„Pola života provedemo pre nego što shvatimo šta je život zapravo“ Herbert Džordž Vels
Nenad Jevtić, nama poznat kao Šone, bloger, vloger, čovek iz naroda, a ponajviše stvaralac i pisac Dronstad projekta. Rođen je u Nišu 1989 godine, ali je odrastao u okolini Sokobanje, gde je završio osnovnu i srednju školu. „Visoku školu za vaspitače strukovnih studija“ završio je u Aleksincu. On je taj lik, odmetnik, koji i dalje odoleva modernom životu i obitava na obroncima Sokobanje, gde kao jedan od posmatrača nadgleda lagano uništavanje planete, dok negde na njegovim poljima uzgaja pravi organski paradajz.
„Bogati za sebe ostavljaju prekomerne rezerve stvari koje im nisu potrebne, dok milioni žive na rubu gladi. Ako bi svako ograničio svoj posed samo na ono što mu je zaista potrebno, niko ne bi morao da živi u bedi i svi bi bili zadovoljni.” Mahatma Gandi
Budućnost ili sadašnjost, danas ili sutra, da li mi uopšte znamo šta nam prolazi brzinom svetlosti pred očima, da li uspevamo da uhvatimo barem ono malo od života što nam prolazi kao sitan pesak kroz prste. Veoma deprimirajuće je što Homo sapiens nije postao ništa drugo do jedan parazit koji se širi kao pošast, ostavljajući sivilo za sobom. Utopijsko društvo kojem težimo, ostavlja zemlje „trećeg sveta” satirično rečeno u mraku, odnosno u totalnoj suprotnosti – distopiji. Pogrešni koraci, ubrzan razvoj društva, nespremnost čoveka na prilagođavanje i korišćenje samo osnovnih stvari koje mu život pruža, društvo ne samo što je minimalizovalo svoju sadašnjost u svakom mogućem segmentu, već je i uskratilo sebi budućnost. Naravno kontrolisane pojave, koje se plasiraju i koje će se plasirati dovode nas do prividne „stvarnosti”, a to je da smo mi jedna slobodna jedinka, koja je slobodna poput Nea pri odluci koju pilulu uzeti plavu ili crvenu, ne shvatamo da smo zapravo i dalje Res, jedna stvar, jedan šraf, jedno… ništa.
Delo koje vam danas predstavljam, opisuje sve ono ka čemu čovek stremi i iz čega neće niti lako, ili pak uopšte, izaći. Dronstad – samim razlaganjem naziva knjige na dve celine, dobijamo „Dron” i „Stad”, gde reč „Stadt“ u nemačkom jeziku označava grad. Tako da nam naziv knjige sam po sebi govori da je u pitanju “Grad dronova“. Knjiga je smeštena u postapokaliptičnom, distopijskom svetu. Fanovi filmova: Terminator, Robocop, Matrix, Ready player one, Mad Max, The Fifth Element, serija: The 100, Colony ili igrica: Cyber punk, Mass effect, Fallout, će sa uživanjem pratiti zbivanja našeg glavnog lika i čitavog društva. Žanr u koji bismo svrstali ovu knjigu je nesumnjivo naučna fantastika ali sa raznim drugim utkanim podžanrovima: tako da tu nema samo elemenata ratne fantastike, već i sajberpanka, distopijske fikcije i još mnogo toga drugog. Naravno kako je Vels u svojoj knjizi Rat svetova kodifikovao ovaj žanr ratne fantastike, tako možemo reći da je Nenad Jevtić jedan od modernih začetnika ovog žanra na našim prostorima. Naravno neko će se pobuniti da takav žanr, kao zasebna kategorija, ne postoji, ali moramo pre svega razumeti da je fantastika podložna promenama zbog svojih jedinstvenih karakteristika kojih nema u drugim žanrovima, i da samim tim daje prostora za nove eksperimentalne forme koje su kod nas još u povoju. Naučna fantastika se menja, proširuje i upotpunjuje, stoga savetujem čitaoce, da često čitaju i na engleskom jeziku, zbog šireg izbora ovakvih i sličnih dela iz žanra koja su kod nas još uvek novina i manje zastupljena.
