Peljevina sam otkrila kao srednjoškolka. Društveno neuravnoteženi misticizam ide ruku pod ruku sa hormonalnim disbalansom tinejdž doba. No, povesti se za masom, koja Peljevina gura u svet mistične filozofije a ne posmatra širinu društvene stvarnosti, kojom se on bavi, bubašvablje je pogrešno.
Ko je Viktor Peljevin? Sem činjenice da je jedan seksi introvertni Rus, koji se ne smuca po elitnim jazbinama, Peljevin je jedan od najznačajnijih pisaca današnjice, ne samo u SF krugovima nego i uopšte. Mistični element, koji mu pripisuju rezultat je njegovog velikog poznavanja politeističkih religija i mitologije. Međutim, Peljevin, čiji je književni stil zasluga jednog Zamjatina, beat generacije i epohe konzumerizma, mistični element koristi da zavara mašineriju. Ono što se čitaocu otvara kao prorez na trećem oku je vrlo zrela kritika potrošačkog društva i oligarhijskog uređenja, zamotana u foliju satire i SF-a. Kada se recimo radi o apsurdu kao čestom motivu mnogih savremenih autora on ni tu ne zaostaje, ali čini se da nam, nasuprot ostalima, daje malo nade.
Kada se radi o Peljevinom opusu i onome što je prevedeno na naš jezik uverićete se da nam sa te strane ne nedostaje ništa. Više izdavačkih kuća se pozabavilo tim zadatkom, uključujući Lagunu i IKBooka. Naposletku, njegove knjige prevedene su na mnoge svetske jezike, uključujući i japanski i kineski. Neke od njih, kao npr. Generation P su i filmovane. Da li je film na nivou ove složene problematike ostaje nam da vidimo u nekom narednom članku, danas se ne bavimo time. Ono čime se bavimo jesu distopijski svetovi više njegovih knjiga, koji vrlo preneseno i sublimirano tretiraju izazove modernog doba.
Generation P:
Šta je P? P je brend, život u bočici, Alisin napitak od kog se raste. P je svet u flaši, deo masovne kulture i onaj ko ga ne kupi promašio je poentu života. Svet marketinških kampanja diktira život po modelu van kog nema mesta za išta drugo što nije javno promovisano kao poželjno. Distopija ili kritika? Oba. Da nema više događaja, koje bismo opisali kao pomerene, nelogične i neobjašnjive, Generation P bi bio samo preuveličana satira, koja se bavi uticajem medija na ljudsku svest.
Empire V:
Ovo je izvedeno od engleske reči vampire, što je ujedno i tema romana. Svet u kome je čovečanstvo na meti predatora, koji uz pomoć svojih slugu se hrane ljudima, a niko to ne primećuje. Zvuči kao Blejd, zar ne? Međutim, ovde se sva sličnost završava. Ispijanje krvi za ove vampire je profano, sirovo, animalno. Kroz jedan ugriz oni upoznaju ljudsko biće i znaju sve o njemu do njegovog detinjstva. Njih zanima samo glamur i diskurs, hrane se apsolutnom javnošću svega i energijom, koju ljudi ulažu u stvaranje slike o sebi. Glamur to jeste svedočanstvo u vidu lepih slika, diskurs to je promišljanje o istima. Ono što ih povezuje to je beleženje svega- slikovno i verbalno. Peljevin to opisuje rečima: “Vođenje bloga- to je zaštitni refleks bolesne psihe- koja beskrajno bljuje glamur i diskurs.”
Šlem užasa:
Kreativ o Tezeju i Minotauru
U lavirintu interneta svi nalaze svoje mesto- u čet sobama sedam vrlo upečatljivih likova kroz komunikaciju shvata da je zarobljeno i da ne zna kako napolje. Negde u lavirintu interneta je i čudovište Minotaur ili je ceo lavirint Minotaur. U čemu je istinski užas? Nažalost, ne u samom čudovištu već u ljudskoj glavi. Od sebe i svog odraza ne možemo pobeći. Najčešće progonimo sami sebe. Koga svi ovi likovi čekaju tražeći spas? Da li je Tezej poput Beketovog Godoa lik iz fikcije, koji nikad ne dolazi? Bog, koji je nem na ljudske pozive?
Sam apsurd kao momenat u SF-književnosti ume da bude vrlo iritantan za razliku od horora u kome naglašava užas. Peljevin ga koristi u svojim delima i time nas budi i nagoni na promišljanje. On ne ugađa ukusu čitalačke publike već je poput obada, koji bode truplo lenje čitalačke krave i tera je da se brani. U toj odbrani, nemiru, promišljanju krije se gromoglasna lepota njegovog literarnog genija. Ima neke surove lepote u njegovoj posvećenosti, žara u njegovom pripovedanju i istine, kojoj je tesko pogledati u oči. Ono čemu svakako treba posvetiti pažnju je način na koji on koristi distopiju da pozove na buđenje građanske i ljudske svesti. Peljevin je filozof i mislilac, čije proročko štivo će se tek čitati.