Popili smo čaj sa Nemanjom Jovanovim

Belina – Nemanja Jovanov

“Miranda Ričardson je marinski biolog. Razočarana u brak, vraća se radu na terenu. Ukrcava se na naučni brod Ruske Federacije, Akademik Spasov, koji u međunarodnoj misiji plovi do Belog mora u Rusiji. Njene bolne veze sa obalom prestaju kada brod isplovi, a čudna posada postane joj nova porodica. Jedne noći, mašine se zaustavljaju i brod pristaje u Petropavlovsk Kamčatski, gde se pod velom mraka ukrcava misteriozan teret i putnici, čije prisustvo preti da naruši već napetu atmosferu. Tokom putovanja, Akademik Spasov neočekivano pruža pomoć brodu Sjora koji tone. Brodom zapoveda ekscentrik i milioner Žan Sebastijan Luji. On pred posadu Akademika Spasova iznosi slobodne teorije da planeta Zemlja krije više nego što se zna i otkriva svoju nameru da čovečanstvu to dokaže.“

Redakcija Autostoperskog vodiča kroz fantastiku je imala priliku da razgovara sa autorom romana Belina.

1. Roman „Belina” je objavljen sredinom Marta 2017. Godine. Cela trilogija nosi naziv „Priča o odrastanju čovečanstva”. Kada kažemo Belina mislimo na velika prostranstva prekrivena snegom. U ovom slučaju je drugačije, reci nam kakva je tvoja „Belina”?

• Zaslepljujuća, hahahaha. Šalim se naravno. Nije daleko od toga. Radnja se u velikoj meri odvija u polarnom regionu, gde belina ima svoje pravo značenje. Ako bih pravio analogiju, moja belina zaslepljuje nas kao ljude, ali više u mentalnom smislu. Zaista mislim da od zaslepljenosti ne vidimo kuda više idemo. Odatle i inspiracija da nazovem prvi deo “Belina”. Drugi se analogno zove “Tama”, jer kada se opasuljimo od zaslepljenosti, ostane samo tama.

2. Kada se u tebi rodila ideja za takvu trilogiju? Koliko dugo si pisao prvi deo?

• Pisanjem se bavim dugo, kada se osvrnem zaista od škole. Pisao sam kroz fakultet, stručno i za potrebe filma. Pisao svoje kratke ideje, pričice. Pisao sam i razrade pred filmska snimanja i uvek cenio tu sopstvenu naviku da počnem od pisane reči. Traganje za onim o čemu ću  posvećeno pisati potrajalo je nešto duže. Kada sam shvatio da je sve to što se može napisati tu oko mene, samo sam usmerio svoju pažnju i započeo kanalisanje. Konkretno, inspiracija za “Belinu” stigla je dok sam brusio svoj zanat pisca u radionici kreativno pisanje pre par godina. Jedna od vežbi je bila da se formiraju biografije likova na bazi fotografija. Tada sam upoznao Mirandu Ričardson. I da možda je ovo trivija koja će veću cenu imati za neko vreme, ali Miranda je rođena kao Miranda. Mahom i ostali likovi.

 

3. Interesantan lik u knjizi je bogataš i ekscentrik Žan Sebastijan Luji, možeš li objasniti čitaocima, šta mogu da očekuju od njega u prvom delu?

• Obožavam likove. Posebno uživam u njihovoj kreaciji. Smatram da su likovi veoma važni jer iz njihovih finesa pisac dobija puls kojim kasnije kuca delo. Žan Sebastijan, mogu ga tako osloviti, je se sada već dugo poznajemo. Sjajan gospodin. Bogataš koji je sopstveni imetak stekao svojim radom. Ekcentrik, ali upravo i čovek sa kojim će se svako od nas identifikovati. Večiti hodač i sakupljač začudnog otpada čovečanstva, ali rešen da po svaku cenu utre put gomili. Nije žrtva već uživalac i dobar glumac u ulozi postojanja. Ironičan do humora i neprijatnosti, ali odmeren i pristojan. Jedan od likova kakvi se danas retko sreću! Njegova biografija dolazi do čitaoca tek u “Tami”.

