Ah, ta Bretanja, obavijena maglom i kišom (300 dana godišnje, verujte mi na reč!), opervažena magijom i misticizmom proizašlom iz sveprisutnog arturijanskog mitosa. Kad se uz to doda da su Bretonci dosta slični Srbima jer su tvrdoglavi kao mazge, gostoprimljivi, tradicionalni, a pre svega vole dobar zalogaj i gutljaj, nije ni čudo što se osoba s prostora bivše Juge može osećati dobrodošlo. Zamkovi, parkovi i muzeji čine Bretanju drugim Avalonom, naročito zbog povezanosti i očuvanja srednjovekovnih zanata i načina života. Poslednje se naročito ogleda u festivalima, koji su leti vrlo česti i uvek otvoreni za posetioce. A kad govorimo o festivalima, jedan od najvećih je svakako srednjovekovni festival u Žoslenu, gradu porodice Rohan (ne taj Rohan!).
Festival se održava na svake dve godine i pripreme su sveobuhvatne: ulice se dekorišu zastavicama i draperijama u žuto-crvenim bojama. Građani iznajmljuju kostime od švalja. Program je bogat, te broji sve od žonglera do kontorcionista. Ovde možete sresti umetnike maskirane u faune i akrobate kojima smo se divili, plesačice Orijen i Loren Burlo iz „Arabeske“, koje su nas veselo uvodile u kolo, grupe koje sviraju srednjovekovnu muziku uz koje noge nisu htele da stanu. Uz to srešćete i hrabre vitezove i samostalne zanatlije čiji je talenat ovekovečen u oružju, nakitu, đakonijama, kostimima i ukrasima koji plene poglede.
Kao i prošlih godina, viteška družina „Ar Groaz Du“ pod vođstvom Aleksa Burloa je prikazivala svoje veštine u duelima, dok su prekoputa njih orlovi obletali nad publikom. Dugački redovi ljudi su čekali ispred kioska sa hranom, svi restorani Žoslena su do poslednjeg mesta bili dupke puni. Čak je i vreme, taj večiti nepredvidljivi faktor, bio na usluzi festivalu, mnogobrojnim volonterima koji su danonoćno vredno radili na organizaciji i, naravno, posmatračima. Posetioci su noge odrali šetajući, parili oči, uzvikivali s oduševljenjem, otvarali buđelare trošeći poslednji evro i uživali u mogućnosti da pobegnu od običnih, dosadnih svakodnevnica u svet koji je postojao samo na trenutak, svet koji je mirisao na čaroliju.
Upravo zbog te čarolije posetioci nisu zamerili što je ulaznica koštala deset evra, nisu im smetale ogromne gužve, sveprisutno guranje, predugo čekanje na iće i piće, a cene povišene. Istraživanja pokazuju da se na odmoru troši više upravo zbog povišenog nivoa serotonina, a posetioci su tu tvrdnju i potvrdili, ne žaleći ni jedan jedini cent jer su na taj način mogli da uživaju u nečemu nesvakidašnjem i makar na trenutak osete kako je to opet biti dete u svetu punom lepote i čuda.
Pogledajte kako je bilo na videu ispod:
https://medieval-josselin.com
