Koliko nas je zavolelo fantastiku zbog epskih scena borbe, bezumnog krvoprolića, brutalnih akcija i taktičkih manevara u filmskim i književnim delima? Reklo bi se da je dosta nas kupila ta kombinacija strave i užasa, bljesak vatre i pobeda dobra nad zlim. Ovde ćemo se (po)zabaviti tim akcionim scenama i pojasniti još jedan podžanr naučne fantastike.
Pored već ustanovljenih žanrova koji stoje na svojim nogama, važno je spomenuti i podžanrove, jer oni pospešuju kreativnu raznolikost u stvaralaštvu. Podžanr kom ćemo posvetiti pažnju je militantna fantastika i njeni naširoko zastupljeni elementi u modernoj umetnosti i istoriji naučne fantastike.
Karakteristike
Čista militantna fantastika se generalno bavi vojnim životom i nedaćama vezanim za vojsku, što je i jedini način raspoznavanja militantnog žanra od ostalih. Ovaj žanr trpi nepravdu zbog te karakteristike, jer su elementi militantne fantastike toliko zastupljeni u delima fantastike, da se ne uviđa razlika između čiste militantne fantastike i fantastike sa militantnim elementima.
U militantnoj fantastici, tok priče skoro uvek prati glavnog junaka ili grupu njih i pisana je s vojnikove tačke gledišta. Radnje su komplikovane, dinamične i brze, sem kada se radnja prebacuje na bojno polje gde pripovedački tempo drastično opada. Ono šta dodatno izdvaja militantnu fantastiku od ostalih žanrova, jeste sposobnost da čitaoca direktno uvuče u borbu i provede ga kroz pakao koji nosi rat. Kroz delo se veliča hrabrost, osećaj pripadnosti oružanom bratstvu, požrtvovanost cilju, dok se politički stavovi, principi i lična ubeđenja delimično provlače, tek toliko da se formira lik junaka. Visokotehnološka oružja i vojnička oprema, opisana je do detalja kao i scene borbe, međutim, pobeda se uvek pripisuje inteligentom manevrisanju, dosetljivosti junaka, dobrim odlukama i hrabrim potezima u borbi. Nivo magičnog u ovom žanru dosta varira i često je vezan za oružja (puške, mačevi, štitovi i sl.) i posebno-namenske rodove vojske (laka i teška avijacija, teška artiljerija, specijalne inženjerske jedinice). Pri obrtima u priči, čitalac će uz glavnog lika učiti o borbi dobra i zla, proučavati prirodu nemilih događaja i ispitivati ratnu etiku. I ako se elementi akcije automatski pripisuju militantnoj fantastici, ona nije uvek nužno zastupljena. Većina vojno inspirisanih dela se bave uticajem rata na vojnike, njihovu psihu i život, pa tako akcija može biti sporedni element u priči. Autori imaju za cilj da realno prikažu izgled oružanog sukoba, kritikuju užasne događaje i hirurški precizno napadaju stavove čitaoca.
U ekstremu se militantna fantastika prepliće sa spekulativnom naukom i njenim elementima kao što su: međuzvezdana putovanja, veštačka inteligencija, kvantni skokovi, okršaji vasionskih krstarica, teleportacija, sukob sa vanzemaljskom rasom čija je tehnologija daleko naprednija od zemaljske i sl. Dela koja sadrže elemente fantastičnog se često preklapaju sa svemirskom operom, koja je u stvari podžanr ovog podžanra. U svemirskoj operi se radnja zasniva na doživljajima civila ili pripadnika neke paramilitarne formacije koja se odvija na više svetova, dok je kod militantne fantastike skroz obrnuto. Savršeni primeri svemirske opere su: saga „Ratovi Zvezda“ 1977-2017, saga „Zvezdane Staze“ 2001-2005 i saga „Svemirska krstarica Galaktika“ 2005-2009, gde se pojavljuju epske scene borbe, mada bez fokusa na čisto vojno okruženje kao što to radi militantna fantastika. Mogu navesti i „Gospodara Prstenova“ kao izuzetno delo koje je prezasićeno militantnom fantastikom, međutim, ono se kategorizuje kao epska fantastika zbog toga što se radi o civilima i avanturama kroz zaraćeno područje, a ne o vojnom životu armija. Najpoznatiji primeri čiste militantne fantastike su: film „Svemirski vojnici“ 1997, serija „Zvezdana Kapija“ 1997-2007, film „Enderova Igra“ 2013. i „HALO – Napred u Zoru“ 2012.
Istorija
Nije poznato šta je tačno uzrokovalo pojavu militantne fantastike kao podžanra, ali se pretpostavlja da je u pitanju prirodna težnja čoveka ka nasilju. Ako definišemo pojam „istorije“ kao skup ratnih dogodovština, sasvim je prirodno maštati o budućim bojnim poljima, alternativnom toku rata i naprednoj mehanizaciji koja će postati dostupna čovečanstvu. Militantna fantastika se prvi put pojavila u kratkoj priči „Bitka kod Dorkinga – Sećanja volontera“ Džordža Tomkin Česnija 1871, gde je autor predstavio drugačiji sled događaja u Francusko-Pruskom ratu. On je iskoristio fantastiku u svom delu kao prekretnicu u istoriji, dajući „super“ oružje svom neprijatelju, uništavajući odbrambenu silu i vršeći neprijateljsku invaziju na engleske obale, što je izazvao veliku polemiku i bunt književnog miljea tadašnjice. Delo je pored dosta kritika podstaknulo druge pisce da se bace u rovove i stvore još novela inspirisanih ratom, pa tako imamo „Zemlja oklopnjaka“ (1903) Herberta Džordža Velsa, „Ulerov ustanak“ (1952) Henrija Bima Pajpera, „Svemirski vojnici“ (1959) Roberta Ansona Hajnlajna i „Dorsaj“ (1960) Gordona Diksona.
