Zemljani vole deluzije i iluzije, magične trikove i brza rešenja. Od toga da se lako umislimo da smo šta nismo jer za nas navijaju dve rođene babe i jedna tetka iz šire familije do konkretnih uspeha. A tek mogućnost neprikosnovenih moći…
Zatim, volimo idole i božanstva. Koliko trenutno znamo to datira još od pre AD 500 godinica i kako nemamo spisak od pre toga, Nabukodonosor II je započeo religijski momenat kakav poznajemo danas, izgradivši Etemenanki u kome ustoličava Marduka kao glavnog zaštitnika Babilona (c. 634. p.n.e – 562. p.n.e).
Koga zanima koja je prva i dvesta prva od današnjih 10.000 registrovanih religija kroz čovečanstvo, koje usput spominju nevaljalka iz priče koja sledi, može da svrati na LINK.
Ukoliko ne može da vas primi jer je prezauzet možete se osloniti na agente njegovih ekspozitura. Demoni svih fela i vrsta isto vole ovim da se bave, ako je verovati starim spisima. Nisu tako učinkoviti kao što nisu ni u ovom tekstu već u nekom drugom. Pih, ne samo da se ne možete osloniti na njih nego ni ni na autora ovog teksta da će sve staviti na jedno mesto.
Tokom svog gladovanja u pustinji (tako kaže spis), Isus je nazvao dotičnog Princem sveta i dobio je najpoznatiju zabeleženu ponudu da u zamenu za nešto svoje vlada nad celim čovečanstvom. Gospodar Muva je mahao silama što su mu date tvrdeći da ih daje kada i kome hoće, zauzvrat tražeći dušu i poklonjenje. E sad, ko mu ih je dao…?
Ostaje samo pitanje, kolika je zapravo vrednost duše? U čemu se to meri? Ipak, radi performansa potrebno je da izaberete štogod, od krvnih zakletvi do obrednih žrtvovanja ali to su tehnikalije. Da vidimo šta sve svojim ugovorom nudi Nečastivi (Beelzebub, Mephistopheles, Lucifer, …).
Klub „27“ dobija ovaj naziv kad je Kurt Kobejn (Nirvana) preminuo u tim godinama. Primetilo se da spisak preminulih, sačinjen od careva do filmskih i muzičkih zvezda, vezuje zajednički imenilac.
Koga zanima da baci pogled na globalni SPISAK. (p.s. katalog je u slikama, zanimljivije je).
Najstariji primer sa ove liste je Robert Džonson (Hell Hound on My Trail, Cross Road Blues i Me and the Devil Blues), čuveni bluz muzičar (1930) koji je preminuo pod misterioznim okolnostima (najverovatnije otrovan od strane nečijeg ljubomornog muža, 16. avgusta 1938). Često je govorio o bizarnom ugovoru sa Satanom koji je, dok je bio prilično mlad, sklopio na kakvom raskršću. Đavo mu je usadio talenat vrhunskog muzičara i sposobnost da upija lako nove tehnike poklonivši mu magnetsku privlačnost i opijajući uticaj njegove muzike na ljude. Ali mu je navodno, uzeo ženu na porođaju. Nemojte prebrzo odahnuti jer ste možda izbegli ovaj uticaj od davnina jer je ovaj muzičar inspiracija i uzor bendu Rolling Stones a verujem da vam to nije nepoznato. Problem sa klubom „27” je verovatno neka začkoljica u ugovoru koju od uzbuđenja nisu pročitali pa je Mefisto svoje poslove naplaćivao prerano. Imate sjajni dokumentarac na Netfliksu (“Deal with a Devil”) kao i film „Raskršća” (1986). Robertov biograf Tom Grejvs (2008) je tvrdio da je ova priča potekla zapravo od Tomi Džonsona (nisu bili rod) pa se nekako prenela i na Roberta. Kad smo kod Tomija, ovo je muzičar ranog dvadesetog veka, član pokreta Delta Bluz (muzika nastala u delti reke Misisipi), nama danas poznatija kao