Papir, olovka, nalivpero. Pisaća mašina ili kompjuter. Notes na mobilnom telefonu. Pisanje u osami, u posebnom, za to predviđenom prostoru; u krevetu ili fotelji umotani u ćebe, u kafiću ili u busu, dok nam neko viri preko ramena, zalepljen za nas u gužvi… Uz kafu, piće, grickalice ili prazan radni sto. Bez obzira na to kako izgleda naš kreativni proces, krajnji proizvod bi trebalo da izgleda isto: uredan, pregledan dokument spreman za slanje izdavaču.
Trebalo bi… ali često nije.
Tokom svog radnog veka, imala sam priliku da se nađem u svakoj stolici okruglog stola zvanog ’izdavački proces’ i to i kao autor, i kao član komisije koja bira rukopis, i kao urednik, i kao prevodilac, i kao lektor, i kao promoter nekog izdanja… Obišla pun krug. Nagledala se dobrih rukopisa kojima je malo falilo da budu objavljeni i loših koje je favorizovala upornost.
Izdavački proces u Srbiji, ali i u svetu je pun rupa i mana, dostupnost izdavačkih alata je drastično srozala kvalitet, no nažalost to je neka druga priča. Ipak, ta dostupnost je drastično uticala i na kvantitet kada je u pitanju ponuda, pa na adrese izdavačkih kuća stiže sve veća i veća količina rukopisa. Broj odbijenica i pokušaja jednako srazmerno raste i sve češće se čuju povici o neshvaćenosti uz obavezne primere toga kako su poznati uspešni autori obijali pragove raznih IK i po više desetina puta.
To write is human, to edit is divine.
Stephen King
Neki od objektivnih razloga zašto izdavač ’nije shvatio/prihvatio’ vaš rukopis
1. Rukopis se ne uklapa u izdavačku politiku kuće
Koliko god da deluje smešno, u stvarnosti je ovo vrlo česta pojava, posebno kada su u pitanju tematski konkursi. Veliki broj autora ne obraća u punoj meri pažnju na to šta određen izdavač plasira ili traži, koji su tačno uslovi, i šalje svoj rukopis po sistemu ’ako prođe – prošlo’. U ovom slučaju, sav bes usled odbijenice je zaista neopravdan. Odlična priča, pesma, strip ili roman su ništavni ako je promašena tema ili žanr konkursa ili ako nije ono što je naznačeno u konkursu ili u specifikaciji prijema rukopisa.
2. Rukopis je pun tehničkih i materijalnih grešaka
Tehničke i materijalne greške obuhvataju suštinske greške u rukopisu. I dok je neke lako ispraviti i srediti, druge su kardinalne i predstavljaju ono što čitavu konstrukciju čini nestabilnom i podložnom rušenju pri najmanjoj uredničkoj intervenciji. Obuhvataju širok spektar od pravopisnih i stilskih do grešaka u postavci sveta, karakterizaciji likova, istorijskim okolnostima, načinu kako nešto funkcioniše ili pak zakonima fizike… Ovde uglavnom nema spasa – sve je prepušteno odluci i proceni IK koliko može da se dobije od rukopisa i koliko je voljna da uloži resursa u to da rukopis dovede u stanje za objavu. Promene na tržištu, kao i činjenica da je većina izdavača danas profitno preduzeće a ne ustanova kulture, diktiraju to da se većina IK odlučuje da u obzir uzme upravo one rukopise na kojima je potrebno najmanje rada i koji će sigurno povratiti uložena sredstva i potom praviti zaradu. Ili da se na neki način obezbedi, tražeći od autora participaciju u troškovima. Čitanje, promišljanje, revidiranje, poznavanje pravopisa i gramatike, poznavanje književnih rodova i vrsta, žanrovskih osobenosti, beta čitaoci i tuđa mišljenja su podrazumevani prilikom rada na rukopisu – i to sve pre nego se uopšte neka verzija ponudi uredniku. Najveća laž i zabluda jeste da onome napisanom u nadahnuću nije potrebno sređivanje. Nadahnuće, kao i talenat, bez rada i vežbe ne znači apsolutno ništa, iako može u mnogome da olakša stvar. Ideja bez realizacije ne vredi ničemu.
3. Rukopis nije formatiran po uputstvu (ili je loše formatiran) i nisu ispoštovani svi kriterijumi
Šta uopšte znači formatirati rukopis? Zašto je to izdavačima bitno? Prvo i osnovno – često, posebno u inostranstvu – nepoštovanje propisanog formatiranja je prvi (administrativni) selekcioni kriterijum. I ne primenjuje se samo u izdavaštvu, već i prilikom konkurisanja za posao, za projekte i partnerstva.
