Dok sedim na verandi seoske kuće, uźivajući u blagom povetarcu, i pokušavajaći da smislim neki iole smisleni uvod u ovo pisanije, pade mi na pamet da možda vi i ne volite uvode. Da ste više “odmah na stvar” tipovi ljudi. Ali… žalim slučaj, naš strašni urednički tim izričito zahteva uvode. Tako da žalim slučaj, više se bojim njih, nego vas. Oprostite na ovom strašni urednici-dono. Mnogo se izvinjavam urednici-dono.
Anime su sastavni deo mog internet bitisanja, uvek tražim novu, ili staru, koji bih mogao pogledati. U toj svojoj potrazi naleteo sam na ovaj naslov. Za one koji su zainteresovani engleski naslov je That Time I Got Reincarnated as a Slime. A originalni naslov je Tensei Shitara Slime Data Ken. Na ovaj naslov naleteo sam još krajem prošle godine, ali me je sam naslov odbijao. Mislio sam šta kog đavola može biti intersantno u avanturama Sluza. I to još u postavci epske fantastike. Ali eto sad posle skoro šest meseci odlučio sam da ovoj animi dam šansu. I dobro je što sam joj tek sad dao, onomad kad sam prvi put naleteo na nju još se prikazivala, te bih morao da čekam svake nedelje epizodu. Ovako je bolje, pošto je završena mogao sam da je pogledam u cugu. Pre nego što krenemo dalje moram da kažem da ova anima pripada Isekai žanru. To je pod žanr japanske fantastike koji se odnosi na lake romane (light novels), mange, anime i video igrice. Uopšteno radnja ovog žanra je kad su ljudi prebačeni, zarobljeni ili reinkarnirani u paralelnom svetu.
Kao i većina novijih anima i ova je ekranizacija serijala lakih romana. Sve ukupno ima dvadeset i pet epizoda, od kojih su zadnje dve specijali. Radnja prati Mikami Satorua koji za svojih trideset i sedam godina nije imao vezu, ali je vodio respektabilan život. Međutim jednog dana njegov život dolazi do naglog kraja. U pokušaju da spasi svog prijatelja od smrti, on strada. Kad sledeći put dolazi sebi shvata da se reinkarnirao u Sluz u epskom svetu. Sprijateljuje se sa legendarnim zmajem Valdorom i postaju “krvna braća”, u nedostatku bolje interpretacije. Odatle on kreće da istražuje taj novi svet u kom se obreo, pod imenom Rimura Tempest, i da traži svoje mesto u njemu, usput pomažući onima koji su slabiji od njega, a mnogi su. Takav odnos zapravo reflektuje njegovo ponašanje iz prethodnog života.
Tokom svojih avantura on upoznaje gobline, patuljke, ogre, gušter-ljude, orke i Demonske Lordove, oh i ljude. Naš glavni junak je neizrecivo jak, retki su oni koji su moćniji od njega. Ova anima ima mnogo vrednih pouka koji se na prvi pogled mogu zapaziti. Ono što me je posebno oduševilo jeste samo bogatsvo sveta sa kojim se upoznajemo sa Rimurom. I što je to bogastvo odrađeno dosta jednostavno bez neke komplikovanosti. Mnoge knjige, filmovi i serije se više oslanjaju na komplikovanost tog bogatstva i toliko ga zapetljaju da upropaste ono što bi inače bila jedna fantastična priča. Ovde to naravno nije slučaj. Vidi se da je pisac vodio računa o svakom detalju. I što je još važnije postepeno nas uvodi u svoj svet, ne baca nam sve na glavu odjednom. Pored raznih lekcija koje želi da nauči gledaoce, najvažnija jeste ona koja se provlači kroz celu seriju, da sreću u životu čine male stvari i da samo zbog njih vredi živeti. Po mom skromnom mišljenju ovaj svet može da se meri sa bogatstvom mnogih dela epske fantastike, neke čak i da nadigra.
U zaključku ova anima je laka i izrazito zabavna za pogledati. Stvarno me je oduševila i drago mi je da sam joj dao šansu, kad sam, naravno, izvadio glavu iz svog dupeta. Vredi napomenuti da je obnovljena na drugu sezonu koja treba da krene sa emitovanjem 2020 godine, kada tačno još nije precizirano. Tako da nam ostaje samo da čekamo. A i to će vam dati vremena da pogledate ovu sezonu, ako već niste. To bi bilo sve od mene za sada, dragi moji autostoperi, samo hladno i BEZ PANIKE, molim.