Bilo da ste stripofil ili ne sigurno vam je poznato ime Dilana Doga, istraživača noćnih mora, nastalog iz pera italijanskog scenariste Ticijana Sklavija (Tiziano Sclavi). Isto tako sam siguran da ste pročitali bar jednu epizodu pomenutog junaka i posle nje postali još jedan od fanova istog. Zagriženi fanovi već trideseti tri godine prate avanture svog omiljenog junaka koji je, posle Teksa i Julije, najpopularniji Bonelijev strip junak, kako u Italiji tako i kod nas.
Ticijano Sklavi, tada mladi strip scenarista i pisac, pekao je zanat gostujući kod drugih junaka čije epizode je povremeno pisao. Nije ni sanjao da će osmišljavanjem Dilana uvesti veliku promenu u izdavačku kuću Serđo Boneli Editore (Sergio Bonelli Editore) kojom su dominirali avanturistički junaci poput Kita Telera, Zagora, Teksa Vilera, Mister Noa… Za razliku od ostalih junaka kod kojih su zanemarene reference na kulturu i koji žive u istom dobu, one su kod Dilana itekako vidljive.
Ali kako to obično bude svaki strip je imao uspone i padove u kvalitetu koji nisu zaobišli ni Dilana. Prvih sto brojeva već mogu da se vode kao antologijske i kultne epizode na koje se kasnije epizode itekako oslanjaju. Posle stotog broja Dilan je polako počeo da pada u kolotečinu gde je tapkao u mestu sa više osrednjih epizoda i retko kojim biserom vrednim pažnje. Sve se promenilo kada je na mesto urednika došao Roberto Rekjoni (Roberto Recchioni) koji je najavio novine u serijalu, kao npr. dugo očekivani odlazak inspektora Bloka u penziju, pojave novih likova poput inspektora Karpentera i njegove zamenice Ranije Rakim i novog Dilanovog arhineprijatelja u vidu Džona Gousta, beskrupuloznog multimilijardera. Tu su i još neke novine o kojima ne bih sada govorio.
Što se tiče publike mišljenja su podeljena. Sa jedne strane su oni koji su sa oduševljenjem prihvatili Rekjonijeve promene i smatraju da je Dilan izašao iz krize u kojoj je bio, dok su sa druge strane oni koji smatraju da Rekjoni još ništa nije uradio oko Dilanovog prilagođavanja modernom svetu što je često debata oko koje se lome koplja. Ali oba tabora u jednom mogu da se slože, a to je da je pod Rekjonijevim uredništvom nastao originalni serijal koji su fanovi sa oduševljenjem prihvatili. Reč je o Planeti mrtvih, jednoj od Dilanovoj alternativnih budućnosti.
O čemu se radi u ovom serijalu? Ovde zatičemo London pod opsadom živih mrtvaca koje zidovi odvajaju od nezaraženog stanovništva. U njemu živi i naš sada ostareli junak koji je sušta suprotnost onom Dilanu na koga smo navikli. Nekada strastveni ženskaroš i zakleti antialkoholičar sada se propio i izgubio taj zavodnički duh zbog krivice koja ga izjeda, a koja je izazvana oklevanjem da zaustavi širenje epidemije zombi virusa. Što se tiče i ostalih junaka ni njihova budućnost nije svetla. Gručo, nulti pacijent koji je i proširio virus, je u karantinu gde naučnici vrše ispitivanja na njemu u potrazi za lekom, inspektor Blok je dočekao svoju penziju, ali je postao senilan. Serijal nam donosi i gomilu starih i novih likova od kojih bih izdvojio Dženkinsovu, policajku koja je potajno zaljubljena u Dilana, inspektora Ozmonda, novog policijskog inspektora i heroinskog zavisnika, premijera Linvuda koji služi kao jedan od antagonista serijala i Dilanove nove pomoćnike koji su specijalizovani za hvatanje povratnika kako zovu zombije u postapokaliptičnom Londonu i odvode ih u karantine. U serijalu se pojavljuje još zanimljivih likova ali ne bih sve da otkrivam jer i najmanji detalj može da pokvari uživanje tokom čitanja.
Jedna zanimljivost u vezi celog serijala je ta što je prvo izašao epilog pa onda prolog koji nam objašnjava kako je sve počelo. Ovo što mi sada čitamo je središnjica koja je iz epizode u epizodu sve kvalitetnija i koja na našu žalost izlazi jednom godišnje pa tako moramo da čekamo da vidimo kako će se stvari dalje odvijati.
Specifična nota Planete mrtvih je ta što su zombiji u drugom planu. Glavni antagonisti su među ljudima, tačnije moćnicima koji su spremni na sve samo da ostvare svoje ciljeve. Za povratnike znamo da su zveri koje ubijaju da bi utolile svoju glad, ljudsko zlo je veće i nema granice, kao što smo videli u mnogim Dilanovim avanturama ranije.
