Poštovani pratioci i saradnici,
Fantastični vodič 3 je pred izlaskom, četvrti broj se polako kompletira
– samim tim, stekli su se svi preduslovi da objavimo konkurs i za peti broj časopisa. Iako nije išlo onako kako smo zacrtali, stimpank je pomalo žanrovski specifičan, pa je stigao mali broj rukopisa, ali veoma dobrih i od veoma talentovanih autora. Pošto će uskoro za nama biti
Svemir bez granica i
Iz dima se rađa vatra pobune, ispred nas je
Sasvim običan metafizički dan sa temama:
- Čehovljeva nije opalila
- Izgubljeni razum ili nova fantazmagorična realnost (ne)obične familije
Žanr:
magijski realizamZa one manje upoznate: čarobni realizam, magijski realizam, ili čudesni realizam je žanr koji oslikava realističan pogled na savremeni svet i dodaje magične elemente. Katkad se naziva fabulizam, u odnosu na konvencije bajki, mitova i alegorija. Pojmovi su uglavnom opisni, a ne kritički rigorozni. Metju Štreher definiše magijski realizam kao: „ono što se dešava kada se detaljno, realistično okruženje napadne nešto što je previše nesvakidašnje da bi se moglo poverovati u to”. Magijski realizam se najviše povezuje sa latinoameričkom literaturom, posebno sa autorima, uključujući osnivače žanra, Gabrijel Garsija Markesom, Horhe Luis Borhesom i Izabelom Aljende. Odlike žanra su prikazivanje fantastičnih dešavanja u inače realističnom tonu. To su narodne priče i mitovi u ovovremenoj društvenoj relevantnosti. Fantastične osobine koje se daju likovima, kao što su levitacija, telepatija i telekineza, ali ne samo ove stvari već mnogo, mnogo toga iz drugih delokruga, pomažu da se obuhvate aktuelne političke realnosti koje mogu biti fantazmagorične. Postojanje fantazijskih/fantastičnih elemenata u stvarnom svetu pruža platformu za magijski realizam. Pisci ne izmišljaju nove svetove, već nam otkrivaju nadzemaljske stvari na ovom svetu, kao što je to učinio Gabrijel Garsija Markes napisavši temeljno delo žanra,
Sto godina samoće u kompustolovine porodice Buendija-Iguaran, sa njihovim čudima, fantazijama, opsesijama, patnjama, incestima, preljubama, pobunama, apsurdima, otkrićima i uverenjima, predstavlja, u isto vreme, mit i istoriju i tragediju i komediju. U svetu magijskog realizma, natprirodno carstvo se stapa sa prirodnim, poznatim svetom.Autorska rezervisanost je „namerno uskraćivanje informacija i interpretacija o zabrinjavajućem fiktivnom svetu”. Pripovedač je indiferentan, svojstvo pojačano odsustvom objašnjenja fantastičnih događaja; priča nastavlja sa „logičnom akuratnošću” kao da se nije desilo ništa nestvarno. Magične epizode su prezentovane kao obični događaji; stoga čitalac prihvata čudesno kao prirodno i sasvim uobičajeno ili normalno. Objašnjavanje natprirodnog sveta ili njegovo predstavljanje kao izvanrednog odmah bi splasnulo njegov legitimitet u odnosu na prirodni svet. Čitaoci bi stoga zanemarili natprirodno kao lažno svedočanstvo. Čarobne linije realizma distinktivno koriste hibridne višestruke ravni realnosti koje se odvijaju u „neharmoničnim arenama takvih oprečnosti kao što su urbana i ruralna, i zapadna i autohtona”. Metafikcija se fokusira na ulogu čitaoca u književnosti. Sa svojim višeslojnim stvarnostima i specifičnom referencom na čitalački svet, istražuje uticaj fikcije na stvarnost i stvarnosti na fikciju te ulogu čitaoca između; kao takva, adekvatna je za privlačenje pažnje na socijalnu ili političku kritiku. Štaviše, to je alat koji je najbitniji u izvršavanju srodnog i velikog magijskog realističkog fenomena:
tekstualizacija. Ovaj termin definiše dva uslova – prvo, gde fiktivni čitalac ulazi u priču u priči dok je čita, čineći ih samosvesnima svog statusa čitalaca – i drugo, gde tekstualni svet ulazi u čitaočev (tj. „realni“) svet. Dobar rezon bi negirao ovaj proces, ali „magija” je fleksibilna konvencija koja to dopušta. Magijski realizam sadrži „implicitnu kritiku društva, posebno elite”. Kada je reč o latinskoj Americi, žanr se lomi od nepobitnog prikazivanja „privilegovanih centara šeste umetnosti”. Stoga, „alternativni svet” magijskog realizma ordinira na ispravljanju stvarnosti utvrđenih perspektiva (poput realizma, naturalizma, modernizma). Čarobni realistički tekstovi, pod ovom logikom, su subverzivni tekstovi, revolucionarni upereni protiv društveno dominantnih snaga. Alternativno, socijalno pretežan može implementirati magijski realizam kako bi se odvojio od njihovog „diskursa moći”.Propozicije konkursa:
KRATKA PRIČAKratka priča mora biti originalno i neobjavljivano* delo; do završetka konkursa
ne sme biti ponuđena drugom izdavaču. Njena dužina ne sme prelaziti petnaest kartica teksta (
27000 slovnih mesta sa belinama). Od autora se očekuje da teme broja –
Čehovljeva nije opalila i Izgubljeni razum ili nova fantazmagorična realnost (ne)obične familije – obrade pre svega u okviru
magijskog realizma, ali i drugih žanrova spekulativne fikcije.* Ukoliko autor želi da ponovo objavi svoju već objavljenu priču, mora jasno naznačiti gde je prvobitno izašla u štampanoj formi ili na internetu i priložiti dokaz da ima saglasnost prvog/prethodnog izdavača.