Đavolji bluz zbog česte povezanosti muzičara ove grupe sa ugovorima sa druge strane. Ispada da je Tomi, alkoholičar i nasilnik, bio više nego popularan sa svojom muzikom (“Canned Heat Blues”, pesma o pijenju metanola iz goriva “Stemo” koje je služilo za kuhinjske šporete. Ono, baš dirljiva tema na koju otkidaju mase). Nastupi su mu bili legendarni. Svirao je gitaru držeći je iza svog vrata, među nogama i u vazduhu a pored gitare njegov glas je bio neponovljiv i očaravajući svakome ko bi ga čuo (sa neverovatnim rasponom tonaliteta). Ljudi su prestali da samo sumnjaju kad je on sam počeo da priča o ugovoru a nakon njegove smrti (1966) njegov brat Ledel je u intervjuu sa biografom Davidom Evansom izneo detalje ovog ugovora i način kako se to izvodi, što je ovaj uredno objavio. Ledel se u poznim godinama posvetio Bogu verujući da je bluz muzika delo Đavola. Čuveni muzičari kao Son Haus i Kit Ričards su odgovorno tvrdili da ovi likovi nisu umeli pre toga ni da okinu žicu a da su kasnije svirali kao mahniti. Ostalo je malo snimljenog materijala, sve se smatra remek delom a 2013. godine originalna singlica je prodata na eBay-u za preko 37.000 dolara (“Alcohol and Jake Bluz”) kao najskuplja ikada. Pa, ovde je đavolak bio fer u vezi sa ugovorom, barem što se slave tiče.
Nikolo Paganini, virtouz na vilolini, rođen je u Italiji (nije merodavno ali je zanimljivo da je rođen na Noć veštica, kad smo već kod strašnih priča…) 1782. godine. Njegov ugovor sa Đavolom je zapravo počeo dok je virtouz još uvek bio u utrobi svoje majke. Majka je sklopila pakt sa Satanom tražeći da joj sin postane veliki umetnik nudeći njega. Majka veka, definitivno. Sa tri godine je vežbao mandolinu, sa sedam je komponovao na istoj. Violinu je počeo da vežba sa 11 godina, sa 13. njegov učitelj odlazi uz izjavu da nema više čemu da ga nauči da bi Nikolo sa 15 već držao solo turneje pred velikim auditorijumima. To je bilo dovoljno da se već šuška oko crnog ugovora posebno kad ga je pritisak javnosti odvukao u alkoholizam, razvrat i kockanje. Paganini je umeo da odsvira 12 nota u sekundi što se tada smatralo neizvodljivim, a dosta njih je tvrdilo da je videlo opscenu priliku koja stoji iza njega dok nastupa i neretko mu vuče gudalo preko žica. Neki su čak tvrdili da je Nikolo satanističkim ritualom u svojoj violini zarobio dušu kakve nesretnice, od čijih je creva napravio niti za gudalo pa je zato instrument umeo da „plače” i „smeje” se tokom izvođenja. Pošto Đavo voli violine, i možda na drugom mestu gitare, to je doprinelo da glasine počnu da bivaju sve glasnije. Dugi prsti, dugački nokti, bleda koža, tanke usne, premršava visoka figura, večito crna garderoba i upali obrazi su prestravljivali ljude. Neretko se događalo i da tokom njegovih nastupa udaraju gromovi u blizini bine ili zgrade. Ljudi bi se stalno krstili da se zaštite od zlih sila tokom nastupa. Čudno je i što je umeo da izvede kompoziciju čak i ako bi mu skoro sve žice bile pokidane. Na posmrtnom odru u svojoj 54., savladan rakom jednjaka (1840) oterao je sveštenika. Crkva je odbila njegovo telo i nakon mnogo godina vucaranja i premeštanja Papa Gregori mu je oprostio i on biva sahranjen u Parmi (Italija). Danas je to drugačije, ma koliko vežbali uvek ima neki Azijat koji to radi bolje.
