Početak avgusta je označen velikim crvenim slovom za ljubitelje džez muzike, jer se tada u Nišu održava jedan od najvećih džez festivala, Nišville, koji okuplja najveće zvezde pomenute muzike. U tom periodu grad vrvi od stranih turista koji poput učenika na ekskurziji krstare gradom. Događaj o kome ću pisati nije Nišvil, već jedan drugi koji se odvija uporedo s njim, a to je Striporama, festival stripa.
Četvrta po redu Striporama je, pored ljubitelja devete umetnosti, okupila i najveća imena među domaćim crtačima poput Alekse Gajića, Jelene Đorđević, Viktora Bogdanovića i drugih, među kojima je bilo i gostiju iznenađenja. Tokom četiri dana, koliko je trajao festival, učestvovali su na tribinama i družili se sa fanovima kojima su oslikavali crteže po želji. Imao sam tu čast da ova četiri dana ispratim festival pa idemo redom.
Prvog dana je bilo zvanično otvaranje festivala izložbom When We Meet Jelene Đorđević i Danielea Giardinia u Salonu 77 u Tvrđavi gde su prikazani njihovi zajednički radovi u vidu kratkih stripova različitih tematika i žanrova. Bilo mi je zadovoljstvo da prisustvujem ovoj izložbi i da upoznam Jelenu i Danielea koji su zanimljivi i interesantni ljudi. Nakon toga nas je čekala još jedna izložba, ovaj put u Oficirskom domu na Keju. Reč je o izložbi Njeno ime je Modesti gde su ljubitelji devete umetnosti mogli da uživaju u printovima originalnih strip kaiševa jedne od najpoznatijih strip heroina,a a sve to povodom izlaska prvog od planiranih dvanaest tomova Modesti Blejz u izdanju Darkwooda. Veče je bilo rezervisano za druženje sa gostima festivala koji su na portfolijima neumorno crtali crteže okupljenim masama. To vreme sam iskoristio da proćaskam sa nekima od njih i da pazarim nešto stripova na štandovima koji su se nalazili u blizini. Ostatak večeri mi je protekao u uživanju uz džez muziku.
Drugog dana je na redu prvo bila promocija albuma Hajduci i Beskrvni autora Sabahudina Muranovića i Marka Stojanovića. Ovu promociju sam zbog privatnih obaveza nažalost propustio, ali sam zato stigao na otvaranje izložbi Stripoteka prvih pola veka i Svet akcionih figura: retro vs moderno koje je otvorio Milan Jovanović, urednik Stripoteke. Posetioci su mogli da uživaju u naslovnim stranama jednog od najpoznatijih domaćih strip časopisa koji je prolazio kroz faze i u izloženim figurama koje su na jednu stranu imale retro izgled iz sedamdesetih i osamdesetih godina, dok su nasuprot njima bile moderne figurice. Zanimljivo je da su figurice bile podeljene na franšize (Marvel, DC, Nindža Kornjače, Figure iz filmova, Ratovi zvezda) što je bila prava poslastica za kolekcionare.
Glavni događaj tog dana je bila tribina Supermen: 80 godina savremenog mita koju je vodio Zlatibor Stanković, glavni organizator festivala i vlasnik striparnice Južni Darkwood. Tom prilikom je ugostio Viktora Bogdanovića, talentovanog strip crtača čije je ime dobro poznato ljubiteljima stripa u Americi, naročito fanovima DC COMICS i sa kojim je vodio interesantan razgovor. Prisutni su mogli da čuju Viktorov zanimljiv i trnovit put do zvezda gde je govorio kako je crtao još od malena i o svom školovanju u Bazelu. Tokom studiranja mu je naišao loš životni period pa je, kako bi ga prebrodio, počeo da crta probne table o Betmenu koje je poslao urednicima DC-a. Njegovi radovi su zapali za oko Alex Antoneu koji ga je angažovao za glavnog crtača na njegovom serijalu Batman: Arkham Knight. Posle toga je usledio mini serijal sa Deadshotom i rad na New Supermenu što je kulminiralo 2017. godine kada je potpisao ekskluzivni ugovor sa DC-em. Vrata uspeha su mu se širom otvorila. Na tribini se takođe moglo čuti i razgovor o Supermenu čije avanture je Viktor crtao kao i fascinacija tim junakom osamdeset godina nakon stvaranja.
Posle tribine je usledilo veče uz džez muziku i druženje sa gostima festivala. Prikupio sam još radova i pročaskao sa Viktorom i ostalim gostima festivala, kao i sa prodavcima na tezgama. Ostalo vreme sam proveo krstareći tvrđavom od stejdža do stejdža uz nezaobilazno pivce i dobro raspoloženje.