Razni kriterijumi, pa i oni oko broja strana, vrste fonta i proreda, tipa dokumenta (.doc, .pdf, .rtf,…), načina slanja i potrebnih propratnih dokumenata (bio- i bibliografija, sinopsis, izvod iz rukopisa,…) i sl., tu su da uniformišu i skrate kasnije procese. Ali i da, kao što je pomenuto, budu prvo sito i proseju one koji su stvarno zainteresovani. Poštovanje propisanih uslova slanja je osnovna kultura ponašanja – pokazuje da ste dovoljno uviđavni da ste pročitali šta se od vas traži i da poštujete osobu sa kojom komunicirate. Nepoštovanje ovih stavki (bez adekvatnog obrazloženja), znači da ste osoba sa kojom će biti potencijalno teško sarađivati i to odmah uz vas stavlja crvenu zastavicu upozorenja. U moru od npr. 200 pristiglih radova na konkurs, prvi će otpasti oni koji nisu ispunili zahteve slanja. Uostalom, izdavač je taj koji snosi sav rizik pripreme i plasiranja knjige i njene isplativosti, stoga je normalno da postavlja određene uslove.
Osim toga, izdavači se najčešće susreću sa nesrazmerno velikim brojem rukopisa u odnosu na broj urednika, a ljudi koji rade u IK su uglavnom profesionalni čitaoci utrenirani da ’vide i hvataju’ greške. Ne biste verovali koliko loše formatiran tekst, pun pravopisnih ili slovnih grešaka ume da iritira i skreće pažnju sa radnje, srozavajući mu kvalitet, pre nego je čitalac uopšte i dobacio do suštine. Stoga, kada se suoče sa tekstom koji je takav, obično mu ni ne daju šansu. Često se prisećam jednog konkursa gde su me, po objavljivanju prateće zbirke, pitali zašto je u jednoj od kategorija određena priča dobila drugo a ne prvo mesto. Posle lekture, priča je bila odlična, ali je stigla puna pravopisnih grešaka i svaki od članova komisije joj je zbog toga skinuo ocenu (pri tom, sam konkurs nije bio prvenstveno književni i u nekoj drugoj situaciji, priča uopšte ne bi bila razmatrana).
Na šta obratiti pažnju prilikom pripreme teksta (tehnikalije – nekreativni aspekt)
- Za početak – osnovna pismenost se podrazumeva ako želite da se bavite pisanjem i ova tačka ne bi trebalo da uopšte postoji. Ali ne bi trebalo da postoji ni razlog zašto smo je uvrstili, pa smo eto tu gde smo. Niko nije savršeno pismen, ali nije zadatak lektora da podučava podrazumevano znanje iz osnovne škole, dostupno u Pravopisu, priručnicima o jezičkim nedoumicama i brojnim sajtovima. Pisanje je zanat, pismenost je osnovni alat. Tu nema diskusije. Bez alata nema zanata.
- Šišana latinica (ŠČĆĐ bez dijakritika, tj. ’kvačica’) je u 99% slučajeva automatska diskvalifikacija rukopisa. Pišem na telefonu ili nemam srpsku tastaturu nisu izgovori. I to nije zadatak lektora. Nekad je lakše prekucati čitav tekst ispočetka, nego ovo ispraviti. Izdavač prosto ne želi da troši resurse na ovo.
- Slovne greške se svakome potkradu i nemoguće im je pobeći. Veliki broj slovnih grešaka, međutim, ukazuje na nemarnost prema sopstvenom rukopisu – ukazuje na to da mu ipak niste posvetili dovoljno pažnje. Danas postoji provera pisanja (tzv. spelingček) u programu Vord čak i za srpski (i ćirilicu i latinicu). Nije savršeno tačna, ali je dovoljno dobra.
- Naučite da radite u Vordu. Ovo, zapravo nije ni molba ni preporuka, već insistiranje. Vord je najrašireniji program za kucanje sa brojnim opcijama koje su tu da autorima olakšaju život. Postoje, naravno, mnogi korisnički programi (plaćeni ili besplatni tipa yWriter-a), koji su tu da olakšaju sam rad na rukopisu u smislu da vam nude raznorazne opcije koje podstiču kreativnost, olakšavaju praćenje toka priče ili napretka, grananje poglavlja i scena i njihovo premeštanje i seljenje unutar rukopisa. Ali i iz njih se konačni rukopis konvertuje u neki od formata čitljivih u Vordu.
- Kada jednom naučite osnove, shvatićete da sa jednim klikom (ili nekoliko njih), pre početka pisanja (ili eventualno na kraju) možete podesiti ’radno okruženje’ i zadati mu parametre tipa uvlačenja pasusa, razmaka između redova (prored), veličine slova (fonta).
