Kompanija Hoyoverse, nekada poznata pod nazivom Mihoyo, u aprilu ove godine je predstavila dugo očekivani potezni space fantasy RPG pod nazivom Honkai: Star Rail. Budući da sam uživala u Genshin Impactu, akcionoj RPG igri sa otvorenim svetom, htela sam da dam priliku i ovom njihovom delu. Recenzija koju sada čitate je napisana tokom verzije 1.2, što uključuje i kraj poglavlja Sjandžou Luofu (Xianzhou Luofu) koje pripada toku glavne misije Astralnog ekspresa. Ako vam je u planu da i vi zavirite u ovaj svet, bez brige, u daljem tekstu nema spojlera.
Glavni lik se budi na svemirskoj stanici Herta gde su ga ostavili misteriozni lovci na stelarone, svemirske anomalije koje seju haos po galaksijama. Pored toga što pati od gubitka pamćenja, uvučen je i u trenutni kolaps svemirske stanice. U kritičnom momentu saznaje da su lovci ugradili pasivan stelaron u njegovo telo. Pod svoje ga uzima frakcija Bezimenih, grupa intergalaktičkih putnika koju predvodi Himeko, navigator Astralnog ekspresa, i tako počinje avantura. Priča je solidno napisana, nije ništa neviđeno u pitanju, ali drži pažnju i vredna je praćenja. Preokreti su zanimljivi i sa svakom novom destinacijom Astralnog ekspresa poboljšava se i sam kvalitet priče. Postignut je savršen balans između teških, dramatičnih momenata i komičnih epizoda. Ipak, najblistaviji deo ove igre jesu likovi: svako od njih ima jedinstven dizajn, kao i odlično formirane karakterne crte koje su dodatno produbljene otkrivanjem njihovih životnih priča i uloga u glavnom toku radnje. Čak i glavni lik može da bude izuzetno zanimljiv. Protagonisti koji su self insert igrača često budu bezlični, ali ovde to definitivno nije slučaj. Vaši izbori odlučuju da li će vas ostali likovi videti kao stoičkog heroja čvrstog karaktera sa velikom željom da pomogne ili pak kao čudaka koji neće imati mira dok ne zaviri u svaku kantu za smeće u Belobogu i koji svaki problem rešava bejzbol palicom.
Moguće je da vam ime ove video-igre zvuči veoma poznato iako je skoro izašla. Razlog tome jeste prethodna igrica ove kompanije pod nazivom Honkai Impact 3rd iz 2016. godine. Da li je neophodno igrati HI3 da biste uživali u HSR? Ukratko, ne, nije neophodno. Za detaljniji odgovor na to pitanje, potrebno je razumeti način na koji su konstruisani svetovi Hoyoverse-ovih igara. Univerzum svake pojedinačne igre pripada jednom velikom multiverzumu. Lik u jednom univerzumu može imati svog dvojnika u nekom drugom svetu, ali oni nisu ista osoba (Himeko iz HSR mnogo liči na svoju imenjakinju iz HI3, čak dele i slična interesovanja, ali nije u pitanju ista osoba). Jedini izuzetak jeste Velt Jang, član posade Astralnog ekspresa koji je iz svog univerzuma doputovao u ovaj novi svet. Njegova pozadinska priča može produbiti doživljaj samog lika, ali nije bitan faktor u okviru radnje, bar ne u trenutnim poglavljima. Dakle, HSR nije nastavak HI3, a pitanje je da li se može svrstati u spin-off.
Gejmplej je potezni: likovi u timu igrača i neprijatelji naizmenično napadaju prateći određeni redosled na koji utiče pojedinačna brzina svakog učesnika kombata. Tim redosledom se može manipulisati na razne načine, npr. ubrzavanjem članova sopstvenog tima, usporavanjem drugog tima, guranjem akcije jednog člana ispred akcija svih ostalih. Posle više običnih i specijalnih napada, možete skupiti dovoljno energije za ultimativni udarac koji možete iskoristiti u bilo kojem momentu, bez obzira na trenutni redosled akcija. Svaki lik ima svoj tip (fire, ice, quantum itd.) kao i path, odnosno u širem smislu klasu (AoE DPS, single target DPS, buffer, healer itd.) Ovakav tip kombata mi je probudio nostalgiju za ranijim delovima franšize Final Fantasy, pa sam uživala (i još uvek uživam) u ovakvom sistemu, posebno što postoje određene mehanike koje usložnjavaju, ali i osvežavaju kombat. U slučaju da ste u žurbi, a trebaju vam određeni dropovi nekog neprijatelja, uvek postoji i opcija autopleja. Odluke koje AI donosi su veoma diskutabilne – previše puta sam videla kako moj buffer automatski bira debuffera umesto DPS-a – ali autoplej funkcioniše protiv većine neprijatelja. Ne bih savetovala korišćenje istog protiv boss neprijatelja.
Vizuelni i zvučni aspekti igre su veoma visokog kvaliteta i odlično odrađeni. Možemo videti klasičnu anime stilizaciju nalik na onu u ostalim igricama ovog multiverzuma. Prva destinacija Astralnog ekspresa jeste planeta pod večitim snegom imena Jarilo VI i njen glavni grad Belobog koji je podeljen na dve frakcije, podzemnu i nadzemnu. Druga destinacija je Sjandžou Luofu, skup džinovskih svemirskih broda inspirisan arhitekturom iz perioda pre dinastije Ćing i tokom dinastije Đin na kojem živi više miliona stanovnika. Oba mesta obuhvataju desetak manjih mapa gde gradske mape vrve od NPC likova koji oživljavaju ulice. Igračima je na raspolaganju i mapa svemirske stanice s kojom se susrećemo na početku priče. Hoyoverse je poznat po fantastičnoj muzici koju vredi slušati i van same igre, i glumci koji pozajmljuju glasove likovima su fenomenalno odradili svoj deo posla. Jedina zamerka koju imam jeste da zvučni efekti tokom kombata nekad izbaguju i neki od njih u tim situacijama budu preglasni.
Postoji još jedan bitan aspekt na koji treba obratiti pažnju. Ova igra je freemium, možete je igrati besplatno, ali postoji mnogo toga što možete otključati novcem. Sistem monetizacije je gača, što podrazumeva da trošite resurse kako biste dobili određenog lika ili oružje. Šanse da dobijete šta želite su male, ali nakon određenog broja pokušaja zagarantovano je da ćete ga dobiti. Problem je što je ta garancija postavljena daleko iz perspektive nekog ko ne troši novac. Sama igrica vam daje resurse koje možete koristiti da se približite toj garanciji, ali što više misija odradite, manje izvora tih resursa imate nakon određenog vremena. To može predstavljati problem kolekcionarima koji žele da skupe sve likove jer bi to značilo da im treba ili mnogo sreće ili mnogo novca. Što se tiče mog doživljaja ovog sistema, nikad mi to nije predstavljalo prepreku da uživam u samoj igri. Nisam uopšte potrošila novac, niti mi je to u planu, ali priznajem da sam imala malo sreće. Dešavalo mi se da ne dobijem lika kojeg želim, ali mi to nikad nije bio problem. Uvek se nađe neki drugi lik koji može popuniti istu poziciju u mom timu.
Sve u svemu, smatram da Honkai: Star Rail zaslužuje hajp koji je nastao tokom beta testiranja. Ako volite potezni RPG i ne smeta vam sistem gače, možete pružiti šansu ovoj igrici. Definitivno planiram da nastavim da je igram i jedva čekam nova poglavlja ove priče.
Foto kredit: Hoyoverse