Glavni krivac zašto je ovaj serijal i dalje aktuelan je Alesandro Bilota (Alessandro Bilotta) koji je, ne sanjajući da će uneti jednu od najvećih promena u Dilanovom univerzumu, osmislio paralelni završetak celokupne priče u epizodi po kojoj je ovaj serijal i dobio ime. Publika je sa oduševljenjem prihvatila ovu epizodu pa je na njihovo insistiranje napisao i prolog Zbogom Gručo u kome se objašnjava početak zombi infekcije izazvane Dilanovim oklevanjem da ubije zombi Gruča i epizodu Sumrak živih mrtvaca koja je predstavljala sredinu. Ali, na sreću čitalaca tu nije bio kraj. Novi urednik Dilana Doga, Roberto Rekjoni je Biloti dao odrešene ruke da nastavi sa serijalom. Dobili smo jedan od najkvalitetnijih serijala Dilana Doga koji svakim novim brojem dobija na kvalitetu.
Pre nego što pređem na Bilotin scenario osvrnuću se i na epizode u regularoj seriji bez kojih ne bi bilo ni ovog serijala. Noć živih mrtvaca, Morgana, Priča ni o kome i Priča o Dilanu Dogu su epizode koje se bave razradom Dilanovog lika i njegovom borbom sa svojim prvim arhineprijateljem, Ksabarasom, koji predstavlja lošu stranu njegovog oca. Zašto su sad ove epizode važne? Zato što je za razumevanje sveta Planete mrtvih potrebno prvo pročitati navedene priče kako bi se lakše razumela radnja. Reference na ove epizode su lako uočljive starijim ljubiteljima, dok će novi čitaoci biti zbunjeni. Recimo, u Morgani se prvi put pominju tzv. Oaze, centri u koje ljudi odlaze kako bi se drogirali i zaboravili na pošast koja je zadesila svet. Takođe, u istoj epizodi vidimo normalnu interakciju između ljudi i zombija. Razlog zašto sam ovo naveo je što je isti scenario uočljiv i u Planeti mrtvih što će zbuniti čitaoce koji nisu čitali epizode koji služe kao uvod u serijal i kojima neće biti jasno ko je Sibil Brauning.
Sad je red na Alesandra Bilotu i njegov pripovedački talenat. Koristeći već poznate sastojke, poput veštog kuvara, pošlo mu je za rukom da stvori originalnu priču i da joj udahne dušu. Dok se Dilan u redovnoj seriji još uvek bori sa navikavanjem na moderni svet, Bilotin Dilan je spao na ruinu nekadašnjeg Dilana. Skrhan krivicom odao se starom poroku i izgubio onaj vedri duh. Ovo je Dilan na koga publika nije navikla i Bilotin rizik se itekako isplatio. Iz epizode u epizodu pratimo njegove nove pustolovine i pokušaje iskupljenja koje mu ne polaze za rukom. Takođe, vidimo sumornu budućnost u vidu već pomenutih zombija koji normalno hodaju među ljudima i komuniciraju gde nam je nagovešten već poznati završetak. Iz epizode u epizodu nas iznenađuje novim razvojem događaja gde se ne nazire pad kvaliteta. Koristeći već stare likove uvodi i plejadu novih koji su se zasad odlično uklopili u njegovu paklenu kuhinju.
Ono što je karakteristično je što je na svakoj epizodi radio drugi crtač i gde kvalitet crteža varira iz epizode u epizodu. Đampjero Kazertano (Giampiero Casertano) se odlično pokazao u epizodama Kuća sećanja i U ime sina. Ostali crtači koji su se oprobali u serijalu su: Daniela Vetro (Daniela Vetro) u epizodi Sumrak živih mrtvaca, Đulio Kamagni (Giulio Camagni) u Kraj je moj početak, Serđo Đerazi (Sergio Gerazi) u Državni neprijatelj broj jedan i Paolo Bačilijeri (Paolo Bagilieri) u Pozdravi iz Andeda, skoro izašloj epizodi. Od pomenutih meni jedino nije legao Đerazijev crtež dok su se ostali više nego dobro pokazali.
Trenutno je, pored nultog broja Sumrak živih mrtvaca, objavljeno još pet brojeva serijala Kuča sećanja, Kraj je moj početak, Državni neprijatelj broj jedan, U ime sina i Pozdravi iz Andeda. Dokle će ići ovaj serijal ne znam, važno je da nas Bilota svakih godinu dana obraduje sa novom pričom i bez posustajanja.
Naravno, Planeta mrtvih izlazi pod uređivačkom palicom Veselog četvrtka koji nam je i u svojoj ediciji Obojeni program donela i završnu i uvodnu priču serijala. Pravog redosleda za čitanje nema, ali bih vam savetovao da krenete od redosleda izlaženja, dakle pođite od kraja.
Savet za kraj. Ako ste novajlija u Dilanovim pustolovinama prvo pročitajte priče iz redovne serije koje sam naveo pa onda počnite sa Planetom mrtvih. Starijim ljubiteljima predlažem da ipak prvo obnove gradivo pre nego što se otisnu u ovu pustolovinu. Uzdravlje i uživajte u čitanju.