Povodom desetog, jubilarnog, štampanog izdanja IK AVKF, juče, 28. 9. 2022, u UK Božidarac održana je promocija prvog dela trilogije „Ratovi smaragda i grimiza“ „Sluga slepog boga“ autorke Sofije Grebenarović Burlo.
Sa autorkom su o romanu razgovarale urednica i potpredsednica Udruženja Mira Satarić i glavna lektorka Udruženja Biljana Golić. U prijatnoj atmosferi, čijem je stvaranju u velikoj meri doprinela zainteresovana i inspirativna publika, kao i talentovana i svestrana mlada autorka, tekla je opuštena priča o procesu stvaranja, iskušenjima, upornosti, kao i obostranoj podršci u okviru saradnje sa urednicima.
Najpre je urednica Mira Satarić ukratko predstavila rad Udruženja i veliko zadovoljstvo što ima čast da baš roman „Sluga slepog boga“ predstavi kao jubilarno izdanje. Govorila je o autorkinoj spremnosti na saradnju, veliko strpljenje i pregalački rad na rukopisu, koji su doveli do stvaranja jednog, u umetničkom i idejnom smislu, zaokruženog i kompoziciono harmoničnog dela. Istakla je zanimljiv način vođenja priče ispripovedane u prvom licu, ali sa konstantnom promenom tačke gledišta, koja svedoči o pripovedačkoj veštini Sofije Grebenarović Burlo. Takođe je skrenula pažnju na činjenicu da, iako deo trilogije, roman „Sluga slepog boga“ predstavlja celinu koja se može čitati i zasebno, što dodatno potvrđuje stvaralački zamah i talenat mlade autorke.
Autorka je pročitala odlomak iz romana, kako bi publika mogla da oseti ritam rečenice i da zaviri u svet Svezemlje u koji je smeštena radnja trilogije. Ovaj odlomak poslužio je Biljani Golić da posebnu pažnju posveti humoru i njegovoj ulozi u romanu. Kako je Golićeva istakla, humor je upravo ono što ovaj roman razlikuje od mnoštva dela epske fantastike objavljenih u poslednje dve decenije. I to ne samo njegovo postojanje i pračetovski prizvuk, već činjenica da od priče o potrazi za odgovorima, o junacima sa svim atributima epskih heroja, o borbama i spletkama, stvara jednu sasvim specifičnu travestiju žanra. Naime, humor se u romanu razvija uporedo sa zapletom, pa se od blagog humorističnog tona transformiše u ironiju i neretko u skriveni sarkazam. Na trenutke deluje kao da se autorka poigrava idejom o parodiranju žanra, da bi se veoma brzo uočilo da su humor i ironija u funkciji ozbiljnog promišljanja i kritike međuljudskih odnosa i društvenih pravila, ali dati nenametljivo, što ih čini još ubedljivijim, a u sam roman uvodi gotovo naturalistički podtekst. Pored toga, kao najveću snagu ovog romana, Golić je istakla veštinu autorke da svoje zavidno obrazovanje preplete sa imaginacijom i tako stvori svet čiji okvir predstavlja prepoznatljivi kulturološki kod, u okviru koga se stvara nova magija i misterija.
Razgovor sa publikom, ležeran i opušten, dao nam je uvid u Sofijine uzore, od kojih je ona, pored savremenih pisaca fantastike, kao što su Džordan i Martin, istakla Tolkina, Pračeta, stripove, naročito Konana, ali i mnoge klasike od koji je posebno izdvojila Igoa i Tolstoja. Za sposobnost vizualizacije i živopisnog predstavljanja sveta u velikoj meri, prema sopstvenom svedočenju, može da zahvali svojim hobijima-strastima – Kospleju i LARP-u, ali i činjenici da je rasla u porodici u kojoj se negovala ljubav prema svim vidovima umetnosti.
Sofija je, u zaključku, izrazila veliku zahvalnost svojim saradnicima u AVKF-u i najavila da radi na drugom delu trilogije onoliko koliko joj trenutne životne okolnosti dozvoljavaju.
Mi nestrpljivo čekamo novi nastavak i želimo joj sreću u narednim poduhvatima uz njen omiljeni pozdrav: Nek’ joj živi slava, nek’ joj živi ime!
