SALON STRIPA 2018. – Međunarodno putešestvije među linijama i senkama
Srbistan naš je država bezbrojnih tradicija u koje spadaju čekanje ispred pošte na dan penzije, svakodnevno aranžiranje tablica na automobilima radi češćeg transporta, ukorenjeno naginjanje ka opštem rasulu, sistem „štap i šargarepa”, „sad neću ni kako ja ‘oću” inadžisanje, itd.
Nije ni čudo što nas često posmatraju kao bizarnost, te ne bi bilo neobično da tek rođenim Vogonima (ne)ponosni roditelji jednom zavrište na uvo: ,,Šta ti je, zar si došao s Balkana?“.
No, da ne bude da smo poznati samo po bleji, povicima ,,smrt muriji“ i cirkanju, čast mi nalaže da napomenem da postoje i neke tradicije koje se ne završavaju člankom u ,,Blicu“ ili klikbejt naslovom ,,Nećete poverovati šta je ovaj čovek uradio kad mu je tramvaj udario Jugo“.
Jedna od tih hvale vrednih tradicija je i „Međunarodni salon stripa”, koji ove godine slavi šesnaest godina održavanja.
Secite me gde sam najdeblja, ne bih poverovala da će se smotra poput „Međunarodnog salona stripa” ustaliti u Srba, čak sam mišljenja da bratu moram da vratim neku lovu za jednu davno načinjenu opkladu.
Dakle, prvo i prvo – svaka ti čast, „Studentski kulturni centre”! (SKC, Kralja Milana 48, Beograd).
Kao i svake godine, „16. Međunarodni salon stripa” je trajao od 27.do 30.09.2018.godine, sa početkom u 19:00, otvaranjem izložbe radova umetnika iz svih delova sveta.
Pred stručni žiri sačinjen od strip-autora i ilustratora kao što su Maja Veselinović, Željko Pahek, Boban Savić Geto, Igor Kordej i Aleksandar Zograf , postavljen je nezahvalan zadatak – izabrati najbolje od najboljeg u različitim kategorijama.
Naravno, nijedan alternativan događaj nije moguć bez kospleja, te su kostimirani učesnici (Damjan Silbaški, Milan Borivoje Kostić, Anja Basara i Olga Anđelija Gligorić, dok je Igor Jokić bio u svojstvu žirija) rado upriličili i ovaj događaj u trajanju od 19 do 21 čas, u kome su bile dodeljene nagrade za najbolji kostim, najoriginalniji izbor lika i najbolje dočaran lik iz sveta stripa.
Nagrade su obezbedili grafička radionica Edge art, domaći strip izdavači i sami organizatori festivala.
Takođe su se obeležavali razni jubileji poput jubileja srpskog stripa, 14o godina časopisa ,,Starmali“ i ,,Golub“, berza stripa, predavanja (izdvajam ,,70 godina Teksa Vilera“, predavanje Dušana Mladenovića i Zorana Đukanovića u tzv. ,,Velikog sali“), gostovanja autora kao što su Toni Fejzula, Mikica Ivanović, Veljko Krulčić i Aleksa Gajić, promocija knjige ,,Konjanici“ Milana Miletića.
Da ne bi nepravedno zapostavila osmu umetnost, napominjem da su prikazivana ostvarenja na polju filma i animacije poput animiranog dokumentarca ,,Poslednja avantura Kaktus-Bate“, posvećena Veljku Kockaru, strip-autoru, karikaturisti i ilustratoru ,,Zlatnog doba“ srpskog stripa tridesetih godina 20.veka.
Kockar je, između ostalog, poznat po ,,Osveti kraljice Tao-Maj“ i ,,Kaktus-Bati“. Nažalost, Kockarev život je naglo prekinulo puščano tane ispaljeno pod sumnom da se dotični nalazio na funkciji agenta Gestapoa tokom Drugog svetskog rata.
Po gorenavedenom, jasno je da je bilo po nešto za svakoga, pa makar to bilo i samo bazanje po predavanjima, oduševljeno posmatranje prispelih radova ili cenjkanje za novoizašle, ali i menjstrim i opskurne stip-klasike.
Jednom je najveći dramaturg engleske renesanse perom napisao da postoji više čuda na ovoj zemlji nego što nečija filozofija može i da pojmi i bio je u pravu – čini se da je ,,Međunarodni salon stripa“ svake godine sve uspešniji, veći i čudesniji.
Mada, moguće je i da koriste koriste određene peškire protiv panike. Ko to može znati?