se konvertuje roman u film, jer to smatram na izvestan način čerečenje piščeve ideje, za majora Andersona, koga u filmu igra Vajola Dejvis, nemam nikakve zamerke. Većina dece koja glume u filmu to čine sasvim solidno, što uključuje i Ejzu Baterfilda koji igra Endera Vigina. Međutim, tu dolazimo do jedne od verovatno najvećih grešaka u kastingu svih vremena, a to je…. Bonzo Madrid. Nije mi jasna logika da kao kasting direktor ili reditelj, mrtav ’ladan zaobiđeš ključan momenat u knjizi, a to je činjenica da je Bonzo tridesetak santimetara viši od Endera tokom čitavog romana, što značajno određuje tuču u kupatilu, kao ključan deo romana. Umesto visokog, mišićavog pubertetlije, oni su doveli Moizesa Arajasa (koji je solidan glumac i ne krivim njega), ali je niži od Endera, i to skoro za pola glave. Scene u kojima bi Bonzo trebalo da zastrašuje Endera izgledaju kao da se Bonzo pre kočoperi pred Enderom koji to trpi stoički da ga ne bi umlatio.
Sama radnja filma poprilično verno prati roman, to se mora priznati. Međutim, nije mi jasno zašto je ovo morao da bude film, a ne serija, jer roman se bavi rasponom događaja u trajanju od nekoliko godina. Sama Borbena škola je dosta dobro prikazana, kao i Komandna škola (ovo me je prijatno iznenadilo kako su zamislili komandnu sobu u kojoj se Ender i ostali „treniraju“ za borbu protiv insekata). Naravno, upravo zbog činjenice da je od romana napravljen dvosatni film, izvesna isecanja romana su bila i više nego neophodna. Tako je čitav segment romana gde Piter i Valentina Vigin grade političku karijeru kao Lok i Demosten u potpunosti izbačen, a mnogi likovi iz Borbene škole su isečeni (poput Dinka Mikera, koji je jedan od ključnih likova u romanu za razvoj Enderove ličnosti, podjednako važan kao Petra Akarnanijan, koja je pak dobila zapaženu ulogu u filmu). Bernard je od običnog siledžije kome još u šatlu na putu ka Borbenoj školi Ender polomi ruku (isto tako isečeno iz filma), postaje najednom neka vrsta „pokajnika“ i Enderovog prijatelja, iako je zapravo pripadao grupi onih koji su Endera mrzeli. Verovatno zbog činjenice da je film PG13, izmenjeni su momenti da je Endera ubio Stilsona, a ne samo ga pretukao, a od čuvene tuče u kupatilu, gde Ender nasmrt pretuče Bonza, pred punim kupatilom Enderovih neprijatelja, tuča se pretvara u borbu jedan na jedan u praznom kupatilu, gde Bonzo strada praktično nesrećnim slučajem. Drugi aspekti romana su manje izmenjeni. Recimo, borba sa insektima u asteroidnom polju, prebačena je u Zemljinu atmosferu, što mogu da razumem u svetlu činjenice da je bilo potrebno da se gledaocima filma približi smisao ugroženosti Zemlje od strane vanzemaljske vrste. Sa druge strane, Mejzer Rekhem je od komandanta flote u asteroidnom pojasu „degradiran“ na nivo pilota, koji je u samoubilačkoj misiji uništio kraljičin brod u bici u Zemljinoj atmosferi.
Vizuelni efekti su zadovoljavajući i dosta se prijatno uklapaju u sam film. Filmska muzika je toliko neprimetna da se uopšte ne sećam same muzike što je poprilično razočaravajuće. Mada, ako uzmemo da film u biti nije bio pravljen kao naučnofantastični spektakl (Interstelar ili Dina, čak ni kao Odiseja u svemiru: 2001), dometi ovog filma, čak i u idealnim uslovima su značajno niži. Samim tim, ni muzika nije ono što bi trebalo da odgovara jednom blokbasteru. Činjenica je da je roman „Enderova igra“ jedan višeslojan, kompleksan roman i sam pokušaj da se od takvog romana, koji predstavlja izvestan naučnofantastični „roman odrastanja“, uz sve svoje podzaplete, stvori roman, u najboljem slučaju deluje nezgrapno.
Ono što ostaje kao izvesna uteha, od jednog, na kraju krajeva, zaista mlakog filma, jeste činjenica da je izostalo masivno menjanje likova, do tačke neprepoznatljivosti, što je današnjim trendovima gotovo neizbežno. Kontroverza oko samog filma je i pisac romana, Orson Skot Kard, poznat u SAD po svom protivljenju legalizaciji gej brakova u svojoj otadžbini. Brojna LGBT društva su zahtevale bojkot filma 2013. godine, te je sasvim izvesno, da je Holivud sa „Enderovom igrom“ verovatno uhvatio poslednji voz da se taj film zapravo snimi, jer deset godina kasnije, takva ideja bi verovatno bila odbijena sa gnušanjem. Tako da nam ostaje, nadam se za sada, samo ova ekranizacija jednog remek-dela naučne fantastike, koja će u budućnosti, u nekim boljim vremenima, možda i dobiti ekranizaciju kakvu i zaslužuje.
A ukoliko volite unikatne ručne radove, posetite naše prijatelje na Epic Fantasy Shop-u.
Foto kredit: Lionsgate-Summit Entertainment