ŽANR: epska fantastika/slovenska mitologija
ORIGINALNI NAZIV: The Witch and The Tsar
IZDAVAČ ZA REGION: Vulkan
AUTORKA: Olesja Saljinkova Gilmor
ZEMLJA: SAD
PREVODILAC: Vladimir Nikolić
GODINA IZDAVANJA: 2022.
OCENA: 
Ranije je Vulkan znatno češće objavljivao žanrovska dela, danas je to ređe, što je možda razumljivo s obzirom na to da postoje izdavači specijalizovani za fantastiku. To, naravno, ne znači da su odustali od izdavanja takve literature, već samo da pažljivije biraju naslove. Umesto da objavljuju klasična dela koja smo već bezbroj puta videli, oni se odlučuju za neistražene puteve, što dokazuje i ova knjiga. Apsolutno je rizično izdati debitantsko delo u bilo kojoj oblasti, jer ne možeš ni naslutiti šta ćeš dobiti. Naši čitaoci su skloni poznatim delima, njihovi zahtevi često se kreću unutar istih granica, što je u suprotnosti sa osnovnim principima šeste umetnosti. Književnost, pre svega, ceni rizik, inovativnost i skrovite bogaze na kojima možeš pronaći zlatno grumenje. Imali smo sreće da naiđemo na jedan takav sjajan grumen, i on je pred vama.
Moramo reći nekoliko reči o opričniciima, bili su ozloglašeni pripadnici posebne carske garde (ili prva tajna policija) koju je formirao Ivan Grozni u Rusiji sredinom 16. veka, kao deo svoje politike usmerene na to da vlada strahom i terorom. Njihova primarna uloga bila je da guše otpor među bojarima i obavljaju krvave egzekucije nad svima koji su se smatrali izdajnicima ili potencijalnim neprijateljima države. Osnovani 1565. godine, nosili su crne uniforme, a često su sa sobom nosili pseće glave i metle, što je simbolizovalo njihovu nameru da „nanjuše“ i „počiste“ careve neprijatelje. Njihova moć je bila ogromna, a bili su poznati po tome da su mogli da ulaze u kuće i imanja bilo kog plemića, konfiskuju imovinu i ubijaju ljude bez suđenja ili formalnih optužbi. Car je osnovao opričninu, što je bila posebna teritorija pod njegovom direktnom kontrolom, a članovi tajne milicije su bili izvršioci njegove volje. U ovoj oblasti, zakoni su bili suspendovani, a vladala je totalna represija, sproveli su masovni pogrom, silovanja i pljačke, potpuno nekažnjeno. Jedan od najstrašnijih zločina opričnika dogodio se 1570. godine kada su izvršili masakr u Novgorodu, pod izgovorom da su građani planirali izdaju. Hiljade ljudi je mučeno i ubijeno, a grad je skoro potpuno opustošen. Ivan Grozni je na kraju ukinuo opričninu 1572. godine, shvativši da je njena brutalnost počela da izaziva ozbiljne probleme, uključujući ekonomski pad i slabljenje centralizovane vlasti. Međutim, reputacija opričnika ostala je kao večiti podsetnik na autokratski užas. Gilmorova koristi ovaj istorijski kontekst, prikazujući opričnike kao brutalne izvršitelje careve volje, koji pomažu u stvaranju atmosfere straha i neizvesnosti, dok se sudbina zemlje prelama pod sukobom carskih ambicija i prastarog folklora.
Olesja Saljinkova Gilmor – rođena je u Moskvi, a odrasla u Sjedinjenim Američkim Državama. Diplomirala je engleski jezik i političke nauke na Univerzitetu Peperdajn, a potom završila pravo na Nortvesternu. Nakon nekoliko godina rada u advokaturi, odlučila je da se posveti svojoj pravoj strasti – pisanju. Najviše uživa u stvaranju istorijske fikcije i fantastike, inspirisane istočnoevropskim folklorom. Trenutno živi u šumovitom predgrađu Čikaga pored jezera. Njen debitantski roman, Veštica i car, donosi bogatu priču iz tog sveta, a nadamo se da ćemo uskoro videti na srpskom jeziku i njeno novo delo The Haunting of Moscow House.
U ovoj modernoj feminističkoj basni dobijamo sasvim novu predodžbu lika i dela Baba Jage. Legendarna veštica više nije stara baba, već besmrtnica Jaga Mokoševa, kći boginje – preobrazba je potpuna, kako karakterna, tako i fizička. Uzavrela Rusija Ivana Groznog, krcata ludilom i svirepošću opričnika, preti da eksplodira, što se i dešava uz upliv bogova. Hrišćanstvo je još u povoju, ali agresivno potiskuje višeboštvo, iako su crkve na svakom koraku. Stara vera i dalje živi u slovenskoj duši. Sve ovo čini okvir epske ljubavne priče, ali i junačkih podviga istinskih patriota. Na kraju krajeva, čak i bogovi žele samo malo mira. Do tog mira stići će preko reke krvi, mnogih teških borbi i mukotrpnih gubitaka.
Zanimljivo je da Gilmorova uopšte ne deluje kao početnik. Roman je gotovo savršen, a da biste to u potpunosti shvatili, morate se baviti mojim poslom. Tekst je stilski izuzetno čist, verovatno delimično zahvaljujući i dobrom prevodu, ali najviše zasluga ipak pripada autorki. Uspeva da ispriča slovensku mitologiju na način sličan grčkom, kao da postoje brojne pripovesti o mešanju bogova u ljudske poslove, sa tačno određenom hijerarhijom, što slovenski mitos ne poseduje – hrišćanstvo ga je asimilovalo i gotovo uništilo. Pored toga, ovo je feministička basna, priča o snažnim ženama spremnim na bolne žrtve zarad opstanka. Mala mana u pripovedanju je što autorka povremeno ubrzava radnju, pa je prepričavanje jedini uspešan način da je isprati, ali i to čini vrlo vešto.
Ovaj roman se u mnogome razlikuje i nadmašuje ono što domaći autori nude kada je reč o slovenskoj mitologiji. Ne opterećuje se nepotrebnim arhaizmima, a ipak uspeva da nas smesti u to vreme. Sve to zahvaljujući autorkinoj umešnosti i sposobnosti da prenese svoju ideju i viziju. Zbog toga treba podržati izdavača, jer nije lako objaviti nečiji prvi roman – to sa sobom povlači mnogobrojne izazove, uključujući nepoverenje publike. Zato vam kažem, ovo je jako dobra knjiga i možete je poručiti na sledećem linku.