4. U romanu Miranda putuje u Japan da se pridruži jednoj neobičnoj ekspediciji. Odakle tvoje interesovanje za Rusiju I Japan?

• Rusija je magija i nepoznanica. Možda, najveća neistražena teritorija današnjice. Toliko malo znamo o Rusiji, čak i oni koji misle da znaju! Poznajemo samo ustanovljene fragmente. Mislim da ni evropski Rusi ne znaju mnogo o dalekom istoku Rusije. Tu je i Japan koji takođe pleni svojom specifičnom istorijskom ulogom. Rusija i Japan su dve teritorije gde se istočni istok i zapadni istok približavaju. Možda sam zbog toga odabrao da ovo začudno putovanje počne ovde. Svet gde se moja heroina zatekla u svakom smislu, kao na drugoj planeti.

5. Miranda je marinski biolog, koliko ti je bilo teško da osmisliš takvu ličnost?Koliko vremena ti je trebalo za istraživanje?

• Kada osmišljavam likove inspirisan sam svakim aspektom života. Upravo iz mikro stvari crpim inspiraciju i slažem kockice. Možda sam nedavno gledao neku reportažu o okeanografiji, dokumentarni film ili nešto slično! Možda je razlog moja fascinacija okeanima koji prekrivaju planetu. Svakako da sam joj u ruke podelio dobre karte pre nego što sam je poveo na ovo putovanje i definisao je kao marinskog biologa. Lepa profesija. Ne obazirite se na moj govor o likovima kao o stvarnim bićima. Za mene, a verujem i za čitaoce oni jesu stvarni! (smeh)

6. Da li možemo da očekujemo jednu ozbiljnu priču, o traganju, samospoznaji, istraživanjima?

• Iako sam morao zauzeti jednu, u narativnom smislu, jasnu poziciju, trudio sam se da se unutrašnji i spoljašnji svemir koliko god je moguće prepliću. Naravno vodeći računa da ne zbunim čitaoca. Traganje je isto i na mikro i na makro planu, jer je traganje hod po tragu do nečega ili ničega! Metod je isti i nema razlike da li se prostire po okeanu ili unutrašnjem okeanu. Kakav će biti ishod to neću otkrivati, ali zaista sam uveren da je avanturizam mikro i makro plana prisutan u tonu knjige.

7. Svaki lik u romanu je pažljivo osmišljen. Koliko si svoja iskustva i razmišljanja preneo na likove?

• Pomenuo sam da posebnu pažnju poklanjam stvaranju likova. Volim i da se identifikujem sa likovima kada sam u poziciji čitaoca nekog dela. Moji likovi dobiju precizne dosijee, ne previše opširne, ali uvek otvorene za dopunu. Nekada je radnja uslovljena osobinama iz dosijea, a sa druge strane ponekada neočekivana dela iz radnje popune prazne stranice dosijea! Baš kao i u policiji (smeh). Naravno, svaki dobar profajler unese i nešto lično u to. Ma koliko se trudio da to ne uradi!

8. Kada planiraš objavljivanje druga dva dela? Šta ljudi mogu da očekuju od kompletne trilogije?

• Na drugom delu radim aktivno. Ovom prilikom saopštavam da je u fazi poliranja. Biće obimniji nego prvi. Neću navoditi datume jer ih ni sam ne znam. Radije ću reći nešto o toj sprezi. Prvi deo smatram ženskim, zaista sam ozbiljan kada to kažem. Ta mi se ideja rodila u glavi kada sam zagazio u pričanje iz ženskog lika i kada sam rešio da u tome istrajem. U pitanju je heroina i sprega njenog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Brinuo sam se da neću uspeti da izvedem sve to kroz ženske oči, ali uspeo sam. Drugi deo je iz prizme Žorža Mišića, jednog od pratilaca Žan Sebastijana na svom epskom putovanju. Suprotno od intimnog tona prvog dela, drugi donosi muški i ratnički ton. Rivalitet, ego bitke i sve ono što čini tu drugu polovinu celine naše vrste. Naravno i u Tami postoji poseban sloj koji će nastaviti opšte buđenje na sličan način. Belina i Tama idejno treba da čine celinu koja nudi ta dva ugla koja naše čovečanstvo nosi. Zaista pored svih intelektualnih teoretisanja o kojima sada neću pisati, moje uverenje je da se naša egzistencija svodi na klavir i violinu i da tako mora biti. Ta dva dela treba da se pokreću zajedničkom rotacijom kako bi se sjedinili, radije nego da se blatnjavo mešaju u stanju mirovanja. Rezultat će uvek biti siv, ali od pokreta, a ne od statike! Zašao sam u razmatranja knjige “Zapis”, sa ovim naklapanjima. “Zapis” takođe prati likove iz prve dve knjige, ali kroz filter bića koje je davno ovladalo i dostiglo to pozitivno spajanje. Ath Silfe je naš praotac i praunuk. Iz njegove vizure se susrećemo sa višim nivoima prema kojima trilogija stremi.

