Računarske igre još dokazuju da su umetnost ili bar deo umetnosti. No, u slučaju češkog studija Amanita Design, tu nema sumnje. Oni su tvorci igara kao što su Mašinarium (Machinarium), Botanikula (Botanicula), te Samorost.
Ako za njih niste čuli, posredi je veoma mali i veoma plodan studio koji je posvećen stvaranju igara od kojih ne možete očekivati išta uobičajeno. Pripovedaju nežno i duhovito, kao da zaista stupate u bajku. Pripovedaju hrabro i premda se oslanjaju na tradiciju umetničkog izraza (igre im grafički deluju kao stranice ilustrovanih bajki, umetničkih crtaća ili naivna umetnost), veoma vešto pružaju nove sadržaje kroz nove tehnologije.
Osim grafike, specifičnost ovog studija jeste obraćanje pažnje na zvuk i muziku. Premda je poznata moć muzike, u igrama je još tretirana kao usputna, dopunska umetnost koja ne utiče presudno na atmosferu osim stereotipnih ritmičkih i melodijskih iskustava iz filma. Amanita i u tom smislu donosi tradiciju u novo doba, jer je zvučna kulisa i više od pratnje, a zvuci deo duhovitosti igre.
Sve ovo vredi i za Hodočasnike, igru koju su objavili na jesen 2019. godine, a tu skoro doneli i na mobilne telefone. Kroz zabavan i jednostavan igrokaz koji podseća na narodne priče, doznajemo da su se čovečuljak, harambaša, pop i baba kockali sa đavolom. Razume se, đavo je odneo šalu i orobio ih, pa se skup razilazi praćen cerekanjem vraga i tugovanjem družine.
Čovečuljak se nalazi u šumi, a put mu je preprečio harambaša kojem duguje kuvane krompire. Igrač odabira bajkovite lokacije, na kojima postavlja kartice koje predstavljaju likove i predmete. Tako čovečuljak brzo nalazi kazan na logorištu, krompire podno brda i reku na kojoj tužni splavar drema. Jednostavnim odabirom kartica i rasporedom odigravanja odvijaju se komične, ali i setne scene. Svaka kao da je otelotvorenje narodnih priča, bajki i pošalica.
Razume se, način igre je više nego jasan, a zadaci prilično intuitivni. Prateći scene divnom muzikom narodnog orkestra kojim dominira harmonika, likovi proizvode sjajne glasove koji se ponegde čuju kao češki jezik, ali svojom uverljivom glasovnom glumom i toplinom prevazilaze jezičke barijere. Stoga je jasno kada ste uspeli, a kada niste. Jasno je i šta treba uraditi, a tamo gde nije očekuje vas veselje u pokušajima i pogreškama. Različiti likovi imaju ponešto različite interakcije, pa će tako Đavo (ukoliko vam se pridruži) pozdraviti svog kolegu, vodenog demona, dok će Čovečuljak u vodi videti priliku da upeca ribu. Baba je prosjak i odlična u pokušajima da iskamči sitne predmete od drugih likova, dok je harambaša snažan (a i princezi se dopada, baš kao što razbojniku iz bajke i priliči).
No, priča ne sledi stereotipe, pa pruža priliku i za iznenađenje i za smeh. A budući da se priča odvija na mnoštvu lokacija, po onom redosledu koji logika, ali i igračev naum određuje, postoji mnogo prostora za ponovno igranje, proigravanje, te poigravanje. Svaki put kada otkrijete novu scenu, dobijate i jednu od karti iz špila, pa je i to dodatni izazov ove igre.
I sami autori igre nas pozivaju, ne da igru pobedimo ili pređemo, već da se sa njom igramo i poigravamo. Naravno, igra pruža i slatke muke izazova, jer već negde od trećine postaje sve teže osmisliti kako otključati nove interakcije, gde naći nove likove i kako pomiriti pticu šarenicu i njenog tužnog prijatelja splavara.
S obzirom na to da je igra pogodna i za najmlađe, te da predstavlja pravu pravcatu interaktivnu bajku, cena od 5 evra je zaista smešna, te nemojte propustiti Hodočasnike.