Verujem da ste bar malo upoznati sa onim što se dešava u Marvelu. Znamo da je Dizni kupio Marvel, te da ova firma sada radi kako gazda kaže. Svesni smo da su glumci i glumice vokalni po pitanju politike i da je Bri Larson koja tumači Kapetana Marvel u istoimenom ostvarenju, digla prašinu svojim uverenjima i ideologijom. Navodno, ona je izjavila prilično zapaljive stvari koje su prouzrokovale preranu kritiku Marvelove instalacije i pre nego što je 8. marta ugledao bioskopska platna. Saznali smo da je Bri jakog verovanja da je na redu da se feministički pokret stavi u prvi plan i da je krajnje nebitno da li će osamdeset posto publike sačinjene od muškaraca bele puti pogledati film i da će im se isti i dopasti. Ona bi najradije da čuje kako se društvenoj manjini dopao film i kakve su njihove kritike, tako da ovo što pišem bukvalno nema nikakvog značaja, jer eto, ispada da moje mišljenje nije od ikakve važnosti, bar po Larsonovoj.
Naravno, gospoja Bri ne želi da daje intervjue ukoliko su njeni sagovornici muškarci svetlog tena, ovaj, ako su njeni sagovornici tena koji je isti kao i njen. Bilo je tu još skandala, ne želim da se bavim time, ali stvarno, ovde smo zbog filma, a ne zastranjenje ideologije. A ako već treba da se izjašnjavam, ne verujem da je balkanska publika takvog sklopa da ne može logički prepoznati šta je ekstrem. Verujem da se u mnogo stvari slažemo, bilo to moralnog ili političkog karaktera. Pre svega, mislim da svako ko je sposoban i kvalifikovan da se bavi nekim poslom, i treba da se bavi onim što je u sferi njegovog individualnog interesovanja, ma koje kod da je nacionalnosti, veroispovesti i rase. Toliko o tome.
Dakle, film. Prva scena, to jest, logo Marvel Studija, promenjen je da bi se dao omaž Stenu Liju, osnivaču Marvela. Epizodna pojava u filmu kao i do sada, simpatičan je podsetnik na njegov lik i delo, mada je scena veštačka, što ujedno i oduzima od osećaja.
Nadalje, pratimo Ven, nadimak Kri heroine za koju saznajemo da se zapravo zove Kerol Denver. Ona je deo grupe elitnih ratnika bez sećanja na pređašnji život, tako da nam se postavlja zadatak da saznamo njenu istoriju i to nije loš uvod u postanak Kapetana Marvel. Kamo sreće da to nije nešto već viđeno, ali ne, Marvel nije ponudio ništa novo što se tiče ideje, već je ostao veran oprobanom. Kao prvi zadatak, heroini se nameće akcija protiv Skrola, pobunjenika protiv Kri rase. Džad Lou koji joj igra mentora pod pseudonimom Jon Rog, arhetip je junaka i prirodnog vođe. Klasično, vidimo vezu između njih, mudre reči o kontroli i razmišljanju pre nego što se načini korak, što mogu da pripišem da je ciljano da se kaže publici da spuste loptu i odgledaju film zaboravivši na medijske naslove oko Larsonove.
Sled okolnosti junakinji daje fragmente njenog života na zemlji i to se produbljuje kada se „slučajno“ vrati na Zemlju. Tu se već stvari petljaju, upoznajemo sve likove do detalja, a onda krešendo obrtaja u priči, veliko otkrivanje istine, priča kulminira borbom u svemiru, da ono što smo videli u trileru, i na kraju dobijamo zaključak, Zemlja je bogatija za jednog heroja više.
Kerol Denvers/Kapetan Marvel/Bri Larson je ovde postavljena kao muškarača, kao neko ko se ne da staviti pod kontrolu, iako je svi preklinju da se kontroliše. Vidimo da je i ekstremno tvrdoglava, što i nije pohvalno za superheroja. Zamislite Supermena, ali žena i ponaša se kao klovn, ni traga od nečeg ozbiljnog, važnog, nešto da pokaže kakvom moći ona raspolaže niti da je odgovorna za svoje moći. E to je to.