9. Nedavno je održana promocija u Beogradu. Kakvi su tvoji utisci i da li planiraš promocije u Srbiji?

• Promocija u Kući Đure Jakšića je prošla fenomenalno! Zaista sam tužan što se dosta ljudi javilo dan kasnije i saopštilo mi da nisu mogli da uđu! Da sam znao potpisivao bih knjige ispred, u Skadarliji! Takav rezultat je divan i pokazuje da se knjiga i dalje ljubi u Srbiji. Što se tiče promocija po unutrašnjosti otvoren sam za sve predloge. Rado ću sesti u auto i sa knjigama doći na druženje gde god postoje ljudi koji su zainteresovani da čuju moju reč i razgovaraju na temu “Beline”1.

10. Aktivan si i na drugim poljima u umetnosti. Možeš li nam reći, da li više preferiraš knjigu ili film?

• Po struci sam filmski snimatelj, fotograf i sada pisac. Mada, šta je to struka? Ono za šta sam formalno obrazovan? Poznajem izuzetne ljude koji su učili potpuno druge škole od poslova koje sada rade. Ponovo šine i niše modernog društva. Više volim da kažem da sam stvaralac. Mnogi me pitaju da li sam napustio film? A zašto? Da li ću pisati i izvan žanra naučne fantastike? A zašto me to pitate? Možda! Univerzalan odgovor na ovo pitanje nameće težu i širu raspravu, ali ukratko glasi. Ne robujte šinama i nišama nametnutim od strane vrlo rigidnog društvenog i prosvetnog poretka. Žanr je definicija koja ne mora da postoji, a profesija samo niz slova na vizit karti. Čovek je čovek i biće koje stvara. Stvaralačko polje je svuda oko nas i samo ga treba prigrliti. Nikada ne bih dao prednost filmu ili knjizi. Potpuno su različiti. Volim film i uvek ću uživati u sinergiji zajedničkog stvaralaštva. Tako se zidaju piramide. Monumenti koji ostaju, ali ostaju na mestu gde su stvoreni i teško se kasnije mogu pomerati. Pisanje je intimnije i manje pompezno, ali prenosivo i u smislu rada i u smislu prijema. Volim da pogledam dobar film. Mahom gledam stare i dobre filmove koji su ustanovili svoje temelje u nekom drugom vremenu. Ništa se ne može uporediti sa jurišanjem na planinu filma, sa svojim saborcima! Mada u poslednje vreme dosta zavisi u čijim ste redovima i ko vas čuva sa leve i desne strane (ha!) U pisanju je čovek sam i na vetru i pred planinom i na njoj! Ima dosta razlike.

11. Da li razmišljaš o adaptaciji tvoje trilogije u film?

• Naravno, pripadam generaciji koja poznaje rečenicu “to bi bio super film”. Problem je što ja dobro poznajem film i što sam uglavnom neprijateljski nastrojen prema filmovima po knjigama koje volim! Sa druge strane nikada do sada nisam razmišljao iz ove pozicije, pisca. Bilo bi interesantno, ali verovatno… ma neću da nagađam. Ako nekoga bude inspirisalo da snima po “Belini”, “Tami” ili “Zapisu”, imaće moju podršku. Ko zna možda i moju kameru!? (smeh)