PRIPOVETKAPripovetka mora biti originalno i neobjavljivano* delo: do završetka konkursa
ne sme biti ponuđena drugom izdavaču. Njena dužina ne sme prelaziti 40 kartica teksta (
72000 slovnih mesta sa belinama). Od autora se očekuje da teme broja –
Čehovljeva nije opalila i Izgubljeni razum ili nova fantazmagorična realnost (ne)obične familije – obrade pre svega u okviru magijskog realizma, ali i drugih žanrova spekulativne fikcije.
POEZIJAPesme moraju biti originalne i neobjavljivane* do završetka konkursa ne smeju biti ponuđene drugom izdavaču.
Njihova dužina ne sme prelaziti šezdeset redova teksta. Vrsta stiha i forma pesme nisu važni, ali pesme moraju sadržavati fantastične motive i doticati se teme broja.
STRIPStripovi moraju biti originalni i neobjavljivani* do završetka konkursa
ne smeju biti ponuđeni drugom izdavaču.
Njihova dužina takođe ne sme prelaziti 30 B5 tabli. Vrsta forme nije važna, ali ilustrovane priče moraju sadržavati fantastičke motive i doticati se teme broja.
FOTOGRAFIJAFotografije moraju biti izvorne, dakle bez velikih intervencija u vidu
montaže koja bi potpuno promenila izvornu fotografiju. Dozvoljena je osnovna digitalna obrada, poput korekcije boja/kontrasta itd. Minimalna dimenzija duže strane mora biti 3000 px, najmanje 150 dpi, u JPEG proformatu i da odgovara temi. Autori mogu da konkurišu sa crno-belim ili kolor fotografijama u digitalnom obliku. Fotografije koje su prethodno prodate drugom licu ili korišćene u marketinške ili humanitarne svrhe ne mogu biti deo konkursa. Svi radovi moraju biti propisno obeleženi prilikom slanja, sa imenom i prezimenom autora.
STRUČNI TEKSTOVIStručni tekst mora biti originalno i neobjavljeno delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđen drugom izdavaču. Preporučena dužina teksta je od deset do dvanaest kartica teksta (
18000-21600 slovnih mesta sa belinama), ali primamo i kraće tekstove. Prihvatljive su sve vrste stručnih tekstova – akademski radovi, eseji, kritike, prikazi, novinarski tekstovi, itd. – pod uslovom da se dotiču fantastike u nekom od njenih oblika. U slučaju da tekst sadrži citate, obavezno je koristiti APA model citiranja.Primaju se isključivo tekstovi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1 pt, Justify poravnanje sa srpskim navodnicima.
Uz tekstove priložiti kratku biografiju sa fotografijom (do 100 reči), formatiranu na isti način.
Potpisane radove slati do
01.1.2025. na mejl
konkurs@nho.nmb.mybluehost.me. Mejl nasloviti „KONKURS FV5“, praćeno kategorijom za koju se konkuriše, npr. „KONKURS FV5 – POEZIJA“. Ako autor konkuriše u više kategorija, neka za svaku pošalje
zaseban mejl. Komisija neće uzimati u razmatranje pristigle radove koji
nisu potpisani ili koji se
ne smatraju urednim, kao ni one koji su pisani šišanom latinicom.*Slanjem teksta autor prihvata da će, u slučaju prihvatanja, proći uređivanje, lekturu i korekturu.Radujemo se što ste deo naše autorske priče i što pratite i podržavate naš rad.
Vaš AVKF