Otac Urbain Grandier je primer da i sveštena lica nekada posegnu za ovim činom. Imao je veliki uticaj tokom 17. veka dok je služio u crkvi Loudun u Francuskoj. Koliko to ima veze sa Đavolom a koliko sa njim samim ne znamo no i pre ugovora i njegove nagle slave nije bio nepoznat javnosti. Nažalost, usled nebrojenih skandala o zavođenju lokalaca i napastvovanju istih. Sedam časnih sestara je javno posvedočilo da je dotični izvodio satanističke rituale nazivajući ga moćnim čarobnjakom. No, desio se peh, rukom pisani ugovor je od Đavola ukrao kakav demon (vrlo hrabro od njega, priznaćete) i predao ga vlastima što je zapečatilo ovog čoveka kao majstora mračnih veština. Ko je tu koga probao da se reši i od kad to demoni imaju osećaj za pravdu, ostaće nepoznato.
Alister Crouli, je bio upetljan u okultno tokom ranih godina 20. veka. Bio je član tajnih društava kao što je “Hermetic Order of the Golden Dawn”. Kako je vremenom došao u snažan konflikt sa drugim moćnim „čarobnjacima” odlučuje da neprestano putuje u potrazi za neverovatnim moćima i novim mračnim veštinama. Tvrdio je da je u ligi zlih duhova i demona a popularnost mu je rasla dostignuvši vrhunac kad je obelodanio da je moćniji od bogova. Interesantno je da je tvrdio da Đavo ne postoji i da je cela priča oko Crvenog samo mit. Mnogo svedoka je potvrdilo da je viđen dok je trampio dušu.
Đuzepe Tartini (1713) je imao specifičan susret jer se sa Đavolom sretao u svojim snovima (Fredi Krugeru, ti li si?). Sotona je opsedao snove ovog kompozitora 18. veka mučeći ga raznim noćnim morama sve dok jedne noći nije prišao uzglavlju nesretnog čoveka, podigao nogu na njegov krevet i uredno se dogovorio sa njim. Šta god da se desilo te noći, a priča se da mu je kompozitor dao svoju violinu da se posluži, osrednji umetnik postaje virtouz stvarajući svoju najpoznatiju kompoziciju: “The Devils Trill sonata” (sonata za violinu u G) . Naravno, to je jedno od dela koje je prilično teško izvoditi. Često bi govorio da je ni on ne bi izveo da njegova nova violina nije „iskovana” u paklu.
MS-13 (Mara Salvatrucha Stoners) je banda koja ordinira u Los Anđelesu poznata po izuzetnom nasilju i velikom uticaju. Od samog početka bandu predvode hardcore satanisti koji su prodali svoje duše đavolu što je vremenom postalo i uslov za ulazak u istu. Ovo nije obična banda nezadovoljnika iz kakvog kvarta. Ovo je ogromna grupa fanatika koji imaju internacionalni uticaj, javno sprovode svoje obrede i eliminišu svakoga na svom putu. Mnogi koji su poživeli dovoljno dugo nakon napuštanja ove grupe svedočili su da je prisustvo Lucifera dok izvode svoje zločine vrlo vidljivo. Da ih gura i pokreće pa i muči ako se toga dana nisu posebno iskazali. Banda broji 10.000 članova (ono što je poznato zbog dosijea koje većina ima).
Christa Pike je pa „pokretač” proučavanja nekih drugih ljudskih stanja. Usled ljubomore (zbog istog dečka) prema koleginici Colin Slemer, Krista se ni manje ni više strpljivo ugurala u crni Koven, prelistala gomile zabranjenih knjiga, skupila društvance istomišljenika i priložila nesretnu devojku kao glavno jelo Đavolu. Pa se vi posle durite kad neko iz ljubomore vam samo zalepi smajlija koji vam se ne sviđa. Tokom boravka u zatvorskoj bolnici njeno ponašanje je preraslo u haotično. Nije se kajala što je na tako jeziv način ubila, već što nije to uradila kako treba. Satanistička biblija pronađena kod nje se pokazala kao neadekvatna jer je predlagala da se duša trampi nakon čina, umesto pre. Ako ćemo već o tehnikalijama ispravnog postupka.
