Napomena: ovaj tekst sadrži nezdravu dozu glupih fazona, aliteracije i igre rečima (puns). Ako ste alergični ili tokom/nakon čitanja primetite simptome nalik na preterano kolutanje očima, uzdisanje ili mučninu obratite se najbližem lekaru ili farmaceutu. Autor teksta se unapred izvinjava, nije mogao da podnese pritisak (evo je prva!)
U moru neinspirativnih i nedovršenih survival/crafting igara koje plutaju po površini Steam servisa kao, kahm, meduze jelte, ponekad je potrebno zaroniti ne bi li se izgnjurio biser vredan pažnje i divljenja. I dok druge igre iz žanra sliče kao riba ribi, Subnautica je drugačija pre svega zbog svog nesvakidašnje postavke svijeta i radnje ispod površine mora. Samo ta fora bi bila dovoljna da proda igru, ali srećom po nas, njen razvojni tim Unknown Worlds Entertainment se nije tu zaustavio već je ideju razradio u nešto mnogo složenije i inteligentnije.
Priča počinje padom džinovskog međuzvezdanog broda na planetu čija je cela površina prekrivena vodom. Protagonista priče preživljava pad putem kapsule za spašavanje i budi se u plićaku okeana čudnog vanzemaljskog sveta. Prvi prioritet je preživeti: naći hranu i pijaću vodu.
Srećom po vas, planeta na kojoj ste se obreli je prepuna fantastične flore i faune koja je u velikoj meri jestiva i pivljiva, ali je planiranje i racioniranje namirnica i dalje krucijalno, jer ne želite da se nađete daleko od svoje baze bez hrane, vode i baterije, naročito ne po mraku. Sledeći korak je nabaviti napredniju opremu koja omogućava dugoročno preživljavanje i poslati SOS signal.
Radnja igre je smeštena u daleku budućnost gde su tehnološke džidža-bidže iz “Zvezdanih staza” nalik na trikoder i replikator prilično standardna stvar, što umnogome uvećava vaše šanse za preživljavanje. “Trikoderom” možete skenirati komade opreme sa uništenog matičnog broda i time dobiti nacrte složenijih naprava (između ostalog i četiri vrste vodenih vozila), a skeniranjem ruda, biljaka i životinja saznajete gde i kako naći materijale za njihovu izradu.
Tu dolazi do izražaja jedna od retkih mana igre: planove za izradu pojedinih delova opreme je ponekad izuzetno teško naći. Zamislite da vam neko kaže “E, ovi podaci koji ti trebaju su na USB drajvu veličine palca koji sam bacio NEGDE U BOKOKOTORSKOM ZALIVU, idi pa ga nađi”. Ovo bi bilo u redu da je u pitanju samo opciona i estetska oprema, ali nekad se desi da ne možete da nađete plan za deo bez koga je nemoguće nastaviti i završiti igru. Na kraju ćete verovatno odustati i posegnuti ka rešenju na internetu i time garantovano spojlovati sebi neki od najslađih iznenađenja priče. Rešenja za ovaj problem nema, sem da budete strpljivi, detaljni i izdvojite malo više vremena za kompletiranje igre.
Igra (koja je u prvom licu) se dakle sastoji od tri elementa: istraživanje, preživljavanje i izgradnja. Svaki od njih je doziran baš koliko treba i retko deluje naporno ili suvišno. U igri ćete susresti i više vrsta agresivne faune (čak i flore!) koja bi vas za večeru. Iako imate načina da se od njih odbranite i čak uzvratite udarac smrtonosnom merom, igra vas stalno podseća da ste vi sitna riba u ovom moru plavom i da uvek, UVEK, postoji veća riba (bukvalno!). Ovo je zapravo glavni motiv igre: samoća u prostranstvima plavetnila i beznačajnost čoveka i kao individue i kao rase spram indiferentnog, beskrajnog i užasavajućeg svemira.
