ŽANR: mračna fantastika/horor
ORIGINALNI NAZIV: The House on the Bordeland
IZDAVAČ ZA REGION: Žir
AUTOR: Vilijem Houp Hodžson
ZEMLJA: SAD
PREVOD: Sava Mihailović
ILUSTRACIJE: Jelena Ristić
GODINA IZDAVANJA: 1908
OCENA:
Važnost početaka se ogleda u ambiciji koliku ste i kakvu ostavštinu namerili ostaviti pokolenjima. U svakom poslu, a pogotovo književnom. Stoga publika može biti zadovoljna potezima novog izdavača na sceni – Žira. Knjige su im džepnog formata sve u eko koži, takoreći biblijice žanra. Što uopšte nije isprazna tvrdnja sa obzirom na to da je uz ovaj naslov izašla i Lavkraftova novela Senka nad Insmutom. Što bi se reklo dela koja se menjala horor iz korena, barem po dosadašnjem izboru to je opredeljenje ove zasada bezimene edicije. Prema rečima glavnog urednika Srđana Mitrovića Žir ima ideju i cilj da objavljuje isključivo dela kojih iz nekog razloga nema ili su vrlo malo zastupljena na našem tržištu, a od neprocenjive su važnosti kako žanrovski tako i književno. U suštini knjigoljupci imaju stimulans za iznimno zadovoljstvo jer svaka nova izdavačka delatnost je podsticaj našoj razgaljenosti. A naročito one koji se drže važnih karika, odnosno, malih heroja lepe pisane reči.
Usudiću se da konstatujem, malo ko ili niko čuo za Lorda Dansenija. Iako njegova Knjiga čuda postoji na srpskom jeziku. Ako se uzme u obzir kvalitet pisanja, koje je bukvalno fantastično, minoran je broj onih koji su ga čitali, s obzirom na kakvoću i imaginaciju dela. Možda deluje kao da nemam jasan cilj sa ovom pričommeđutim, ovde uopšte nije reč o skrajnutim piscima kao pomenuti, za koga možda i znate, pod uslovom da volite fantastiku, reč je o onima koji su potpuno zaboravljeni a enormno značajni kao što je Vilijem Houp Hodžson, autor dela: Čamci „Glena Kariga“ Komaki, Otkrivanje duhova, Zemlja noći i Kuća na granici. Tvorac pravca kosmičke strave koju je potonje Lavkraft pretvorio u nešto po čemu je žanr prepoznatljiv. Ali prvi zauvek ostaje rodonačelnik i idol velikanima kakav je i sam. Nažalost, nije jedini koji je zanemaren, ali ova džepna edicija daje nadu da ćemo u budućnosti čitati mnoga njegova dela, ali i svih onih odbačenih i potisnutih novim generacijama.
Vilijem Houp Hodžson – kod nas ne toliko zastupljen autor. U izdanju Orfelina objavljena zbirka priča Glas u noći i u izdanju Darkvuda strip po uzoru na upravo ovu novelu: Kuća na granici.
Dvojica Engleščića u Irskoj na odmoru istražujući, nailaze na knjigu-dnevnik. Tu počinje druga priča, ona iz dnevnika, u kojoj se brat i sestra uz pomoć vernog mastifa nose sa noćnom morom. U stvari nismo najsigurniji da je sve košmar, jer ni sam autor dnevnika na trenutke nije siguran da to sve nije samo uobrazilja krhkog i nesigurnog uma. A ono što vidi su groteskna čudovišta, a ponajviše svinjolika stvorenja, koja imaju samo jednu želju – ući u kuću! Možda je stvar i u građevini koja zamagljuje i muti rasuđivanje. Menja one slabijeg duha, čineći ih marionetama, jači izdržavaju, bežeći u magnovenje. Strava nepojmljivog i nesaznatljivog, gigantskog, prestrašnog protoka vremena. Dnevnik se prekida scenom koja nam pokazuje da će kosmičko trijumfovati nad nejakim ljudskim junakom. Vraćajući nas u stvarni svet, gde se njih dvojica moraju suočiti sa pročitanom ispovešću, što će se pretvoriti u odluku – da li treba da zaborave priču? More strepnje i strahova, a sećanja naviru zajedno sa mesečinom iz raskupusanog rukopisa.
Pripovest spada u mračni fentazi, mada, pogodniji su žanrovi gotskog horora i kosmičke strave, i zaista je nejasno kako to da je Hodžson zaboravljen. Sudeći po uratku, apsolutno je mogao biti ravan Lavkraftu kojem je bio uzor. Na nesreću jako mlad je napustio ovosvetovno bivstvovanje. Nije imao priliku brusiti svoj stil i talent tako da se tu uočavaju izvesne mane u pisanju, ali i sa kratkim životom je ostavio nešto što će i nas nadživeti. Dugo je prošlo otkako sam video jednostavan i uverljiv prikaz jednog doba. Na momente uspeva da vas uljuljka običnim prizorima, da bi iznenada ubacio nešto nesvakidašnje i spektakularno, tako da ipak postoji mogućnost da vam ne legne, ali ništavna… ma mizerna. Ne mogu se oteti misli da svako od nas u glavi ima kuću na granici.
Podržite novog izdavača kupovinom ove posebne knjižice, jer prema najavama tek slede književne poslastice. Dijeta nije za sladokusce, a ni ljubitelje horora, pozvani ste na banket.