Priča sama po sebi, tečna je, ali prepuna klišea i pozajmljenih scena iz drugih Marvelovih instalacija, plus su prenaglasili veze sa pređašnjim filmovima, gotovo da je snishodljiv akt prema dugogodišnjim fanovima. U stilu je: „Jao, ovo mi je poznato. Ura za mene.“, i posle toga nema šta da popuni prazninu.
Film je brz, ali scene nisu dinamične, što je novi podvig za kinematografiju. Šarenih boja je na sve strane i to je jedna od lepših stvari, mada ne vidim razlog što u Marvelu to forsiraju.
Marvelova publika sazreva, ali kvalitet produkcije stagnira. Uvek se pravi za dečicu, pa je i priča uprošćena do besvesti. Totalno predvidljive scene, a moram da kažem i da scena koja pojašnjava kako je Nik Fjuri izgubio oko podbacila toliko da sam bio izazvan da prekinem film tu i tada.
Uh, samo da prođe i nastavak Osvetnika: Krajnji Cilj i verovatno neću više pratiti dešavanja u Marvelu.
Dobre Stvari
Priča ima logičan tok, sve dok se tu ne uplete izvor moći Kapetana Marvel. Sporedni likovi deluju uverljivije nego glavni, ali je opet pohvalno, manjina ovde oduzima svetlo reflektora sa glavne uloge. Dakle, manjak svetla na Larsonovu jeste pomak u kvalitetu za Marvelove standarde.
Šarene boje.
Negativci i njihove priče, konačno imaju tu kompleksnu notu, nisu zli zbog potrebe filma, već imaju razloga za to. Negativci, da, ima ih više, dodali su šarm delu, svojstveno su ustanovili lik junakinje kojoj u pretprodukciji to nisu izgradili u potpunosti. I to mi nije jasno, zašto je Kapetan Marvel uprošćen do neprepoznavanja? Nemam nikakav utisak kada je ona u sceni, ama baš ništa, kao da je taj deo u scenariju pojela maca, ne znam šta je drugo.
Epizodno se pojavljuje Klark Greg u ulozi Agenta Fila Kolsona.
Loše Strane
Liku Kerol Denver, sve nedostaje. U napetim scenama, ona se šegači, što nije znak da je opasna, pa joj se može, već kao da ne zna šta drugo da kaže, pa onda deli opaske. Jalovi dijalozi. U poređenju sa drugim likovima, ona deluje kao kartonski isečak koji prenose iz scene u scenu. Nik Fjuri, ništa bolji, možda je čak i gori od Kapetana Marvel. Ponašaju se kao deca, kao Sunđer Bob i Patrik dok cupkaju kroz pakleni oganj, zezaju se i tako im prolazi vreme.
Cela radnja bi bila bolja kada bi popravili likove da odgovaraju sceni, pa tako kada treba da nastupi borba, oni se spreme za nju, umesto što se sve rešava samo od sebe, u hodu, bez muke. Kada je emotivna scena, da je puste da traje, da se pokaže emocija, da se to označi kao neki bitan momenat, umesto što se to iskasapi na hiljadu kadrova i ostane u vazduhu, a onda za nebitnu scenu oni prave uvod snimajući okruženje do mesta fokusa.
Ako se ono dešava tokom devedesetih, pa da ste i stvorili neki taj osećaj kao da se to dešava u drugom vremenu, a ono, sve neki podsetnici kulturnih uspona tadašnjice. Znam, to je trik da se kod publike prizovu sećanja pa samim tim i emocija vezana za ta sećanja, ali se to zadržalo na nameri da se to postigne. Nema rezultata po tom pitanju, a svi ispod dvadeset godina i neće znati sve te reference. Dakle, duplo promašena ciljana publika. Od devedesetih, vidljivi su samo stereotipni statisti i po koji komad tehnologije. Spominju se popularni umetnici tog vremena, Holivud tako prati istorijska doba.
Fizika, nauka, aerodinamika i logika, to je stripska magija, ostavljena po strani, da bi likovi bili u fokusu.
Kapetan Marvel mogu najbolje porediti sa ‘Prvi Igrač na potezu’, jer su oba preplavljena referencama do mere da se radnja nazire u tragovima i samo kad je to neophodno.