Ekipa Ripper je možda najozlogašenija grupa „prodatih” na tlu preko okeana. Vođa Robin Geht od 1981-1982. u Čikagu je bukvalno išao po kraju i zvao ljude da mu se priključe. Trojica su pristala (jer je to zanimljivije od ponude putujućih trgovaca usisivača) i nezapamćeni sadizam je preplavio okrug. Instrukcije su dolazile od projekcije klovna Džona Vejna Gacija (Gaci), poznatog serijskog ubice i seksualnog prestupnika koji je odgovoran za zločine nad najmanje 33 mladića i dečaka. Gaci je redovno nastupao u dečijim bolnicama i dobrotvornim akcijama. Cilj je bilo vraćanje klovna na Zemlju u zamenu za sve ostalo. Eto, ne menjaju se svi za bilione ili slavu, neki nesebično nude sebe za druge. Ironično, naravno. Ako i dalje ne znate ko je ovo, guglajte “Klovn Pogo”. Klovn iz “It” bi naprasno mogao postati „smešan”. No, serijske ubice imaju svoj tekst pa se nećemo ovde njima zadržavati.
Rođen kao Gerbert od Aurilaka, papa Silvester II je bio Renesansna persona (946- 1003), đak humanizma i pre nego je nastao naziv za taj pokret. Obrazovan u klasičnoj literaturi, zagovornik hindu-arapskih numeracija kakve danas poznajemo po Evropi, predlagač masovne upotrebe abakusa (antički kalkulator) takođe je zaslužan i za konstrukciju hidraulikom pokretanih orgulja. Najcenjeniji naučnik svog doba po kuloarima je nazivan čarobnjakom istreniranim tokom vremena koje je proveo u iberskom islamskom carstvu al-Andalusa (tokom 10. i 11. veka ovo carstvo je bilo oaza znanja i filozofije, a zapis o njegovom boravku nam je ostavio Vilijam od Malmesburija). Hrišćanski manastir u Viku (Katalonija) ima impozantnu zbirku spisa koji potiču sa tog egzotičnog Istoka i upravo na tom mestu se budući Papa sreo sa zanimljivim spisima. Od znatiželje do posedovanja magične veštine prizivanja nije prošlo mnogo. Knjigu od koje se nije razdvajao zapravo nije ni dobio, već ju je oteo služeći se svim i svačim, od zavođenja ćerke arapskog filozofa do napijanja domaćina. Arapin je imao moć da može pronaći svaki nestali predmet, kako na zemlji tako i u vodi. Kradljivac se dosetio da pređe drveni most, viseći sa njega tako da i knjiga bude u vazduhu što je bio nedostupan element za arapskog čarobnjaka. Osrednji monah vrlo brzo napreduje do mesta Pape. I to Pape koji izričito brani idenje svog naroda na hrišćanska hodočašća u Jerusalim i bahato uživa u luksuzu i razvratu. Na vrhuncu svoje moći, saznaje da je krišom od njega grupa vernika ipak odnela Sveti krst u Jerusalim. Pao je tada smrtno bolestan. Njegova magnovenja i uzvici u agoniji su ostavile zapise da je po njega došao lično Đavo sa hordom demona koji su se dobacivali njegovim očima (ovo poslednje je diskutabilno, naravno). Do dana današnjeg njegove kosti su uklete a očevici tvrde da te iste kosti zveckaju u grobu kad god sledeći se Papa nađe u samrtnom času.
