Poslednji deo sage o Svetlom Inom, višem, Antonu Sergejeviču Gorodeckom prikazuje Antonov život četiri do pet godina nakon događaja opisanih u Novoj straži. Anton je i dalje u odeljenju obuke, i uglavnom ne izlazi na teren. Do te mere da se Geser brine za Antonovu aktivnost, makar i prividno. Život je idiličan i Antonova najveća briga je izgleda to što mu ćerka ulazi u pubertet.
Ovo se naglo menja kada jedan od tekućih slučajeva u Noćnoj Straži izgleda nosi ličnu poruku za Antona. Ta poruka verovatno ne bi bila ni toliko interesantna, da njen pošiljalac nije natuknuo ko je. Ovaj slučaj je bio samo uvod u kataklizmu planetarnih razmera sa kakvom se Straže ranije nisu suočile, čak ni sa nečime sličnim. Anton kao da je proklet, jer njega uvek direktno zakači ovako nešto.
tivnik koji se pojavljuje, kao i u Novoj straži, dolazi iz samog Sumraka, ali ovaj put to nije relativno dobroćudno biće čiji je cilj samo jedna osoba, već čitav svet. Kako bi uspeli da ga pobede, Nožna i Dnevna straža Moskve povezuju svoje resurse u zajedničkom cilju, ali čak ni to nije dovoljno. Da bi se Udvojeni pobedio, potrebna je Šesta Straža. AntProon će morati da regrutuje i pomoć sa neočekivanih strana, pa i od njemu mrskih vampira. Mada, ni oni o njemu nemaju bolje mišljenje. Na kraju, čak se i Antonov deda, Ini – takođe, uključuje u priču.
Za sprečavanje apokalipse, Anton i drugi Ini imaju samo pet dana, tako da je tempo još i brži nego u prethodnim knjigama. Ipak, uspevaju da stignu do Pariza i Njujorka u tih nekoliko dana. Kolika je opasnost govori i Zavulonova pretnja da, ukoliko neko ne stigne na otvaranje portala na vreme, on će ih odvesti tamo kada treba da budu dužim putem, koji im se neće dopasti.
Kao i prethodni delovi u serijalu, Šesta straža obiluje humorom i komičnim situacijama. Neretko, humorističke situacije su jako seksualno obojene, naročito u komunikaciji između Nađe i njenih roditelja, koji bi da zaštite apsolutnu čarobnicu od odrastanja. Mada, možda su i najkomičnije scene u kojima se pojavljuje “inteligentni mladić” koji sada ima bungalov u Dominikani i dalje prestrašuje Ine po svetu samom svojom pojavom. A tu je, naravno, i tradicionalna potreba da viših Inih da budu pametniji od drugih, te je teško ne smejati se njihovom preganjanju.
Naravno, tu je i mnoštvo referenci i spominjanja pop-kulture. Muzike u manjoj meri nego ranije, nešto Gorodeckom ne leže ovi digitalni plejeri verovatno. Ali zato ima spominjanja filmova, igara, knjiga, čak i samog žanra u kojem je Šesta straža.
Iako ovaj put nije posvećeno toliko vremema u približavanju okruženja čitaocu, Lukjanjenko ne zanemaruje značajni element prethodnih knjiga i ponovo prikazuje savremenu Moskvu. Ovaj put oseća se drugačiji prizvuk u opisima. Dok su ranije u opisima stajale otvorene kritike ruskog društva i svih njegovih mana, u Šestoj straži pisac više ide ka tome da pokaže promene koje su se dogodile u odnosu na prethodne godine i kako se Moskva otvorila za druge, kao i kakvo je osećanje Rusa prema događajima u svetu i okruženju. Spominje se stoga i kijevski Majdan, ali i Bliski Istok i bliski rat koji bi počeo na njemu.
Ovih nekoliko kratkih referenci na svet je značajno za priču u samom romanu jer je petnaest godina od kada je upoznao Svetu i nakon svega što se u međuvremenu dogodilo, Anton u mnogome promenjen. Više ni u naznakama nema tvrdog idealiste za koga je svet crn ili beo. Čak ne deluje ni sivo za njega više, već takav kakav je pun raznih nijansi. Anton je postao pragmatičar kome je cilj ostvarenje njegove lične misije, ne čak ni onoga što je Geser tražio od njega.
Pisac ima jednu neverovatnu odliku u pisanju, koja mu otvara mogućnost da produbi svoj svet u jednoj ili dve rečenice, ali da to ne postane suvoparno iznošenje istorije njegovog sveta. Poneka opaska sagovornika, ili kratka Antonova misao koja nam bolje prikaže temu razgovora. Pa čak i rasprave o prošlosti, tu su da prikažu svet, oboje ga, ali su takve da ne odvraćaju pažnju čitaocu, niti zahtevaju zasebno bavljenje njima. Osveženje za čitanje je uvek izbegavanje nepotrebnih opisa koje je toliko često u fantastici.
Roman prikazuje i vraćanje nekih starih likova, što se može uzeti različito, iako više naginje nedostatku i želji pisca da Antonu oslobodi savest od tereta prošlosti. Ipak, čak i takva odluka ne remeti tok radnje, naprotiv, omogućava mu da lakše teče eliminišućipotrebu da se upoznaju novi likovi.
Ovo je odličan kraj veoma dobro serijala knjiga, koji odlikuje preispitivanje savremenog društva i trendova u njemu. Obavezno štivo, ali ga ne čitati u pola noći ako ne kontrolišete smeh, probudićete ukućane.
P.S.
Da li je bio na moskovskoj premijeri?20