Roman koji je pisan čitavih 12 godina, menjano mu je ime, a nekoliko početnih rukopisa završilo je u vatri. Ima nekoliko verzija, a većina je cenzurusana. Prvi put je objavljen tek 20-ak godina nakon piščeve smrti, kao uostalom većina njegovih dela. Smatra se klasikom fantastike i najpoznatijim Bulgakovim delom.
Faust
Na početku romana je jedan citat iz ovog Geteovog dela. Faust se pominje nekoliko puta u romanu, a i neki od likova su nastali prema njemu. Woland (u romanu kaže da je Nemac) je nastao prema čuvenom Geteovom Mefistu, a Margarita prema Greti, tj. Margareti.
Međutim, dok kod Getea Faust prodaje dušu đavolu zbog Grete, ovde Margarita pristaje na dogovor sa Sotonom (Wolandom) kako bi mogla biti srećna sa svojim voljenim Majstorem.
Ovo nije tipična borba dobra i zla, već mnogo više od toga. Bulgakov nam kroz fantastiku prikazuje dobar deo svog stvaralačkog života, odnosno nerazumevanje kritičara i ostalih birokrata za isti.
Biblijski elementi
Roman u romanu koji piše Majstor i čiji je rukopis (“slučajnost?!”) završio u vatri, govori o Pontiju Pilatu i Ješui Ha – Nokri (jevrejsko ime Isusa). Bulgakov koristi ovo kao odnos vlasti prema umetnosti i filozofiji; njenoj surovosti i nepriznavanju ničeg što bi na bilo koji način moglo da je ugrozi. ( vi znamo kako završava Isus)… Ni sudbina samog Majstora nije mnogo veselija. Vlast i kritičari proglašavaju njegov roman za ilegalan i on završava u psihijatrijskoj bolnici.
Inače, u ovoj ustanovi završava više likova. Njihove su sudbine povezane utoliko što su svi na nekim birokratskim pozicijama. Oni koji ne završe ovde, završe kod Wolanda, samozvanog profesora crne magije, a zapravo Sotone.
U klubu književnika večera dvanaest pisaca (simbolika dvanaest apostola).
Takođe, neka od imena likova (kao što je mačak Behemot) nalazimo u Bibliji.
Motiv Ješua Ha – Nokre postoji da bi se pokazalo kako na svetu postoji i dobro. U da roman, iako to ne deluje tako na prvi pogled, nije i ne govori isključuvo o zlu.
Radnja
Woland se pojavljuje u Moskvi tridesetih godina dvadesetog veka i građanima prestonice se život okreće naglavačke. Ima tri svoja pomoćnika, među kojima je crni mačak. Misteriozni nestanci ljudi i predmeta, zatim njihovo ponovo pojavljivanje čine dobar deo ovog romana. Naročito posle predstave crne magije koju je Woland izveo u pozorištu. Suština ovog dela je kritika birokratizma, pohlepe, kao i Staljinovih čistki (neobjašnjivi nestanci ljudi) u doba kada je sam pisac živeo i stvarao. Kritika tadašnjeg sovjetskog društva predstavljena kroz fantastiku, okićena satirom i humorom.
Crni mačak, vrana i tama su klasični simboli pakla svima nama dobro poznati.
Margarita je žena koja je nesrećna u braku. Upoznaje Majstora i njih dvoje se zavole. U ženi koja voli nema straha ni kukavičluka. Ona ostavlja svog muža i odlazi kod Wolanda u pakao na noć bizarnog bala, kako bi nakon toga dobila priliku da bude srećna sa Majstorem. Takođe, ona pokazuje samilost i za druge ljude. I to dokazuje ni manje ni više, upravo pred Wolandom u paklu tokom pomenute noći. Uspeva da pregrmi tu beskrajno tešku noć, a kao nagradu dobija ispunjenje svoje želje. I kao da već nije dovoljno složen, između ostalog, može se reći da je ovo i ljubavni roman.
Kako se okrenulo naopačke, tako se (skoro sve) vraća u normalu… Iako, ljudi se menjaju i nisu više oni koji su bili pre dolaska Wolanda. Neki menjaju samo radno mesto, a većina i karakter.
Paralele iz stvarnog života
Situacija iz Bulgakovog života ima više nego što se čini. I sam je spalio nekoliko prvih svesaka ovog romana, (i to baš jedne prolećne noći, kao i Majstor) bio prokazan od strane kritike i vlasti, a radio je u jednom pozorištu. Mesta kao što su književni klub “Gribjedov” ne samo da su postojala, već im pisac nije promenio ni ime.
Prolećna noć se pojavljuje kao motiv vremena dva puta u romanu, a njome se roman i završava. Prvo – kod spaljivanja rukopisa, a drugo – kod razapinjanja Isusa na krst u Majstorevom „Pontiju Pilatu”.
Majstor kaže jednu vrlo bitnu rečenicu – Rukopisi ne gore. A ono što Majstor kaže, to pisac misli. Deluje paradoksalno za nekog ko je nekoliko svezaka ovog romana bacio u vatru. Simbolika koja stoji iza ovoga je da su umetnička dela večna, nasuprot prolaznosti vlasti. Nama ostaje samo da se složimo s ovim. I da budemo srećni što se Bulgakov zaustavio na spaljivanju samo prvih verzija romana. Ova konačna je ostala netaknuta, da je čita i da joj se divi ceo svet.
Autor: Danica Jakšić