Dok tumarate morem u potrazi za resursima, hvataćete radio signale drugih preživelih brodolomnika kao i svemirskih brodova u bližem svemiru i pokušati da stupite u kontakt. Dok planirate svoju podvodnu bazu, tražite resurse za njenu izgradnju i potopljene module sa preživelima, igra vas polako ali sigurno vodi sve dublje i dublje čime postaje sve čudnija i misterioznija. Krajnji cilj igre je bekstvo sa planete; njene tajne možete rešiti da ignorišete, ali one neće ignorisati vas. Na posletku ta dva narativna toka postaju nerazdvojivo isprepletana.
Otkriti makar u najmanjoj meri šta se dešava dalje je ravno zločinu. Dovoljno je reći da vas očekuju brojne fantastične i neverovatne stvari, što u vidu flore i faune što druge vrste. Sa svakim novim otkrićem igra od prostog preživljavanja prerasta u punokrvnu naučno-fantastičnu priču, koja ne samo što je jako dobra nego je, što je još bitnije, dobro ispričana. Neke delove ćete naći u vidu audio i tekstualnih zapisa drugih brodolomnika, neke u vidu komentara vašeg ličnog digitalnog asistenta (koji ume da bude katkad jako duhovit u svojoj suvoparnosti), a one ključne ćete jednostavno lično iskusiti. Činjenica da su mnogi elementi igre (resursi, planovi, čudovišta) nasumično raspoređeni i da postoji mnoštvo različitih taktika za preživljavanje garantuje da će svaki igrač imati unikatno iskustvo.
Subnautica izgleda i zvuči izvanredno. Grafika možda nije na nivou najnovijih blokbastera (mada nije ni mnogo daleko), ali to nadoknađuje fantastičnim i upečatljivim dizajnom. Predeli koje ćete istraživati su međusobno jako drugačiji i sve do jednog sjajno dizajnirani. Autori igre su se potrudili da svaka oblast ima svoj eko-sistem koji je sasvim logičan i uverljiv uprkos svom vanzemaljskom poreklu i izgledu.
Zvuk takođe ima bitan udeo u ukupnom utisku: mreškanje vode i pesme vanzemaljskih levijatana dok ronite po mračnim dubinama su iskustvo koje se ne zaboravlja. Muzika je minimalna i svodi se na kratke i sporadične futurističke synth deonice, ali potpomaže u velikoj meri gorepomenutom utisku (Ako zamenite soundtrack igre nekim od albuma Dethklok-a, može vam se desiti da umesto da bežite od senke morske trave krenete da jurišate na najveća čudovišta naoružani samo metalnom cevkom, i pobijete ih sve – prim. aut.).
Subnautica je igra kojoj se nema mnogo toga zameriti. Od njene prve pojave kao “rani pristup” (early access) igre do danas prošla je kroz mnoga rigorozna peglanja, zatezanja i dorađivanja. Ako bismo baš sitničarili, mogli bismo da spomenemo duga učitavanja, blagu repetativnost, (jako) retka pucanja i glavljenja i to da su neke deonice očigledno slabije dizajnirane od ostalih, što se da oprostiti igri s obzirom da je cela rađena u Unity engine-u iz koga su izvukli praktično maksimum.
Istog trenutka kada započnete igru, ona će vas uvući u svoje dubine i pustiti vas tek tu i tamo da uzmete vazduh. Naučićete da živite u moru, da ga poštujete i pre svega da ga se plašite.
Bonus sadržaj:
Ako nakon završetka igre ostanete gladni podvodnih tajni i avantura, preporučujemo vam dva knjiška naslova u koja možete zaroniti. Prvi je “The Swarm”, nemačkog autora Frank Schätzing-a. Ovaj roman je nešto tvrđi SF, sa akcentom na biologiju i geologiju i prevariće vas da zapravo i naučite dosta toga o podvodnom svetu dok gutate stranice iščekujući raspet. Drugi je “Tuf Voyaging”, krajnje nepoznatog pisca po imenu George R. R. Martin, i čini zbirku priča o mrzovoljnom pomorskom biologu koji putuje svemirom i rešava probleme i misterije.
I za kraj ostaje samo da završimo ovaj članak prikladnom lirikom, besmrtnim rečima Nathan Explosion-a:
Go into the water
live there die there
live there die
We reject our earthly fires
Gone are days of land empires
Lungs transform to take in water
Cloaked in scales we swim and swim on