,,Lepota je misteriozna, ali i užasna. Božansko i đavolje se tu bore, a poprište borbe je ljudsko srce” reči su Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Zaista, u mnogim svetskim delima, lepota je prikazana i kao bogatstvo i kao nesreća, problem pojedinca i društva oko njega. U ovom tekstu, osvrnuću se na žensku lepotu i njenu lošu stranu, njeno prokletstvo. O ovome se dosta govorilo u srpskoj književnosti. Izdvojiću dramu ,,Koštana” i roman ,,Nečista krv” Borisava Stankovića i pripovetku ,,Zapis o darovima moje rođake Marije” Momčila Nastasijevića.
U delu ,,Koštana”, govori se o nestvarnoj lepoti devojke Koštane. Varošani su, privučeni njenim izgledom i pesmom, dane i noći provodili pored nje, ostavljajući iza sebe svoje porodice. Iako poštena i bez loših namera, Koštana je bila uzrok patnje mnogih žena, majki i drugih članova familije onih koji su omađijani njenom lepotom. Mnogi je nisu želeli u blizini. Koštanin čarobni izgled privlačio je muškarce i bez nje su bili nesrećni; kad god bi odlazila iz grada, oni bi je vraćali nazad. Na kraju, njena lepota je postala i njen neprijatelj. Jedini način da je muškarci puste i počnu da brinu o svojim porodicama bio je da se Koštana uda. Prisilno se morala venčati. Tada je napustila mesto u kome je živela, svoje roditelje, svoj dom i ono što joj je bilo najvažnije – svoju slobodu. Njen nestvarni izgled unesrećio je ne samo njenu okolinu, već i nju samu.
Sofka iz dela ,,Nečista krv” bila je devojka svesna svoje lepote. Smatrala je da se nikada neće udati, jer nema osobe koja je dovoljno dobra za nju. Zbog svoga izgleda, stekla je mišljenje da joj niko nije ravan i počela da sanjari. Često se osamljivala i provodila vreme maštajući o svom idealnom muškarcu koga nikada neće naći. Njena lepota postala je njeno prokletstvo. Na kraju, Sofka se ipak udala, ali pod pritiskom oca. On je unovčio njenu lepotu. Prodao ju je mnogo mlađem čoveku. Bila je ljuta i razočarana zato što se venčavala protiv svoje volje, ali je pristala na brak kako bi spasila svoje najmilije od bede. Na svadbi, zavela je svog svekra koji je zbog nje poludeo. Neizdržljiva žudnja za njom naterala ga je da pobegne od kuće, a kada se vratio ranjen, odustao je od lečenja kako ga Sofka ne bi videla bolesnog i umro. Nakon svađe njenog oca i muža, kada je supug saznao da je Sofka zapravo prodata njemu, život joj je postao mnogo teži. Suprug ju je stalno maltretirao i ophodio se prema njoj kao prema stvari. Postala je pijanica, a deca su joj bila stalno bolešljiva. Sa mužem nasilnikom je ostala u braku i do kraja života je živela nesrećno. Sofkina lepota bila je najpre njena kazna, zbog nje nikada nije pronašla sreću i mir.
U pripoveci ,,Zapis o darovima moje rođake Marije”, takođe vidimo pomenuti motiv. Marija je bila prelepa devojka koja je postala uobražena onog trena kada je videla sebe u ogledalu. Razni momci, i oženjeni i neoženjeni, želeli su da budu sa njom i činili svakakve loše stvari zbog žudnje. Kao i Sofka, smatrala je da je niko od njih nije dovoljno vredan. Podrugljivo je terala sve muškarce koji su je prosili. Jednog dana, osmehom je odbila prosidbu stidljivog komšijskog momka. Sutradan, on se ubio zbog nje. Tada je požuda za njom nestala. Svi su je zamrzeli, nazivali je vešticom i držali se dalje od nje. Njena prokleta lepota ugrozila je i nju i njenu dadu koja ju je očuvala, a ujedno je probudila bes u svima iz njene okoline. Na kraju je skončala, i dalje mlada, ostavivši iza sebe samo zaključane kovčege sa svadbenim darovima. Zla čarolija lepote joj je potpuno uništila život.
Vlasnici nestvarne, magične lepote najčešće su žene. Žene su simbol rađanja, novih početaka, temelje svega. Međutim, pisci u raznim delima žele da pokažu da one mogu biti ne samo izvor života, već i izvor zla. Žene se nazivaju lepšim polom, lepota je njihova karakteristika te je baš zato izabrana da bude i njihova moć. Ipak, sve ove lepotice nemaju dovoljno snage da se izbore sa problemima koje njihova lepota nosi. One besciljno lutaju kroz život nadajući se boljoj budućnosti, ali uzalud. Žele mir, ali nemir njihove moći, čarolije izgleda, ne dopušta im da ga nađu. Njihova tuga i jad rastu s vremenom, a na kraju jedino uz pomoć smrti uspevaju da pobegnu od užasnog sveta u kome žive.
