Izum (2004) – film za primer

„They took from their surroundings what was needed… and made of it something more.“

Godina je 2004. Na filmskom festivalu Sundance, gde su se u skorije vreme proslavili filmovi kao Whiplash i prošlogodišnji kandidat za Oskara, Minari, pojavljuje se niskobudžetni film do tad nepoznatog Šejna Karuta. Snimljen za sedam hiljada dolara u periodu od mesec dana, proveo dve godine u postprodukciji zbog nepredviđenih tehničkih problema, više puta odbacivan od strane režisera (koji je istovremeno obavljao i poslove scenariste, producenta, montažera i kompozitora), napravljen sa petočlanom ekipom i šestočlanom glumačkom postavom. Ipak, takav jedan film neočekivano je osvojio glavnu nagradu žirija na festivalu.

Na trenutke konfuzan, pa ipak smislen kao celina, ovaj naučno-fantastični film jedan je od poznatijih koji se bavi tematikom putovanja kroz vreme.

Šejn Karut, bivši softverski inženjer i diplomirani matematičar, pre snimanja posvetio se izučavanju fenomena pomenutih u filmu, kako bi učinio dijalog, ali i samu priču, realističnijim.

„Bilo da je to uključivalo istoriju nule ili pronalazak tranzistora, dve stvari su mi se uvek isticale. Prvo, otkriće koje se ispostavi kao najvrednije obično se odbacuje kao sporedni efekat. Drugo, prototipi gotovo nikada ne uključuju neonska svetla i hrom. Želeo sam da vidim priču koja više odgovara načinu na koji se odvijaju stvarne inovacije, a ne onome što sam ranije viđao na filmu.“

Od samog početka bačeni smo u nepoznato, naracijom koja intrigira, ali ne otkriva mnogo. I kroz ceo film to se nastavlja, imajući na umu glavnu ideju i osnovnu priču, ali detalji kao da izmiču. Čak i nakon više gledanja neki delovi mogu ostati nejasni, ali u tome je, verujem, lepota. Cenim filmove o kojima se razmišlja i nakon što su završeni. A „Izum“ je jedan od njih.

Nije bilo nikakvih ograničenja što se komunikacije likova tiče – oni pričaju koristeći odgovarajući žargon. Ne zaustavljaju se zarad objašnjenja, ne zastaju da promisle i razrade. Gledaocu je ostavljeno dovoljno tragova, vizuelno i kroz naznake, tako da nije teško pratiti, ali na samom kraju nastupa osećaj „šta sam to upravo odgledao?“. Putovanje kroz vreme ume da se poigra sa umom, pogotovo kad nema ni trenutka predaha.

Kroz film nas vode dva glavna lika, Eron i Ejb. Inženjeri, koji pored svog iscrpljujućeg posla, radeći u Eronovoj garaži, pokušavaju da osmisle patent koji će ih proslaviti. U svakoj sceni pojavljuju se noseći belu košulju i kravatu, što ističe njihovu otuđenost i dodaje intrigi filma. Njihovo vizuelno predstavljanje jedna je od stvari koja ostaje upamćenja nakon gledanja.

U uvodnoj naraciji i kroz prvu scenu saznajemo više o likovima:

„Pedantni, da. Sistematični. Obrazovani. Oni su to bili. Ali, ne ekstremno. Kao i svako, varirali su. Bilo je tu dana ispunjenih greškama, lenjošću, neslogom. A bilo je i dana, dobrih dana, kada bi po svačijem sudu bili smatrani pametnim.“

Ono što daje čar ovom filmu je iskrenost njihovih akcija. Kad shvate da mogu da putuju kroz vreme, prvo što im pada na pamet nije nikakav altruistički cilj, niti upoznavanje sveta s njihovim otkrićem, ne, pre svega, oni žele da se obogate mahinacijama na berzi i da udare svog šefa u lice bez ikakvih posledica.

Kao što je Šejn Karut rekao u jednom intervjuu:

„Pre svega, video sam ih kao uspešne u naučnom smislu, ali kao etičke morone. Nikad nisu imali razloga da postavljaju sebi etička pitanja. Zaslepljeni su uređajem koji su otkrili.“

Uprkos zanimljivoj problematici u srži svega, i zastrašujućim posledicama koje donosi, film ostavlja utisak praznoće. Bez ikakve supstance, bez ikakvog povezivanja sa likovima. Ono što vidimo je isečak iz života nekoga ko bi mogao da osmisli vremeplov, ali bez života. Motivacije su predstavljene zbrzano, njihovim emocijama i vrednostima ne pridaje se dovoljno značaja – film ostavlja utisak odlične ideje i tematike, kao i zadovoljstva nakon prvog gledanja koje kasnije odumire. Tako nešto je i razumljivo, uzimajući u obzir situaciju u kojoj se snimanje odvijalo… ograničenih sredstava, pitanje je koliko je režiser u potpunosti mogao da ostvari svoju nameru. Ipak, kritika ostaje. I ona ne napada ni nerazumljivost, ni dinamiku, ni priču, već činjenicu da likovima nije posvećena pažnja.

Još jedna od zamerki je muzika. Karut je, između ostalog, obavljao i ulogu kompozitora. Koliko god bih voleo da ga nahvalim zbog svestranosti i talenta, ne mogu. Odličan režiser, zanimljiv scenarista, ali muzika, gotovo uvek kad se pojavi, zvuči usiljeno. Ona, sama po sebi, jeste lepa, ali preterana. Ne doprinosi dovoljno filmu. Naravno, ne odbacujem je u potpunosti. Na trenutke zvuči predivno i gradi atmosferu, ali češće ne.

U čemu onda leži čar?

U kompleksnosti, u osećaju da sa vremena na vreme konačno može da se pojavi film za koji je potrebno uložiti trud kako bi bio svaćen. Kratak, traje tek malo više od sat vremena, ali donosi kompletnu priču, zanimljivu od samog početka. Ne ustručavajući se da zbuni, ne uprošćavajući film radi lakšeg svatanja, Šejn Karut stvorio je odličan naučno-fantastični film, koji ću možda čak i odgledati ponovo, s novim uvidom u radnju i većim razumevanjem.

Takođe, pratiću njegov rad (koliko god to bilo moguće, s obzirom da je režirao još samo jedan film pored „Izuma“, a za ostale nikako da dobije finansiranje). S obzirom na skromni budžet ne treba biti grub, jer uprkos njemu iznesena je odlična priča. Rečenica koja bi ga najbolje opisala je ona koje se može čuti u uvodnoj naraciji filma – they took from their surroundings what was needed… and made of it something more. Koristeći sredstva koja su mu data, obavio je i više nego zadovoljavajući posao.

Tokom godina, lik Šejn Karuta ostao je misterija, sa glasinama tu i tamo o filmovima na kojima radi. Prošle godine objavio je scenario i muziku za film koji nije dobio finansiranje, „The Modern Ocean“, a pre par godina trejler za film koji se našao u istoj situaciji, uprkos tome što su iza njega stajali Stiven Soderberg i Dejvid Finčer. Postavlja se pitanje – šta bi ovakav režiser mogao da uradi sa budžetom koji zaslužuje?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *