„Sto ljudi, sto ćudi.”, podučava narodna poslovica. Da su ukusi različiti, a ujedno i teško premostiva prepreka tokom svake intelektualne razmene mišljenja, pokazuje činjenica postojanja brojnih ekranizacija književnih bisera. Prostije rečeno, uskomišljenici bi merili veličinu svojih organa rečenicama: „Nisi pravi fan ako….“, što mi je uvek narušavalo već dobrano nagrizenu psihu, a nizak pritisak povišavalo na želju za nasiljem iznad 9000. Pa da počnemo, hoćemo li?
Danas pripovedam o dva filmska ostvarenja bazirana na jednoj od najpoznatijih trilogija ikad napisanih – „Gospodaru prstenova“ Džona Ronalda Ruela Tolkina. U pitanju su „Povratak kralja“ produkcijskog dvojca Artura Rankina Mlađeg i Žila Basa i tokijskog animatora „Topcraft” i „Gospodar prstenova: Družina prstena i Dve kule“ Ralfa Bakšija.
„Povratak kralja“ smatra se nastavakom „Hobita“ „Rankin Bas“ produkcije i „Topcrafta“ iz 1977. godine. Priča nas vodi u Imladris, tačnije Rivendel, poslednju gospodstvenu kuću istočno od Mora, na proslavu 129. rođendana Bilba Baginsa. Oko Bilba su Pipin, Veseli, Sem, Frodo i naravno, gospodar Elrond. Tokom uživanja u posluženju i društvu, Bilbo primećuje da Frodu nedostaje jedan prst i zbunjeno zahteva objašnjenje. Kao odgovor, minstrel poslat iz Gondora otpočinje svoj spev „Frodo od devet prstiju i Prsten Usuda“, koji prati svima već poznate doživljaje „Družine prstena“ i saveznika. Nažalost, Bilbo nije čuo dobar deo speva: kao svaki deka, zaspao je već na pola.
„Gospodar prstenova: Družina prstena i Dve kule“ započinju već poznatim uvodom o stvaranju Prstenova moći, i okršaju sa Sauronom dve hiljade godina pre nego što je Bilbo Bagins pronašao Jedini Prsten. Slede događaji nakon Bilbovog nestanka, Frodov put do Brija, upoznavanje Aragorna kao Strajdera („Krakatila“), prisustva Tajnom savetu u Rivendelu i polasku na zadatak uništenja Jedinog Prstena. Završava se odmah nakon bitke za Helmov ponor i obećava nastavak rečima „I to je prvi deo istorije Rata za Prsten“…
Zajedničko obema ekranizacijama je da su „prošle ispod radara“, gotovo neopaženo kod široke mase, dok su mišljenja zaluđenih obožavatelja podeljena. Animacija je kod obe ekranizacije verovatno bio presudan faktor: seckanje i kombinacija tradicionalne animacije sa snimcima glume, mnogima su se činile estetski teškim, možda čak i neprijatnim za oko. Obe ekranizacije su, naravno, doživele kultni status i cenjene su, ako ne i voljene danas. Prvi su se sudili s Tolkinovim naslednicima, dok su drugi imali problema s autorskim pravima u Sjedinjenim Američkim Državama što se tiče objave stripa. Kod obe ekranizacije su bili prisutni finansijski problemi, zatim izostavljeni likovi. Sjajna muzika Leonarda Rouzmana i Glena Jarbroua, kao i genijalna sinhronizacija profesionalnih glumaca poput Džona Hurta i (zamalo) pevača Mika Džegera.
Različitosti u ovim ekranizacijama su da je „Povratak kralja“ Rankin Bas produkcije je skoro odmah završila na video-kasetama, dok je „Gospodar prstenova: Družina prstena i Dve kule“ dočekana s neodobravanjem publike, ali je finansijski bila uspešna. Muziku Glena Jarbroua je produkcijski dvojac „Povratka kralja“ pozdravio, dok je Ralf Bakši prezirao muziku Leonarda Rouzmana jer je „klišeizirana“ a on je imao nameru da zamoli „Led Cepelin“ da komponuju muziku. Bakši je želeo da snimi i ostatak, ali zbog peripetija koje su ga koštale živaca tokom snimanja prva dva dela, je odustao. Rezultat je nezadovoljna publika jer veliki deo sage nedostaje. Bakši je takođe imao problema s pronalaženjem scenariste, pa se obratio Piteru S. Biglu („Poslednji jednorog“), Krisu Konklingu i, na kraju, Saulu Zentzu. Bakšijevo ostvarenje je pogledao tada mlađani Piter Džekson, koji je, u potonjim godinama, izjavio da mu je ova ekranizacija poslužila kao inspiracija.
Zaključak, obe ekranizacije su bile hrabre za svoje vreme, ali su se suočile s dobrom starom „nezgodacijom“ adaptiranja ogromnog i kapitalnog dela, u vremenski vrlo ograničen format, finansijskim neurozama i pravnim zlodusima ovaploćenim u obliku autorskih prava. Voleli, ne voleli, potrebno im je svakako odati priznanje i pogledati, ukoliko do sad niste.