Već 70. godinu zaredom, članovi Američke televizijske akademije, sredinom jula naprave presek kako bi nagradili najbolje među sobom. Nagrada popularno nazvana „Emi“ je najprestižnija televizijska nagrada za program u udarnom terminu. A zlatno doba američke televizijske produkcije je donelo to da čak i ljubitelji fantastike imaju za koga da navijaju 22. septembra ove godine.
Fantastika, kao žanr, nikada nije privlačila snobovske ukuse članova raznoraznih akademija. U prvih šezdeset godina Emi nagrada za program u udarnom terminu, na prste jedne ruke možete nabrojati serije koje su imale tu čast da budu nominovane u glavnim kategorijama, a tek je 2005. godine, serija „Lost“ imala tu čast da bude prva naučno-fantastična serija koja je nagrađena u kategoriji najboljeg dramskog programa. Televizija se svakako promenila u poslednjih deset godina, a sa promenom u načinu na koji su gledaoci uživali u televizijskom programu, postalo je jasno u kakvom programu uživaju gledaoci.
Osetivši puls nacije, Američka televizijska akademija se veoma brzo reformisala, uvela novi sistem glasanja, otvorila vrata svim zainteresovanim i politikom inkluzivnosti prodobila celu američku javnost. Kao što je Džimi Kimel jednom rekao: „Jedino što ljudi u Holivudu više vole od multikulturalnosti jeste hvaljenje koliko oni jesu multikulturalni“. Mešavinom inkluzivnog i populističkog stava, Emi nagrade su se održale. A ove godine, slaveći 70 godina postojanja, čini se da je popularni mejnstrim sadržaj glavni fokus. A u centru tog fokusa – fantastika.
A ljubitelji fantastike su imali šta da slave. U kategoriji najbolje drame, četiri od sedam serija je iz žanra fantastike. A što možda još više raduje jeste i njihova mešusobna raznolikost. Behemont HBO produkcije, „Igra prestola“ je na samom vrhu, dobivši neverovatnih 22 nominacije za sedmu sezonu. Netfliksov horor hit „Čudnije stvari“ je oduševio publiku i u svojoj drugoj sezoni, a čini se da je Akademija konačno bila spremna i da prihvati „Zapadni svet“. Na kraju, spekulativna fikcija po romanu Margaret Atvud „Sluškinjina priča“ je, svojom neverovatnom postavkom glumaca, oduševila sve. Sve četiri serije su zasluženo među nominovanim pokazavši svo bogatstvo televizijskog programa i tema koje se obrađuju u svakoj od njih. Eksperti svakako predviđaju da će HBO i Hulu ukrstiti koplja i da se glavna bitka vodi između „Igre prestola“ i „Sluškinjine priče“.
Pored nominacija za najbolju dramu, ove četiri drame su uspele da budu nominovane i u mnogim drugim kategorijama. U kategoriji za najbolju režiju, „Igra prestola“ je dobila dve nominacije. Alan Tejlor je nominovan za epizodu „Iza zida“ dok je Džeremi Podesva nominovan za poslednjiu epizodu sedme sezone „Zmaj i vuk“. Braća Dafer su nominovana za „Čudnije stvari“ dok je Kari Skogland, jedina dama u konkurenciji, nominovana za „Sluškinjinu priču“. Isto tako su se podelile i nominacije za najbolji scenario. Dejvid Beniof i Den Vajs su dobili nominaciju za scenario epizode „Zmaj i vuk“, Braća Dafer su nominovana za istu epizodu kao i u kategoriji najbolje režije – „Poglavlje 9: Kapija“. Brus Miler je epizodom „Džun“ uspeo da bude jedan od nominovanih.
Ali glumačke nagrade su uvek najpopularnije i ovog puta su dosta otkrile. Čini se da je Akademija potpuno oduševljena „Sluškinjinom pričom“ jer se čini da je malo ko izbegao nominaciju. Elizabet Mos je nominovana za najbolju glavnu žensku ulogu. Džozef Fajns je nominovan u kategoriji za najboljeg sporednog muškog glumca, dok su dame „Sluškinjine priče“ dominirale kategorijom za najbolju žensku sporednu ulogu – Ivon Strahovski (Serena Džoj), En Daud (Tetka Lidija) i Aleksis Bledel (Emili) predstavljaju polovinu nominovanih u kategoriji. Tri nominacije su takođe otišle za gostujuće uloge u „Sluškinjinoj priči“ – Samira Vajli (Mojra), Čeri Džouns (Holi Ozborn) i Keli Dženret (Eni). Sa osam glumačkih nominacija, „Sluškinjina priča“ je svakako jedna od najreprezentativnijih serija ove godine.