- Koristite što osnovnija podešavanja, bez posebnih ukrasnih fontova, ubacivanja slika, ukrasa, okvira i crteža u tekst – ne radite dizajn svog rukopisa. Vord je dobar, ali nije savršen. Može se desiti da drugi kompjuter nema određeni font ili da ima drugačiju verziju programa i da onaj s druge strane umesto predivno stilizovanog dokumenta dobije kockice i crtice mesto slova kroz čitav tekst, tekst prelomljen u drugi red ili na drugu stranu na pogrešnim mestima i sl.
Ideja je da tekst bude pregledan i lak za čitanje, a ne da liči na stranicu iz knjige. Ukoliko želite da naznačite kako biste želeli da izgleda dizajn vašeg rukopisa – to možete učiniti u kasnijoj prepisci, na odlomku u posebnom dokumentu (PDF), ali za prvo slanje, dovoljan je običan, čist Vord dokument.
Najčešće se koriste fontovi Times New Roman (12), Calibri (11) ili Arial (10), prored 1 ili 1,5, a poravnanje teksta je obostrano (justify). Format stranice je A4. Naravno, ovo može da varira u odnosu na zahteve IK.
- Naučite kako se pravilno uvlači pasus, kako se odgovarajuće prelazi u nov red, kako se pravi presek i prelazi na novu stranicu teksta. Kao i kako se čisti tekst od formatiranja. Ovo je zaista nije teško koliko zvuči (predstavlja osnove i ima brojnih tutorijala) ali je veoma bitno jer izbegava gorepomenute probleme da tekst ’poludi’ između različitih verzija Vorda.
- Koristite donje navodnike, a ne dva zareza. Lakše je u čitavom tekstu ispraviti i gornje navodnike, nego dva zareza (posebno, što se kod nekih fontova ne vidi uopšte da su u pitanju dva zareza, pa nakon što promakne u lekturi, problem postane evidentan tek u prelomu).
Generalno, mi preporučujemo navodnike umesto crte kod upravnog govora jer crta zna da ’poludi’ i napravi haos prilikom preloma.
- Naučite šta je ’praćenje promena’ ili ’Track Change’ u Vordu. Ovo je izuzetno koristan alat, pomoću koga se vide izmene unete u tekst. Izmene su označene i moguće ih je prihvatiti ili odbiti veoma jednostavno.
- Ako ste kucali na mobilnom ili prekopirali tekst iz različitih dokumenata, obavezno očistite formatiranje i zadajte mu novo. Nekada se desi da Vord ’pokupi’ formatiranje iz drugih programa i – pogađate – napravi potpuni haos, posebno u prelomu. Takođe, u ovom slučaju obavezno još jednom proverite greške u kucanju, mnogo su češće u tekstovima kucanim na mobilnim uređajima.
- Ukoliko vam negde traže ’dokument koji se može editovati’ ili specifično naglase šta primaju (npr. samo .rtf ili samo .docx), ovo obavezno ispoštujte. Ovo znači a) da žele mogućnost da vam daju komentare ili b) da verovatno ne mogu da otvore sve formate. Dokument koji se može editovati jeste uglavnom dokument u .docx, .doc ili .rtf, formatu, stoga nemojte slati PDF dokument. Uostalom, PDF dokument neće zaštiti vaš rukopis od krađe, a i verovatnoća da vam baš neko iz IK ukrade rukopis je zanemarljiva (veća je verovatnoća na drugoj, prijateljskoj strani).
Verujem da sve ovo gore deluje zastrašujuće mnogo i naporno, u rangu toga da izdavači traže mleko od jednoroga, ali verujte, u pitanju su opšte, podrazumevane stvari koje prvenstveno autorima, pa tek onda izdavačima olakšavaju život. Posebno zato što niko ne bi voleo da dobar rukopis ne dobije šansu samo zato što neko nije mogao da ga otvori. Uostalom, ne idemo kod zubara neopranih zuba, kod doktora a da se nismo istuširali i presvukli niti na razgovor za posao u neurednoj i prljavoj odeći. Zašto onda slati nešto nama dragoceno na procenu, a da ga barem nismo adekvatno pripremili za to?
Ako pak smatrate da je sve ovo nepotrebno i da nije trebalo pisati o ovome, setite se i da ne bi trebalo da postoje razlozi zašto je bilo neophodno da napišemo ovaj tekst, pa eto, tu smo gde smo.
U nadi da će ovo gore napisano ipak nekome koristiti kao smernica, odoh da prelistavam onih 200 pristiglih rukopisa koji su stigli na jedan konkurs koji ocenjujem…