Koštanu, Sofku i Mariju povezuje upravo prokleta lepota koja ih je upropastila. Sofka i Marija bile su žrtve egoizma, dok je Koštana najviše propatila zbog tuđe zaljubljenosti. Međutim, suštinski uzrok problema svake devojke bio je čaroban izgled. Sofka i Marija imale su mnogo sličnosti. Ni jedna lepotica nije želela da se uda, smatrale su da im nema ravnog. U njima je gorelo samoljublje usled kog su odbijale sve udvarače. Zbog Marijine i Sofkine gordosti, po jedan se život ugasio, a njihovi životi su se slomili na bezbroj komada. Marija je postala omražena veštica koju je narod krivio za sve nedaće. Sofka je, ostavši dugo neudata, postala oružje svog oca pomoću kog se izborio protiv nemaštine, ne mislivši na ćerku koju je tako bacio u ponor. Koštana, glavna junakinja istoimene drame, takođe nije želela da se uda, ali zbog toga što nije želela da izgubi svoju slobodu. Za razliku od Sofke i Marije, nije bila uobražena; iako lepa, bila je zaista skromna. Međutim, moć lepote našla je drugi način da napravi zbrku u Koštaninom životu i njenom okruženju. Očaravajući muškarce, rastuživala je razne porodice, a sebi je zapečatila gorku budućnost, budućnost od kakve je strepila. Sve tri su bile osuđene na patnju i bol, sve tri su doživele krah snova i želja. Do kraja života živele su nesrećno, duhovno slomljene.
Moglo bi se reći da su povezanost lepote i patnje u ovim delima slučajnost, da nešto natprirodno poput magije i prokletstva lepote nema nikakve veze sa ljudskom nesrećom. Ipak, pomenuti motiv čest je u svetskoj književnosti te je mnogo verovatnije da je povezanost namerna. Pisci su govorili o lepoti svojih junakinja baš kako bi nam ukazali na zlu sudbinu nosilaca iste. Njihov spoljašnji izgled opisan je ne samo direktnim opisima, već i kroz nemir okruženja, ljubomoru i pogrdna imena. Pojava junakinja i vrhunac njihove lepote planski je povezan sa porastom broja loših događaja oko njih. One su svojom božanstvenošću kvarile ravnotežu sveta, nevidljivim silama stvorile su oluju. Poput čarolije, neshvatljivo su menjale i uništavale tuđe živote te kvarile spokoj okruženja. Kako je njihova lepota venula, tako su venule i njihove duše. Ipak, slom njihove magije je za narod značio olakšanje i vratio mu je nadu da će nekadašnji mir ponovo doći.
Ove likove možemo posmatrati i kao bića koja su došla sa nekog drugog sveta. Anđeoska lepota sa djavolskim posledicama može se objasniti njihovim nepoznatim poreklom, vanzemaljskim. Devojke iz navedenih dela bile su poput vila ili sirena, zanosile su druge svojom lepotom. Nisu imale rep, krila niti čarobni štapić, ali svojom pojavom činile su strašna čuda. U sebi su nosile mitsku, natprirodnu i neobjašnjivu moć koju je bilo nemoguće kontrolisati. Možda im je bilo suđeno da dođu na ovaj svet i izazovu buru koja će prestati tek kada se i same udave zbog iste.
Biti obična žena i nositi breme nečeg natprirodnog podjednako je teško kao i živeti u svetu u kome ne pripadaš. Ne zna se da li su Koštana, Sofka i Marija bile natprirodna bića ili samo natprirodne lepote, ali sigurno je da su, igrom sudbine, jako patile i ostavile veliki trag u društvu. Njihova magična lepota bila je kao vatra koja sjaji, ali ostavlja opekotine. Primeri života ovih junakinja kazuju nam da je ponekad bolje biti daleko od savršenstva, jer blizina može da stvori probleme. Teret božanstvenosti ume da slomi krhko telo onog koji ga nosi. Motiv proklete lepote treba da bude poruka ljudima da je najvažnija duhovna lepota, jer ona ne može imati zlu moć. Ono što je spolja lepo ne mora biti i dobro. Ljudi treba da koriste razum i da nauče da se bore protiv loših čarolija i poriva kako ne ni nastradali. ,,Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati”, rekao je Antoan de Sent Egziperi.
Božanstveni ženski izgled koji privlači, ali i truje zasigurno će još dugo biti tema o kojoj će se diskutovati. Verujem da je ovo večni književni motiv i da će nam budućnost doneti još mnoga dela koja govore o prokletstvu ženske lepote.