Prvi igrač na potezu – Ernest Klajn

ŽANR: naučna fantastika
ZEMLJA: SAD
ORIGINALNI NAZIV: Ready Player One
GODINA IZDAVANJA: 2011.
OCENA: 7

 

 

 

Dani ispunjeni stvarima koje čini svakodnevni život i zauzetost poslom utiču na koncentraciju koja mi je preko potrebna za čitanje, pa mi samim tim mi i teže pada da se zatvorim u svet knjiga. Zato godišnji odmor čekam kao ozeblo sunce. Kada sam video da se na policama jedne od omiljenih knjižara promolio naslov Ready Player One ili „Prvi igrač na potezu” kako je preveden na srpski, znao sam da će to biti prva knjiga kojoj ću posvetiti punu pažnju ovog leta.

O čoveče. Pojeo sam je… Premisa je sama po sebi veoma bliska onome ka čemu čovečanstvo teži iz dana u dan, pogotovo danas kada je ekspanzija društvenih mreža na vrhuncu. Svi se trude da pobegnu od svakodnevnog života koji je za mnoge turoban, ispunjen siromaštvom, opštom nemaštinom. Osoba, pogotovo mlada, koja živi u svetu u kome nema perspektivu želi da svojim čulima pokloni nešto više i zato odlazi u svet u kome može da bude šta god poželi. Ta stvarnost je za mnoge spas, ali za neke i robija. Uz sve komentare na ljudsko društvo, odnos između plebsa i vlastele, priču o tome kako smo potčinjeni onome što režim propagira i kako uvek kada neko napravi jednu divnu stvar za opšte dobro, ona postane predmet zloupotrebe kapitalista koji žele da iscede poslednji dolar iz svega čega se dohvate, Ernest Klajn inspirisan magijom sveta video igara i pop-kulturom uopšte, pravi svet ispunjen nekima od najboljih izdanaka mašte koje je čovečanstvo videlo. U njemu spaja razne elemente muzike, igara, filmova, knjiga i piše stilom takvim da neverovatnom dinamikom pred očima čitalaca se automatski nižu slike onoga što čita. Naravno, ljubav je veoma bitna u ovoj priči koja je između ostalog i priča o prijateljstvu, smelosti, viteštvu, konceptima društva, detinjstvu, mašti i još mnogo toga.

Priča sama po sebi je karakteristična za priče koje smo viđali u filmovima koji su obeležje pop kulture osamdesetih godina dvadesetog veka. Zaplet na prvi pogled deluje relativno naivno. Veći deo čovečanstva se utrkuje da dođe do skrivenog uskršnjeg jajeta u najvećoj igri koja je evoluirala u neku mešavinu onlajn multiplejer igre i najveće društvene mreže svih vremena (OASIS ili OAZA). Na putu do jajeta nalaze se zagonetke koje je autor igre Džejms Halidej ostavio za sobom zasnovane na njegovoj opsesiji pop kulturom. Onome ko ih reši i nađe jaje to će doneti ne samo slavu i sve bogatstvo koje je Halidej imao, već i potpunu kontrolu nad Oazom. Glavni junak, Vejd Vots (stvarno zvuči kao neki strip junak) pronalazi prvi trag. Uskoro će ostali rivali početi da ga progone i pokazati na šta su sve spremni za pobedu. Jedini način da Vejd preživi jeste da pobedi.

Zagonetke su veoma zanimljive i sve vreme sam imao utisak kao da pratim neku neverovatnu avanturu Indijane Džonsa u budućnosti. Onog trenutka kada stvari postanu veoma ozbiljne po Vejda u stvarnom svetu, osećaj je kao da čitate neki od najboljih distopijskih romana. Način na koji Vejd postupa i kako uspeva da nadmudri glavne negativce u ovoj priči je izuzetno uzbudljiv i za svaku pohvalu je kako je sve to Klajn uklopio. Iz nekog razloga me taj ambijent podseća na romane i priče Filipa K. Dika. U isto vreme u svetu Oaze su u toku dešavanja epskih proporcija (dok sam čitao nisam mogao da ne zamišljam bitku reda veličine bitke iz „Povratka kralja”) i njih pisac veoma vešto kombinuje sa onim što se dešava u opipljivom svetu. Shvatamo da je tanka nit koja razdvaja dva sveta, a rasplet savršeno nadgrađuje sve što se dešava do tog trenutka. Da ne zaboravim, ljubav i romansa imaju ulogu od vitalnog značaja za priču i naše junake. Reklo bi se da ovaj roman ima sve.

Uzbudljiv, zabavan, inspirativan, tera vas da s nestrpljenjem okrećete stranice, a nakon čitanja dugo razmišljate o njemu. „Prvi igrač na potezu” je za svaku preporuku svakome ko je ikada sanjao o tome da upravlja robotima iz omiljenih animiranih serija, da se upusti sa Indijem u potragu za Izgubljenim kovčegom, da upravlja Eks vingom ili da provoza Deloren ili da jednostavno odglumi ceo film (meni bi to bio „Povratak u budućnost”), ali i svima koji vole fantastične svetove, mračne likove i dinamičnu i uzbudljivu priču.