Kralj Džejms VI od Škotske (1589, kasnije Džejms I od Engleske) se oženio princezom (Anom od Danske) i na njenom putu ka Škotskoj brod je upao u oluju primoravajući ih da se iskrcaju na obale Norveške. Gde se sirota nije baš najbolje provela. Nezgoda je pripisana vešticama koje su bile protiv ovog ujedinjenja (kao da veštice nisu imale druga posla) i u obe kraljevine sprovedena su mučenja putem inkvizicije u trajanju od dve godine. Kralj je lično nadgledao neka od ovih zlostavljanja (ovo je stavio u sopstveno delo: „Daemonologie“, 1597). Među optuženima je bio i dr Džohn Fijan koji je otkriven pod alijasom Kaningem a po podkazanju drugog zatvorenika. Nisu pomogla mučenja da progovori sve dok mu nisu odstranili dve sitne igle ispod jezika (starinske čini za ćutanje). Usled umora i sveopšteg ludila Fijan priznaje da je prodao dušu đavolu da bi mogao da stekne moći i utiče na mentalni status čoveka. Doveli su zamorče (24. 12. 1590) pred kralja i Fian je izveo performans gde je nesretni čovek „poludeo“ pa se smirivao na komandu (detaljniji zapis hodanja po plafonima se nalazi u kraljevoj knjizi). Fian je priznao razna čudesa kao i susret sa Đavolom veče pre privođenja gde ga je „gazda“ podsetio na dogovor o služenju lomeći pred njim beli štapić („…kad umreš to što nosiš biće moje…“). Uskoro Fian krade ključeve tamnice i beži ali ga kraljevi ljudi pronalaze i nakon sledećeg mučenja gde mu nije ostalo baš mnogo od tela rešavaju da ga usmrte. Od bekstva više nije progovorio ni reč.
Bernard Foke (17. vek) je holandski mornar opsednut brzinom. Imperija je imala vodene puteve i luke širom sveta među kojima se isticala kolonija u Bataviji (danas Džakarta) koja je donosila više nego profitabilne začine (kuvanje, miomirisi, medicina) koji su ih obogatili i postavili iznad Portugalaca i Engleza u trgovini. Gramzivost je doprinela da se potraži način da se ruta do Indonezije koja je prelažena u godinu dana, skrati i 1678. godine kapetan B. Foke prelazi ovaj put za samo tri meseca. Kako tada nije postojao Suecki kanal morao je preći oko velikog dela Evrope, cele Afrike i preko Indijskog okeana u prostom, drvenom brodu. Danas je za istu staru maršutu potrebno 4 meseca i to najbržem brodu T Clippers-u. Vremensko datiranje njegove brzine ostalo je na pečatima sa pisama i u knjigama pojedinih luka. Ugovor o najbržem mornaru na tadašnjem svetu omogućavao je brodsko drvo pretvoreno u gvožđe i večan vetar u jedra. Oluje nisu imale šanse. Nama je pored pisanih tragova ostala i legenda o Letećem Holanđaninu i njegovom ukletom brodu koji večno plovi okeanima nemoćan da pristane u luku. Svedoci tvrde da su videli ukleti brod sasvim jasno 1709. godine kod Vrta Dobre Nade poslednji put, dok su bili zvanično živahni, a nakon toga ova posada ukleto prati druge mornare i progoni brodove do današnjih dana.
