ŽANR: Superherojski strip/Fantastika
ORIGINALNI NAZIV: Superman: Man and Superman
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTA: Marv Vulfman
CRTAČ: Klaudio Kastelini
ZEMLJA: SAD
PREVODILAC: Miloš Petrik
GODINA IZDAVANJA: 2019.
OCENA: 
U edicije DC Gold +1 iliti DC mejnstrim Čarobna knjiga je objavila novi strip o Supermenu. U principu to je povratak korenima superherojskog žanra i prilika da vidimo kako se legenda može ispričati na svež način. Tačnije, dobijamo novu istoriju lika koja promišlja o tome šta znači biti čovek, a šta nadljudsko biće. Ovo delo pokazuje da superherojski žanr, često optuživan za predvidivost, ipak, može da ponudi dobre priče, bilo da ste dugogodišnji fan ili tek otkrivate smer.
Američki izdavači oduvek preoblikuju svoje univerzume, a ovaj tom je delimično plod te tradicije obnavljanja koje je obeležilo stripovsku industriju. Vulfman je zapravo jedan od prvih koji je zagazio u te vode, uz Džordža Pereza, očistio je haotičnu DC-jevu kontinuitetnu mrežu, ujedinjujući višestruke Zemlje i dajući herojima svež početak. Ova kriza je manifest moći stripa da se prilagodi novim generacijama, zadržavajući srž prošlosti likova dok ih čini podobnim. DC je kasnije nastavio sa obnavljanjima kao što su Zero Hour, Infinite Crisis i New 52, svaki put balansirajući između nostalgije i inovacije, često izazivajući kontroverze, ali i podstičući kreativnost. Nisu jedini – Marvel je sa Ultimate univerzumom i Secret Wars pravio slične poteze, dok su izdavači poput Imagea eksperimentisali sa potpuno novim svetovima. Ovi procesi nisu tehnički, već potreba da se stripovi prilagođavaju društvenim promenama, tehnološkim skokovima i novim čitaocima. Čovek i natčovek, iako intimna priča, podržava taj duh reinvencije, vraćajući se Klarku Kentu pre nadljudskog, pokazujući da čak i najstariji heroji mogu pronaći novi glas, a da ostanu što su oduvek bili.
Marv Vulfman – ime koje odzvanja kroz tri decenije istorije devete umetnosti. Rođen 1946. godine u Bruklinu, oblikovao je moderni superherojski žanr revolucionarnim radom za DC i Marvel. Najpoznatiji poduhvati su mu Kriza na beskonačnim zemljama, koja je redefinisala DC-jev univerzum, i Mladi titani, koji su postali kultni zbog složenih likova i emotivnih priča. Snaga kao scenariste leži u njegovoj sposobnosti da uravnoteži epsku dramu sa tihim, introspektivnim trenucima. Pomogao je da se uobliče sage o Zelenom Fenjeru i Crnom Sokolu, kao i Marvelovi stripovi o Fantastičnoj četvorki, Spajdermenu i Novi. Osim što je sa Džordžom Perezom stvorio Nove mlade Titane i kosmički ep Smak bezbroj svetova, Za Marvel je stvorio Blejda, a za DC serijale Noćni odred i revampovanu verziju Pozovi H za heroja. Povrh toga, autor je nekoliko romana, a pisao je i za igrane i animirane serije, uključujući animiranog Supermena s kraja osamdesetih godina prošlog veka, kao i crtani Teen Titans za Kartun netvork.
Klaudio Kastelini – crtač koji radi stilom što je istovremeno klasičan i inovativan. Pristup mu je ukorenjen u realizmu, ali sa dozom dramatične ekspresivnosti koja podseća na velike majstore. Rođen 1966. godine u Rimu. Karijeru je započeo 1989. godine na serijalu Dilan Dog. Potom je učestvovao u nastanku Nejtana Nevera. Američku karijeru započinje u Marvelu sa Srebrnim Letačem, istovremeno radi na nekoliko naslovnica za Cosmic Powers Unlimited i Elektra Magazine. Sarađivao je na Spajdermenu i Konanu, a za DC komiks je radio na naslovu Batman: Gotham Knights.
Narativ prati Klarka dok napušta Smolvil i stiže u Metropolis, pokušavajući da pronađe svoje mesto u svetu. Nije još uvek Supermen; samo je momak sa prevelikim naočarima i gomilom tajni. Susreti sa Lois Lejn, prvim poslom i sukobima sa kriminalcima oslikavaju njegov put od nesigurnog mladića do heroja. Ono što priču čini posebnom jeste naglasak na promeni stava. Na početku, parališe ga strah da će povrediti druge, da nikada neće ostvariti snove. Kroz male, ljudske trenutke počinje da shvata da su moći dar baš kako su ga učili Kentovi. Kostim ne čini superheroja, već trenutak u kom je prevazišao strepnju. Transformacija nije grandiozna; neopaziva je, konačna i čovečna, što Supermena čini pravim likom, a ne svemoćnim kartoncem.
Stilski, ovo je remek-delo ravnoteže. Scenario je emotivan, ali nikad preteran, sa dijalozima koji zvuče prirodno i produbljuju karakter. Kastelinijeva umetnost je pravi spektakl – njegovi prikazi Metropolisa su vibrantni, dok su Klarkovi izrazi lica prozori u unutrašnju borbu. Dodatni materijal – skice, beleške i autorski komentari – pružaju fascinantan uvid u to kako je delo nastaje, što me je subjektivno kao urednika obodrilo pokazujući mi da nisam na krivom putu. Manom bismo verovatno mogli nazvati to što je priča fokusirana na Klarkov unutrašnji razvoj, pa ponekad usporava tempo u korist introspekcije. Ali za one koji traže priču, a ne bum-tras ovo je prednost, nikako nedostatak. Prevod je vrlo kvalitetan, Miloš Petrik bi mogao da razmisli da se totalno prebaci na devetu umetnost, ume da pogodi ton.
Strip koji podseća zašto je Supermen još uvek relevantan. Nije simbol svemoći; već nade, hrabrosti i borbe da budemo bolji. Čarobna knjiga je još jednom pokazala da zna da odabere naslove koji unapređuju scenu. Ovo je za sve koji veruju da se ne postaje pravi heroj kada se navuče kostim. Pročitajte ga i podsetite se zašto i dalje stripovski junaci menjaju način na koji gledamo svet.