Film nema značaja, priča priču o tome kako devojke mogu biti piloti, kako su one hrabre, nepokorive, nezavisne, zabavne, zanimljive, parti manijaci i ne vidim ništa loše u tome. Žene zaista mogu biti sve to, ako to žele i ako je to njihov put. Svako normalan bi tako nešto pohvalio. Zašto da ne? Mi želimo da žene uspeju u onome što rade. Ja sam verovanja da su dosadile te slabašne ženice u filmu koje se spotiču na svaki problem. Nisu zanimljive koliko one lavice koje se bore za nešto bolje. Tu se upoznaje prava osoba. Plus, to je realniji prikaz moderne emancipovane i nezavisne žene, različito od prastarog prikaza kada su bile domaćice.
Međutim, da se za svu nepravdu upire prstom na muškarce i samo na njih, čini mi se preteranim. Sputavaju ih na svakom koraku, da li to bio otac ili kolega s akademije, mentor, svuda je ista slika. U redu, neka vam bude, od svih idiota i trauma, neko bi se prisetio onih najgorih, a znamo da muškarci mogu da budu nesnosni i brutalni, tako da to može da prođe kao realno prisećanje. Ali da je to rezervisano samo za jednu rasu, za belce i na nijednu drugu rasu? Ili čak neke žene, svi znamo bar jednu kučku koja nam zavidi i ruga nam se, a u njenom prisećanju, nema nijednog ženskog lica. Nema, kod Kapetana Marvel su sve žene anđeli, idealisti, druželjubive, voljne pomoći, saosećajne.
Po svemu sudeći, ovde se postavlja iskrivljena slika realnosti u koju nikako ne mogu da poverujem. Jedva sam dočekao kraj da odmorim oči.
Zaključak
Da su ozbiljnije prišli temi, ulaganili malo s komedijom, bolje formirali likove, da ne budu lakrdijaši, nego odrasle i odgovorne osobe, film bi bio značajno kvalitetniji. Priča oko Kerol Denver kako je dobila moći, to jest, odakle je dobila moći, morala bi da ima bolje objašnjenje, umesto da predstavljenim urinira po pređašnjim filmovima koji su nas uveli u Marvelov Univerzum. Marvelovka bi da bude jednaka Toru prvi deo ili Kapetan Amerika: Zimski vojnik, ali nije i ne može zbog kvaliteta produkcije.
Nije trbalo da toliko povezuju starije filmove, jer ako bi neko gledao hronološki, prvo bi morao da gleda ovaj film, pa tek onda ostale počevši od Ajron Mena prvi deo. A onda bi svaki film izgledao kao da krade Kapetana Marvel. Dakle gospođica Marvel je polomila noge prethodnicima, te sada ne mogu stajati svojom voljom.
Jednostavno, previše toga se poklopilo na jedno mesto da bi bilo podnošljivo. Nije vredno gledati film dva puta iako je ideja bila da se prikaže put pun emocija od neuspeha do prevazilaženja svih izazova da bi neko postao junak.
Do sada sam kako-tako uživao gledajući kako se gradi Marvelov Univerzum i sve je izgledalo lepo, savršeno, magično, a onda naiđe Kapetan Marvel i to lepo sravni sa zemljom. Evolucija u produkciji i stvaranju ideja se nije pomakla sa startne pozicije. A nije da nisu imali vremena.
Ako film doživi ikakav uspeh, to će mahom biti zbog agresivne reklamne kampanje, a ne zbog izuzetnog kvaliteta. Može da se pogleda, teško da će se zapamtiti.
I još nešto, ovo vam je poručio beli muškarac, tako da, ako Dizni i Marvel krenu da se pravdaju zašto film nije uspeo, da znate na koga će da upiru prstom.
Od ‘5 Marvina’, sa peticom kao maksimumom, Kapetan Marvel ocenjujem sa ‘1,5 Marvina’ samo zbog zanimljive ideje i potencijala da se napravi nešto kvalitetno. Na vama je da formirate svoje utiske, nemojte da vas ja odbijem od bioskopa.
I ako ovo čitate 8. marta, dana kada je i film stigao u bioskope, znajte da AVKF svojim članicama i čitateljkama čestita praznik. U svetu ženskih junakinja, budite Alita, Ripli, Lilu, Sara Konor, Bafi, Čudesna žena u DC Univerzumu, Džesika Džons, Arja Stark i hiljade drugih koje su nam ostale u sećanju.
Do sledećeg čitanja, ostajte fantastični.