Krstog Hajzman je pronađen 29. avgusta 1677. godine na podu malog zamka u Poterbrunu (Austrija) gde je radio. Ispoljavao je nasilno i dezorijentišuće ponašanje pa su ga priveli vlastima. Kako je u jeku bio lov na veštice u obližnjem Salcburgu (do 1690. nekoliko stotina ljudi je ovo prošlo) nije ni čudo što su imali predrasuda. U svoju odbranu je rekao da nije veštac već da je pre devet godina prodao dušu đavolu ne bi li se izlečio od depresije (rekao je da ga je đavo kušao novcem, ženama i naposletku slikarskim talentom sve dok nije „ubo“ šta mu zapravo treba, jer je bio duboko potresen smrću svog oca). Potpisana su dva ugovora (jedan u krvi a drugi mastilom) koji su davali đavolu pravo na telo i dušu nakon 9 godina od potpisivanja. Katolički sveštenik, Leopold Braun se sažalio na njega i uredio da ga smeste u obližnju opatiju. Tamo su monasi izvodili egzorcizme nad njim i on je to vrlo strpljivo i poslušno prihvatao. Ipak, u ponoć kad je ugovor istekao, Đavo (u obliku krilatog zmaja) je ponovo došao po svoje. Mučenik se odvezao sa stolice i pobegao u kapelu da bi se ubrzo vratio sa parčetom papira na kome je bio deo ugovora potpisan krvlju. Tvrdio je da je uspeo da ga isčupa iz kandži Sotone (zanimljivo je da se taj lik tako opušteno šetka po svetim mestima, zar ne?). Ovo je ostalo popularno kao izbegnuta presuda i čudo iako nije trajalo dugo. Hajzman je 11. oktobra dobio konvulzije i ostao paralizovan. Tvrdio je da su ga na smenu mučili Đavo, Devica Marija i sam Isus, svako iz svojih pobuda. Poslednjim egzorcizmom biva mu bolje, zamonašuje se i tokom ostatka života slika đavola u raznim reinkarnacijama (posebno velika slika prikazuje Devicu Mariju kako mu pomaže da povrati i onaj ugovor u mastilu). Mučenja nikada nisu prestala u potpunosti. Preminuo je 1700. godine a njegove slike i danas postoje i važe za ključ prepun skrivenih simbola kako da se izvučete iz ovakvih paktova.
Džon Milton, pesnik i autor „Izgubljenog raja“ (zbirke 12 poema) navodi u svom delu da Đavo nije baš tako loš i da zapravo pokušava da napravi raj od pakla. Ono nije da je potpisao ugovor ali se kleo da zna lika i da je zapravo kul.
Džonatan Molton (1726-1787) je bio ratni heroj tokom građanskog rata. U svom puritanskom društvu je naglo odskočio na ne baš popularan način. Nakon ženine smrti koliko sutradan je oženio njenu mnogo mlađu prijateljicu koja uskoro dobija nervni slom usled napada njegove pokojne žene. Navodno je opsedala njen krevet i zahtevala da joj se vrati venčani prsten. Kao da to nije dovoljno, ovaj bivši vojnik je sklopio ugovor sa Nečastivim. Dve okačene čizme iznad kamina bi se tokom svake noći napunile zlatnicima u ime tog dogovora. Kako je bio alav pomislio je da može pobediti Đavola u njegovoj igri pa je naručivao sve veće i veće čizme dok jednog dana nije skinuo đonove sa tih čizama. Kada su zlatnici počeli da propadaju i đavo je shvatio da je izigran to ga je naravno naljutilo. Trebalo je da ispadne da đavo ne može da ispoštuje ugovor u kome samo pune čizme donose dušu ali je umesto toga kuća alavog čoveka spaljena do temelja. Porodica je jedva preživela požar. Kada je preminuo u 61. godini njegovo telo je nestalo iz kovčega i jedino što su pronašli je vrećica za par zlatnika koji su imali utisnut đavolov lik.