Treći dan programa festivala je počeo potpisivanjem skečbuka Sabahudina Muranovića Murana, Zagor – pola veka u Srbiji. I ovaj događaj mi je promakao, ovaj put zbog kasnog lumpovanja na festivalu (i mi Cigani imamo dušu). Ali me zato vrućina tog subotnjeg popodneva nije sprečila da odem na promociju mange Dragon Last autora Daniela Atanasova. Pričao je o svom radu za Ubisoft gde je ostavio pečat na najpoznatijim igrama poput Blazing Angels, Ghost Recon series, Assassins Creed series… Govorio je kako je dobio ideju za Dragon Last radeći u gejming industriji i svojom fascinacijom mangama koje su ga uvele u svet stripa. Priznao je da je tržište stripa u Bugarskoj mnogo slabo u odnosu na Srbiju. Posetioci su takođe mogli da kupe njegovu mangu na engleskom, a Zlatibor Stanković je rekao da je u planu prevođenje mange na srpski. Video sam par crteža iz iste i mogu samo da kažem da držim palčeve da Dragon Last zaživi i da bude dostupan i na našem tržištu.
Posle Atanasova, usledilo je gostovanje najzvučnijeg imena festivala i jednog od imena u Sergio Bonelli Editore, Marca Soldija. Razgovor je i ovaj put vodio naš domaćin, Zlatibor Stanković, posredstvom prevodioca sa italijanskog jezika. Ovo je bio događaj koji su svi posetioci festivala željno iščekivali budući da je Julija, serijal na kome je gospodin Soldi ostavio pečat i koji drži treće mesto u Italiji, posle Teksa i Dilana Doga, popularan i u našoj zemlji, a koji izdaje upravo Darkwood. Od Soldija smo mogli da čujemo kako je počela njegova najplodnija stvaralačka etapa kada je upoznao Sergia Bonelia 1993. godine nakon čega je usledilo potpisivanje ugovora za italijanskog giganta i privilegija da radi sa zvučnim imenima, poput Tiziana Sclavija i Michelea Masiera. Svoj prvi i najveći potpis ostavio je na priči S druge strane smrti koju ljubitelji Dilana Doga smatraju jednom od najboljih upravo zbog njegovog crteža. Njegov talenat primetio je i drugi strip scenarista Giancarlo Berardi sa kojim je stvorio jednu od najpoznatijih heroina čije su avanture na vrhu popularnosti u Italiji. Bilo mu je zadovoljstvo da nacrta 157 naslovnica i 9 kompletnih epizoda. Berardia je uporedio sa Sclavijem koji su svaki na svoj način zahtevni i sa kojima mu je bilo zadovoljstvo da radi. Takođe se osvrnuo i na strip tržište u Italiji gde je izrazio zabrinutost zbog pada prodaje i nezainteresovanosti mladih ljudi za strip.
Nakon završenih promocija i razgovora usledilo je još jedno druženje sa strip crtačima, prodavcima i sa džez muzikom. Uspeo sam da proćaskam i sa Zlatiborom koji mi se pohvalio da je ovo jedna od najboljih Striporama koju je organizovao. Ostatak večeri sam proveo identično predhodnoj večeri, slušajući džez i pijući pivo.
Četvrtog dana su se već sumirali utisci, kako sa gostima tako i sopstveni. Svima je bilo super ova četiri dana i drago mi je što sam upoznao neke crtače, poput Jelene Đorđević, Daniele Giardinija i Viktora Bogdanovića i video neka poznata lica, poput Alekse Gajića koga sam upoznao na Nifestu i prodavaca na tezgi koji već unapred znaju koji ču strip uzeti. Glavni događaj četvrtog dana festivala je bio vezan za projekciju filma Supermen (1978) čime je festival i zatvoren. Za to vreme sam bio na Nišvillu gde su nastupali Gipsy Kings uz čije hitove sam oslobodio svu pozitivnu energiju sakupljenu prethodnih dana.
Da ukratko sumiram. Ovo je najbolja do sada organizovana Striporama jer nemam nijednu jedinu zamerku na organizatora. Program je bio prilagođen budući da je uglavnom počinjao od pet popodne kada je bio gotov radni dan, pa su mogli da se isprate svi događaji. Zlatibor Stanković je, poput Atlasa, sam poneo ceo festival u koji već četiri godine ulaže napore. Pohvalio bih i njegov mali klub saradnika koje neću imenovati kako nekoga ne bih izostavio. Pre četiri meseca sam pisao o Nifestu, još jednom festivalu stripa u mom rodnom gradu, ali ne bih želeo da upoređujem ova dva događaja jer nisu isti organizatori i bilo bi nezahvalno da se opredeljujem.
Ovo je ujedno bio moj izveštaj Striporame i pokušaj popravnog ispita budući da zbog obaveza nisam dobro ispratio Nifest. Ostaje nam da čekamo sledeću godinu i novi Nišvill i Striporamu koja ide uz njega.