IZ MOG UGLA…
Kako započeti nešto o nečemu kome se ne nazire kraj, kako objasniti nešto kada postoje razne teorije, viđenja i doživljaji isto napisanog teksta? Da, dobro ste razumeli, samo što ovo nije članak o Dž. Martinu, već o njegovom nasledniku Patriku Rotfusu (Patrick Rothfuss). Ova dva pisca ne poseduju samo određenu fizičku sličnost već, koliko sam zaključio prateći rad Patrika, on vrlo dobro prati već utabanu stazu gore pomenutog Martina. Koji je u početku dobrim pisanjem zadobio mase, a kasnije marketinškim trikovima ne samo kroz objave istih već i kroz prikazivanja serija pokazao drugima kako unovčiti ono čemu ste se predali i žrtvovali većinu svog stvarnog vremena, provodeći ga u nekim svetovima samo vama znanim.
Elem, iako pripadam Rotfusovom kultu, smatram da nisam pristrasan, ali ako jesam izvinjavam se zbog manjka objektivnosti. Ovaj pisac je bio neko za koga nisam ni čuo da postoji a sada davne 2011. godine knjiga je stajala na polici već jedno dobrih godinu dana i verno čekala da dodje na red. Sam početak knjige mi nije ulivao nešto puno poverenja i, po mom mišljenju, bio je veoma složeno i komično napisan (to sam tada mislio), ali nakon samo tročasovnog čitanja shvatio sam da zapravo u ruci imam jedno remek delo i od tog vremena gubi mi se svaki trag sa ovozemaljskog sveta. Rupa koja podseća na zečiju iz Alise u zemlji čuda je u mom slučaju bila rupa knjige „Ime Vetra“ iz koje ni dan danas, ne mogu da pronađem izlaz ka površini.
Patrik je proveo 14 godina u pisanju svoje prve knjige koju nije mogao tako lako da publikuje. Postavio je nove temelje fantastike i pripada nekolicini koji se nalaze na „živoj sceni“. Iskreno se nadam da i dalje piše, jer je čovek koji je reči pretočio u muziku, u svet, u priče… Njegovo pisanje toliko nadahnjuje da je prosto neverovatno da je tako spojio stvari koje se teško mogu rečima opisati. Dobar i konstruktivan rad sa malim propustima je i u knjizi broj dva koja nosi ime „Strah mudrog“, gde je isto pokazao svoje umeće i veštinu pričanja priče koja čitaoca drži zakucanog za stolicu, fotelju, krevet ili gde god ljudi žele da provode vreme čitajući.
Moje iskustvo je pokazalo da iako verni prevodi njegovih dosadašnjih knjiga, nisu dovoljno kompatabilni sa originalnim jezikom (u ovom slučaju engleskim), jer veština njegovog pisanja ogleda se u igri reči, tako da po mom skromnom mišljenju knjiga, tj. knjige treba pročitati na jeziku originala. Njegova štiva pročitao sam na srpskom, engleskom i nemačkom tako da, verujte mi na reč, ako ste u prilici i ako dobro vladate engleskim jezikom toplo preporučujem čitanje na istom.
Pored ove dve knjige napisao je kako ja to volim da kažem 2,5 deo, tj. „Muzika tišine“, gde opisuje jedan misteriozni lik iz prva dva dela. Moje oduševljenje je bilo ogromno nakon samo nekilko strana gde je napisao možda za vas ne tako bitnu rečenicu, ali meni se učinila sjajnom tako da bih je ovde podelio sa vama: „Ništa nije bilo nešto drugo, ništa nije bilo ono što ne treba da bude“ (genijalno).
Da bih vam još malo približio pisca moram napomenuti i da je bio učesnik još dva dela gde je pisao kratkte priče sa drugim autorima epske fantastike i iste se ne mogu naći kod nas jer još nisu prevedene, barem koliko znam i koliko sam upućen. Autor je slikovnice tj. bajke za odrasle, pisac stripa „Rick and Morty“….. Što bih ja rekao: „sve radi samo ne piše treći deo… ili čeka kao naš dobro poznati Dž. Martin priliku za dobru zaradu“. Adaptacija za seriju koja će pratiti družinu Edema Ru je negde u vazduhu i non-stop izlaze informacije koje nagoveštavaju nešto što će biti veoma dobro, jer je i sam budžet kojim se raspolaže pozamašan.
Igrica koja je izašla prošle godine kao board game, pod imenom „Call to Adventure“ naravno sa ekspanzijom „The Name of the Wind“, je nešto prelepo, uz do sada napravljenu igru „Tak“ koja je i originalno predstavljena na Patrikovom sajtu.
Mogao bih satima da pišem o ovom autoru koga sam upoznao kroz njegovo pisanje, twitch kanal, podcast-ove….ali ovo je samo jedan mali doprinos u njegovom predstavljanju i kao i u predstavljanju toga šta se sve može očekivati od jednog čoveka koji je kreirao svet iz koga nema izlaza.
Pokušao sam da što manje iznosim detalje, tj. da što manje iznosim spojlere o knjizi u nameri da vas zaintrigiram i dodatno motivišem da nastavite da pratite njegov rad i recenzije na sajtu koji daje prave informacije, a za kraj pokazaću vam razliku između srpskog i engleskog prevoda, onaj ko je čitao znaće o čemu se radi, a onaj ko nije moraće sam potražiti.
Ime glavnog lika iz knjige:
Navodni gostioničar Kout, pravo ime Kvout (na srpskom jeziku)
Navodni gostioničar Kote, pravo ime Kvothe (na engleskom jeziku)
„Spasavao sam princeze od usnulih kraljeva mogila.
Spalio sam grad Trebon. Proveo sam noć sa Felurijankom sačuvavši i život i razum.
U uzrastu kada su mene izbacili sa univerziteta većini nije bilo dozvoljeno ni da se upišu.
Hodim po mesečinim stazama o kojima se drugi plaše da govore po danu. Razgovarah sa bogovima,
voleh žene i napisah pesme od kojih se i putujući pevači rasplaču.
Zovem se Kvout. Možda ste čuli za mene“.
„I have stolen princesses back from sleeping barrow kings. I burned down the town of Trebon. I have spent the night with Felurian and left with both my sanity and my life. I was expelled from the University at a younger age than most people are allowed in. I tread paths by moonlight that others fear to speak of during day. I have talked to gods, loved women, and written songs that make the minstrels weep. You may have heard of me“.
Ako ste čuli za istoimenog junaka veoma se radujem, ali do sada za mene niste imali priliku da čujete, tako da se nadam da ćemo zajedno hoditi po mesečnim stazama u nameri da razgovaramo sa bogovima i razotkrijemo misterije i predstavimo knjige na pravi način.