Faust je vrlo popularan kad je ova tema u pitanju. Turgenjev, Oskar Vajld, Man, Kristofer Marlov, i čuveni Gete su nam prikazali u svojim delima ovakav ugovor inspirisani ovom pričom. A ono, ne lezi vraže, nije priča. Iako počinje kao pouka o moralu i upozorenju na prekomerne ambicije, Geteov Faust govori o čoveku koji je u potrazi za apsolutnim znanjem što ga čak dovodi u porive za samoubistvom kada mu eksperimenti propadaju. Sklapa ugovor sa đavolom i postaje pametnica neviđena. Pravi Faust, Nemački doktor Johan Georg Faust (15 i rani 16. vek), je važio za krupnog i neprikosnoveno opasnog čoveka iz koga je isijavala misterija. Pripadnik aristokratije nije mario za kuloarske priče pa je proveo 30 godina putujući po Evropi i izvodeći magične trikove, praveći horoskope tvrdio je da ima lek za svaku bolest. Prestavljao se kao doktor medicine, astrolog, alhemičar i filozof. Iako ga je nekolicina optuživala za prevaru i te kako je bio dobro poznat i ljudi su zazirali od njega. Posebno kad je počeo da tvrdi da može ponoviti sva čuda Hristova. Putovao je sa psom i konjem a po potrebi i na očigled svih pas bi postao čovek (sluga, paž, asistent) na njegovu komandu. Pregršt mračnih tekstova koje je vucarao svuda sa sobom naposletku privlače pažnju crkve. Mnogi učenjaci tog vremena su prezirali njegove „jeftine“ trikove ali ugledni ljudi poput Martina Lutera su bili njime zadivljeni. Ne znajući šta drugo optužuju ga za sodomiju i proteruju iz većine gradova. Njegova zla narav bi često bila na ispitu gde je urlao o svojoj moći zbog potpisanog ugovora. Ako ovo nije bilo dovoljno čudno, period nakon njegove smrti je još čudniji. Stradao je u eksploziji pogrešno smućkanih hemikalija. Telo mu je ostalo teško oštećeno pa se ozbiljno sumljalo da je iskasapljen pre nego je eksplozija trebala da prekrije zločin. Postavili bi to što je ostalo od njega na leđa ali ma koliko ga nameštali tako njegovo telo se uporno okretalo kontra, licem ka podu. Na kraju nije bilo tih para da ga neki nosač odnese. Istoričari smatraju da Faust nije pravo ime ovog Sotonskog šegrta al moramo ga nekako nazivati.
Sveti Teofilus iz Adane (Turska) i njegov pakt je jedan od najranije zapisanih (6. vek). Zapisničar Eutychianus iz Adane je ostavio trag da je Teo želeo vrtoglavi uspon unutar crkve (nakon što se nadurio usled odbijanja da napreduje) i da je i sam prisustvovao ovom činu kao svedok. Kad se biskup predomislio i ipak postavio Tea na visoku poziciju ovaj je zažalio oko ugovora, odneo ga biskupu i tražio pomoć. Biskup ga je spalio pa je Teofilus umro u miru.
Ova lista ne bi imala smisla da ne spomenemo Boba Dilana, kantri muzičara i tekstopisca. Kada je davao intervju za emisiju „60 minuta“ i na pitanje zašto i dalje nastavlja da radi nakon karijere od 50 godina odgovorio je da je sklopio dogovor sa nečim ili nekim jako davno i da se prosto drži svog dela pogodbe. Na pitanje u vezi čega se pogodio stigao je odgovor: „Da bih bio ovde gde sam sada“, dodajući da je to bio dogovor sa Šefom ovog sveta kao i sveta koji ljudi ne mogu da vide. Ovo nije prvi put da daje čudne izjave, 2008. godine je, takođe, komentarisao o raskršću i ugovoru posle čega je automatski postao ono što je danas. Za Dilana prijatelji i poznanici govore da se sećaju da je bio trećerazredni muzičar, dobar za sitne žurke i tri akorda ali da se nakon nekoliko nedelja koje je proveo u Njujorku vratio kao super star. Robert Cimerman (kako mu je pravo ime) je kao posednut svirao čitave partiture prateći svoju izvedbu zrelim glasom. Na kraju balade, Dilan je krunisan Nobelovom nagradom.
Rozen Bar, Jay Z, Džimi Pejdž, Majli Sajrus, Eminem, Anđelina Džoli, Opra Vinfri, J K Roling, Leonardo di Kaprio (kome je trebalo dugo da provali kako se to radi, izgleda),…. bi bili deo naklapanja o zaverama da nisu sami govorili o ovom ugovoru i ritualima kojima su voljno ili ne bili izloženi, pa se zabavljajte guglanjem.
Dakle, potpišite tu, tu i tu. Bankomat na ulazu u pakao radi 24/7. I ne zaboravite priznanicu.
S ljubavlju, Elena Alexandra