Producenti „Igre prestola“ su ove godine odlučili da naprave neke promene, i to se čini kao rizik koji se, barem ove godine, nije isplatio. Naime, HBO je odlučio da Emiliju Klark i Kita Haringtona, umesto u dosadašnje sporedne, ubaci u kategorije za glavnu glumicu i glumca. Međutim, u ovako jakoj godini sa izuzetnim ulogama, čini se da ni Klarkova ni Harington nisu imali šta da traže. Ali zato je u nominacijama za sporedne glumce, „Igra prestola“ dobila mesto za svo troje Lanistera. Stari znanci Piter Dinklidž i Lina Hidi su bili očekivani, ali niko nije krio oduševljenje nominacijom Nikolaja Kostera-Valdaua (Džejmi Lanister). Na žalost mnogih ljubitelja sestara Starkovih, za koje je HBO takođe lobirao, ove godine je Akademija odlučila da ih izostavi sa spiska najboljih. Ipak, najveće šanse za pobedu ima Dama Dajana Rig za maestralni posmrtni govor Kraljice Trnja.
Fenomenalni Ed Haris i Džefri Rajt su nominovani u kategoriji najbolji glavni glumac za „Zapadni svet“. Evan Rejčel Vud je i ove godine uspela da impresionira članove Akademije svojom Dolores, dok je sasvim zasluženo nominaciju dobila i Tendi Njuton za ulogu Maev. Poslednja glumačka nominacija za „Zapadni svet“ u kategoriji gostujućeg glumca je otišla Džimiju Simpsonu za ulogu Vilijama.
Ljubitelji „Čudnijih stvari“ su bili razočarani kada se ime Noe Šnapa nije pojavilo među nominovanim glumcima za sporednu mušku ulogu. Noa je odradio fenomenalan posao kao Vil Bajers u drugoj sezoni i bio je jedan od razloga uspeha druge sezone. Međutim, Akademija je, umesto Noe, nominovala Dejvida Harbora za ulogu Džima Hopera i u kategoriji za sporednu žensku ulogu nominovana je Mili Bobi Braun.
Posebno treba pomenuti neverovatno talentovanu Tatjanu Maslani koja je dobila nominaciju za najbolju žensku ulogu za poslednju sezonu „Crnog siročeta“. Maslanijeva je godinama bila prvi izbor za najbolju glumicu u žanru fantastike, a kada je 2016. godine, Akademija iznenadila sve i nagradila Maslanijevu, oduševljenje je bilo opipljivo koliko i neverica same glumice. Međutim, može li neko sporiti maestralnost Tatjane Maslani kada znamo da je nominovana za rad na impresivnih 12 uloga. Eksperti smatraju da je čudo što se Akademija i setila Maslanijeve imajući u vidu da je dosta prošlo od finala „Crnog siročeta“, ali jednostavno, istinski talenat se ne zaboravlja.
U kategoriji za najbolji TV film, antologija „Crno ogledalo“ je nominovana za epizodu „USS Kalister“ a Džesi Plimons je nominovan za glavnu mušku ulogu. Vilijem Bridžer i Čarli Buker su nominovani za najbolji scenario. „Crno ogledalo“ je dobilo još jednu nominaciju i to za sporednu žensku ulogu. Letiša Rajt, koja je oduševila Marvelove fanove u „Crnom panteru“ i „Osvetnici: Rat Beskraja“ nominovana je za ulogu u epizodi „Crni muzej“.
Gotovo regularan gost nominacija za Emi nagrade, Sara Polson je nominovana za još jednu sezonu „Američke horor priče“. Adina Porter je takođe nominovana za ulogu Beverli Houp u kategoriji najbolje sporedne glumice za „Američku horor priču: Kult“.
I za kraj, moramo pomenuti čoveka čiji je rad toliko inspirativan da je postao neodvojiv deo serija na kojima radi. Ramin Džavadi je ove godine nominovan i za „Zapadni svet“ i „Igru prestola“. Imajući u vidu koliko je muzika obe ove serije postala kultna među ljubiteljima, nadamo se da će se to oduševljenje preneti i na glasove Akademije.
Fantastika je konačno našla svoje mesto u zlatnom dobu američke televizije. Svakako da je bilo još projekata koji suzaslužili pažnju članova Akademije, među prvima naučno-fantastična serija „Prostranstvo“, ali se nadamo da kada serija pređe u Netfliksove brižne ruke, to će se ogledati i na prestiž ovog sjajnog projekta.
Suština jeste da ove nagrade ništa ne znače pravim ljubiteljima. Svi ćemo mi gledati ove serije i bez nagrada. Ali lepo je znati da se talenat i naporan rad cene i nagrađuju. Sa ili bez prestižnih nagrada, ljubitelji fantastike su davno odabrali svoje favorite i umeju da prepoznaju i cene kvalitet. A to je svakom stvaraocu najbitnije.