Neosporno je da je Malaška knjiga Palih među najvećim, moguće i najboljim, epovima žanra. Mnogi je danas ubrajaju u novu veliku trojku epova na našem tržištu koju čine, pored nje, Rotfusova Kraljoubičina Hronika, i Sandersonove Arhive Olujsvetlosti.
Dubina sveta koji Erikson tka za nas je zapanjujuća. Njegova pozadina kao antropologa i istoričara mu omogućava da na jedan elegantan i sliven način prikazuje mnoštvo kultura i podkultura koje postoji u njegovom svetu. Sa lakoćom nam približava pojedinosti unutar zajednica i ne primorava nas da trpimo dugotrajna objašnjenja nekog pojma, već ih objašnjava kroz dijalog ili razmišljanje likova. Ovo donosi određenu okretnost u pripovedanje, pa narativ ne deluje samo kao nagomilavanje činjenica.
Slično dubini koju sa sobom nosi svet, većina likova koji se pojavljuju kod Eriksona ima istinsku ličnost i dubinu sopstvene priče i istorije. Za mene je ovo bilo osveženje jer su ti likovi svrsishodno upotrebljeni. Nisu bačene stranice i stranice teksta na nešto što je nebitno za tok radnje, ili odnose među likovima. Naprotiv, svaka reč koja je iskorišćena za prikazivanje pojedinačnih likova je bila potrebna da bi se otkrilo ko su oni zaista.
Serijal kao celina ima jedan nedostatak koji proističe iz toga kako je nastao, odnosno, iz njegovog izvornog materijala. Erikson je svoje delo napisao (i dalje piše prošireni univerzum) na osnovu nekoliko kampanja iz FRP-ova u kojima je učestvovao ili ih je vodio. Ovo dovodi do nekih pomalo neočekivanih obrta u razvoj likova. Vidi se ponekad kako nakon određenog vremena pojedini likovi kao da preskaču iz jednog stanja u drugo. Postoji izvesna mera neumerenosti u tome kako neki od likova napreduju. Najbolji primer za ovo jeste Brzi Ben i krajni stadijum koji je on dostigao, potpuno nedosledno onome što je pre toga pokazao.
Tu je i nedoslednost u znanju. U određenim trenucima, neki likovi znaju gomilu stvari sa kojima prosto nije bilo moguće da se upoznaju, dok u drugima, se ponašaju kao tigrovi prvi put pušteni u divljinu, potpuno nesvesni sveta koji ih okružuje. Lako se uočava trud autora da takve uticaje kockica umanji u prikazivanju svoje priče, ali je ponekad suviše teško to sakriti.
Ono što zaista izdvaja ovaj serijal od drugih koji su dostupni za čitanje, jeste isprepletanost različitih slojeva i tokova radnje, gde čak ni nekoliko kontinenta ne sprečava događaje da utiču jedan na drugi. Naprotiv, često je to da bez baš tih događaja na drugim kontinentima, neki drugi ne bi mogli ni da se dogode.
Usled kvalitetne priče i izvrsnog sveta, ovaj serijal uvek zaslužuje toplu preporuku za čitanje. Nasuprot tome stoje sami likovi u ovom serijalu, koji su često nerealni, i katkad deluje kao da nemaju sopstvenu motivaciju za delanje u određenom smeru.
Uzevši sve to u obzir, serijal – u njegovoj celosti – treba pročitati, ali sa rezervom da neće goditi svakom ukusu.