Duži romani nisu zapaženi sa ovom tematikom kod nas, a ona je zaista tako opisana u ovoj Nenadovoj knjizi, da vas u nekim delovima podilazi jeza, samim shvatanjem, da su karte na stolu i da je neizvesno koja će karta biti bačena. Knjiga prati ratna zbivanja, agoniju običnih ljudi, kontrolu, (ne)moć, sva ona dešavanja koja ste, ako ste rođeni na Balkanu, sigurno proživljavali. Mlad čovek koji stasava u muškarca dok mu još nije vreme, prerana tranzicija u odraslost i odrastanje tokom karantina, pandemije i samog implementranja programa u dečiji mozak sa naznakom „program za preživljavanje“. Borbe na milost i nemilost, rat, beda, nemaština, tehnologija i naravno oružje. Ono što ćete u ovom delu pročitati i sa čime ćete se susresti, navešće vas u jednom trenutku da stanete i da dobro promislite o ovom novonastalom svetu. Moje misli su se rojile, zamišljao sam: „Rat devedesetih, dečko dolazi kod mene u školu, kao osoba koja je izbegla zbog posledice rata, sa sestrom i bakom, na sebi je imao samo vetrovku, tužan pogled, obe ruke i noge, sve drugo ostalo je negde daleko zakopano. Došao je kao četrnaestogodišnjak, koji je odrastao preko noći. Stresao sam se od te pomisli, ali druge misli su se rojile u kontinuitetu jedna za drugom; Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, pad Berlinskog zida, raspad Jugoslavije, raspad Sovjetskog saveza, nepregledne kolonije Britanske, Holandske, Belgijske, Španske, bombardovanje, Sirija, Avganistan, Libija, Iran, Afrika, Litijum, KOVID-19.
Ovo čudno vreme u kojem se nalazimo, a još čudnije vreme izlaska ovog SF romana, daje mu jedan kontroverzni pečat, da pisac ne samo da je sabrao dva i dva, nego je samo našu relanost nama predstavio u nameri da nas osvesti i da nam pokaže da čovečanstvo treba zauzeti jedan malo drugačiji stav. Knjiga je protkana teškim emocijama koje se mogu osetiti, kao kada roditelji naprasno moraju da shvate da su zbog okolnosti u kojima se nalaze morali da se odreknu svog deteta i nastave život bez njega, jer ga je život prerano odneo. Dok oni umorno, skrhano i tužno čekaju dan kada će se ponovo sa svojim detetom sresti. Vešto napisano, nekako filmski, gde vas svaka naredna stranica uvlači sve dublje i dublje u svet Mitrije, pokazuje alternativu, paralelni univerzum, pokazuje nas u drugačijoj stvarnosti. Pored vrlo surovih scena, gde se ogleda beznačaj ljudskog života, može se videti da je pisac uspeo da pokaže i neke svetle tačke ljudskog bića, onog iskonskog što ga pokreće. Smatram da je knjiga zauzela jedan jasan filozofski stav i predstavu alternative, onoga što bi mogli da ostavimo budućim naraštajima u amanet. Roman pun obrta, verno prikazanih situacija i živopisnih opisa sveta. koji se može širiti u nedogled.
Nenad Jevtić je postigao ne samo kreiranje jednog novog sveta, gde nam je predstavio novu stvarnost, već smatram da Mitrija i Dronstad poseduju potencijal da se na domaćoj sceni unesu malo svežine. Afirmacija ovakvih pisaca, njihova popularizacija i predstavljanje rada je od veoma bitnog značaja za domaću fantastiku, jer se može pokazati svetu kojim putem plovi naša civilizacija.
Nadamo se da će nas u bliskoj budućnosti Nenad iznenaditi novim romanima i da će uskoro neka nova njegova dela ugledati svetlost dana. Kao napomenu naglašavam, dok se sve to čeka, da pogledate njegove blogove:
Da ne zaboravim, „Autostoperski vodič kroz fantastiku” je u saradnji sa „Digitalnom dosadom” oživeo knjigu Dronstad podarivši joj zvuk. Tako da je pretočena u audio formu (audio knjiga).
„Well, that way you’d kill two souls. Is that what you want?” Misty to V. (Cyberpunk 2077)