Militantna fantastika po obrascu prati krvave događaje, tako da je zabeleženo njeno ponovno jačanje nakon Vijetnamskog rata kada je sedamdesetih izbila poplava militantnih knjiga. Od poznatijih dela i pisaca izdvajamo: Džo Haldemen „Večiti Rat“ 1974, Dejvid Drejk „Čekićari“ 1979, Hari Harison „Bil – Heroj Galaksije“ 1965, Sajmon Leng „Svi Bogovi Ejsernona“ 1973, Din MekLafin „Orao među vrapcima“ 1968, Mek Rejnolds „Plaćenik“ 1962, i mnogobrojna dela Freda Saberhejgena. Ako kažemo da je sedamdesetih bila poplava, onda je devedesetih pala atomska bomba, jer je tada militantna fantastika gotovo rafalnom paljbom uspostavila redovno snabdevanje tržišta novim ostvarenjima.
Moderno Doba
Zahvaljujući Holivudu i njegovom radu, militantna fantastika je doživela da bude veoma dostupna i veoma nezastupljena u isto vreme. Ovaj podžanr možemo slobodno nazvati zapostavljenim, jer su elementi militantne fantastike u tolikoj ekspanziji da su jedino oni vidljivi. Gomila filmova američke „A“ produkcije imaju zdravu dozu militantnog u sebi sa akcentom na akciji, dok tek nekolicina može da ponese kategorizaciju militantne fantastike. Što se tiče ostalih formata, situacija sa podžanrom je potpuno drugačija. Trenutno se vojno inspirisana radnja i dominantno ratno okruženje može naći u manga stripovima i animiranim filmovima, knjigama i video igrama. Od mangi izdvajamo one zvučnije: Kraljevstvo 2012, Dži. Aj. Samuraj 1979, Zipang 2000-2009, Zvuk Neba 2010-2011, Berserk 1990, Oklopni vojnik Votoms 1983, Legenda o galaktičkim junacima 1988, Mobilno odelo Gundam 1979, Duh u čauri 1995, Evanđelje Novog veka 1995, Puna metalna Panika! 1998, Eplsid 2004, Napad Titana 2009, „Svemirski brod Jamato 2199“ 2012. i Samuraj Džek 2001-2017.
Od književnih dela koja su se dodatno proslavila i na srebrnom platnu navodimo sledeća imena: „Svemirski vojnici“ 1997, „Rat Svetova“ 1953. i rimejk iz 2005, saga „Igre Gladi“ 2012, saga „Drugačiji“ 2014, saga „Lovci: Zimski Rat“ 2016, „Vorkraft“ 2016, „Poslednji lovac na veštice“ 2015, „Avatar“ 2009, „Ivica Sutrašnjice“ 2014, „Distrikt 9“ 2009, „Pacifički procep“ 2013. i „Ustanak: Planeta majmuna“ 2011.
Od filmova za naše regrute preporučujemo: „Univerzalni Vojnik“ 1992., „Vojnik“ 1998., „Predator“ 1987 – 2018., „Vrištavci“ 1995., „Dan kada je Zemlja stala“ 2008., „Terminator – Spašavanje“ 2009., „Sudbina“ 2005., i „Nevidljiv“ 2005, „Lovac, lovina“ 2010, „Enderova igra“ 2013.
Za naše veterane koji preferiraju knjige, preporučujemo autore: Džon Hemri/Džek Kembel, Vilijam Kit/Ijan Daglas, Robert Hajnlajn, Elizabeta Mun, Dejvid Drejk, Džon Ringo, Volter Džon Vilijams, Stiven Majkl Stirling, Tanja Huf, Leri Niven, Džeri Purnel, Robert Betner, Stiven Kent, Džon Haldemen, Bil Boldvin, Dejvid Veber, Tom Kratman, Suzana Kolins, Pol Anderson, Kristofer Anvil, Orson Skot Kard, Flen Kuk, Den Kreg, Džon Dalmas, Debra Dojl, Šenon Li, Sandra MekDonald, Dejvid Šerman i Linda Nagata.
Za one koji su vični borbi prsa u prsa, preporučujemo igre: „Halo“ serijal 2001-2010, „Ratni Čekić 40 000“ 1987-2017, „BetlTeh“ 1984, „Nadrealni Turnir“ 1999-2014, „Kvejk“ 1996-2017, „Bionički Komandos“ 1988, „StarKraft“ 1998, „Efekat Mase“ 2007-2017, „Poziv Časti“ 2003-2017, „Metal Gir Solid“ 1987-2017. i „Overvač“ 2016.
I, naravno, u stilu militantne fantastike, rafalna paljba naslova: „Vavilon 5“ 1994-1998, „Egzo-jedinica“ 1993-1994, „Robotek“ saga 1985-2013, „Tera-orlovi“ 1983-1986, „Aldnoa Nula“ 2014-2015, „Andromeda“ 2000-2005, „Arpeđo Plavog Čelika“ 2015, „Astro Plan“ 2010, „Zvezdani Barjak“ 2000, „Kapetan Skarlet i Misteriozni“ 1967-1968, „Kodeks Gis“ saga 2006-2017, „Galaktička lutalica Vifam“ saga 1983-1998, „Nastanak MOSPEDA“ 1983-1984, „Ciljaj ka vrhu!“ 1988-1989. i „Borbene Veštice“ 2006-2008.
Peškirdžije, VOLJNO!