12. Misliš li da je život kratak i da se trebamo posvetiti lepim i malim stvarima?

• Trajanje života ili bolje rečeno naš utisak o trajanju života je jedna od tema knjige. Svi znamo da je život kratak jer nam stari tako govore. Znamo ali ne verujemo u to pa ga traćimo na blesave stvari. Kada shvatimo da su bili u pravu, već smo na izmaku i onda mi zauzimamo metso onih koji tiho govore mladima! Krug i ciklus. Iz prizme moje percepcije vremena, da smatram da uzaludno bacamo ono što nam je dato. Možda ne sasvim ali u velikoj meri, koja ima tendenciju porasta. Verujem da čovek može mnogo da uradi za samog sebe. Prosta organizacija i upravo to uživanje u dostupnim i manjim stvarima. Radoznala smo bića i pomalo pohlepna, a može nas zadovoljiti mnogo manje. (ovde ne mislim na materijalno).

13. Na neki način tvoj roman nosi vizionarku poruku. Da li misliš da smo zaslepljeni novim trendovima, dok nam život brzo promiče?

• Mislim da smo na rubu apsolutnog beznađa. Kuvamo kao molekuli u nekom loncu koji se spontano samozagreva. Potreban nam je duševni i unutrašnji mir, a tražimo ga na pogrešnim mestima. Prestižemo sopstveni metabolizam i mogućnost da spoznamo ponude koje imamo, pa mislimo da nemamo dovoljno 🙂 ponovo isti onaj lanac kao i sa mudrošću i godinama. Puno sam jedrio po sredozemlju. Plovidba pod okriljem vetra je lek koji vodi do spoznaje istinskog strpljenja. Nema časovnika (osim zbog Sunca) nema žurbe i nema nervoze. Ne mora se ništa, osim da se jednom stigne. Kada elementi budu dozvolili. Problem sa takvim spoznajama jeste što se čovek nakon toga teško vraća u vrevu i gradski život, pa sve može da postane put bez povratka i razumevanja drugih.

14. Interesantno je da učestvuješ u radionicama pisanja. Na koji način te radionice mogu pomoći mladim ljudima koji žele da pišu?

• Na ljubazan poziv profesora Darka Tadića, postao sam urednik i predavač na sajtu www.kreativnopisanje.org Pisanje je zanat, kao i stolarski, fotografski ili filmadžijski. Supruga i ja držimo i radionice fotografije i kamere. Kreacija zavisi od same jedinke. Unutrašnje slobode i rešenosti. Talenat je komponenta, ali rad, trening i disciplina su ključ. Radionice kreativnog pisanja smatram jednim od bisera ponude na internetu. Pored gomila gluposti, na ovakvim mestima, jer verujem da ih ima još, čovek može otključati sopstvene okove koje je nametnuo sam i uz pomoć društva. Davno sam i sam pohađao dotičnu radionicu I uz pomoć nje razjasnio sebi mnoge mistifikacije koje svet baca na nas. Po mom mišljenju budućnost je u ovakvim razmenama. Daleko od formalizma, uštogljenog sistematizovanja i ukalupljenja. Ovakvim radom budiće se kreativnosti i draž stvaranja. Ko god ima aspiracije prema pisanju i bilo kakvom stvaranju rečima, toplo savetujem da istraži ovaj sajt i oproba se u pisanju. Uveli smo i mnoge novine, poput pisanja za kompjuterske igre, društvene igre i druge stvari. Samo hrabro.

15. Kakvo je tvoje mišljenje o autorima u Srbiji? Šta je tvoja poruka ljudima koji žele da se opredele za umetnost?

• Umetnosti je malo u svetu, u Srbiji…nemam reči. Autora ima i to me raduje, jer dok je autora biće i onih koji čitaju napisano. Prepoznati smo kao mala sredina sa veoma cenjenim autorima u istoriji. Drago mi je što je tako. Malo me brine ta naša tendencija dodvoravanja koja je stigla sa neumoljivim težnjama modernog sveta. Takva aždaja nam je prožderala film i plašim se da će navaliti i na druge oblike stvaralaštva. Mislim da je teško ostati na tragu identifikovanog stila i teme, ali je moguće. Pre svega duhom jezika i načina na koji se priča vodi. Kroz edukaciju i negovanje svake vrste izraza kod maldih, jedino se može uticati na to. Polako, ali sigurno aždaju treba…..pitajte Svetog Đorđa.