„Meča“ žanr je jedan od stubova japanskih animiranih narativa. U pitanju su priče čiji je jedan od glavnih elemenata džinovski robot sposoban za sprovođenje fantastičnih ili čak natprirodnih pojava. Svoje korene vuče iz inspiracije brojnih režisera, scenarista i animatora koji su ili imali neposredno iskustvo sa Drugim svetskim ratom i nuklearnom bombom ili su detaljno izučavali posledice, svedočanstva i tehnologiju vezanu za teška naoružanja i navedeno oružanje opšteg uništenja. Džinovski roboti, samim tim, predstavljaju komentar ili fascinaciju na račun nuklearnog naoružanja i svakog prethodno nezamislivog oružja koje može da se koristi ili u svrhu odbrane ili razaranja koje premašuje sve do tada zabeleženo u ljudskog istoriji. Rani predstavnici „meča“ žanra su većinom bili predstavnici takozvane „Super Robot“ struje, koja je definisan naslovima kao „Mazinger Z“ Go Nagaija.
Sa pojavom „Mobile Suit Gundam“ Yoshiuki Tomino-a 1979. godine se začinje „Real Robot“ struja meča žanra. Za razliku od svojih predstavnika, koji su se ticali takozvanih „Super Robota“, čiji su džinovski roboti odlazili u naučno fantastične i fantazijske borbe protiv čudovišta, kao samosvesni i nadmoćni entiteti, „Real Robot“ striktno se fokusirao na ljude, tako što bi se vrtelo oko politike, ratova, međuljudskih odnosa i psihologije, dok su roboti postajali alatke ili sredstva za borbu.
U „Real Robot“ struji su karakteristične teme antiratne poruke, sazrevanja i političke alegorije. Gundam franšiza je postala nosilac „meča“ žanra. Brojni tvorci mangi i animea su krenuli sličnim stopama. Tako je i nastala jedna serija iz vizije režisera Šoji Kavamorija zvana „Super Dimensional Fortress Macross“ (SDF Macross) 1983. godine, koja je došla na zapad u vidu amalgama od tri različite serije zvanog „Robotech“, koju je distribuirala kompanija „Harmony Gold“. Ubrzo su usledili i brojni nastavci Macross serijala, koji su se nadovezivali na kraj originalne serije, kao što su „Macross Plus“, „Macross 7“ „Macross Frontier“, „Macross Delta“, brojne video igre, filmovi i igračke. Shodno tome, najbolje je početi sa originalnom serijom iz 1983. godine.
U jeku Trećeg svetskog rata, 1999. godine na ostrvo Južna Atarija pada jedan ogroman objekat koji je digao cunamije i izazvao zemljotrese. Usled šoka, deklarisano je primirje između bitnijih sukobljenih frakcija na Zemlji kako bi se ispitao uzrok ovakvog talasa uništenja. Ispostavilo se da se na ostrvo srušio svemirski brod, koji sadrži naprednu tehnologiju. Novooformljena svemirska agencija „U.N. Spacy“ je rekonstruisala i popravila svemirski brod na osnovu nacrta i inženjerski principa i završila rad na objektu 2009. godine, pošto je postepeno sprovođen prekid svetskog rata. Svakog momenta je trebalo da počne ceremonija pozdrava za uzlet broda, koji su nazvali SDF-1 Macross.
Hikaru Ičijio, mladi, nadareni, civilni japanski pilot dolazi na ostrvo po pozivu njegovog starog prijatelja i mentora, vojnog pilotskog asa, Roja Fokera. Događaj protiče mirno i radosno, bez ikakvih smetnji.
Tokom ceremonije, u orbiti Zemlje se pojavljuju svemirski brodovi nezemaljskog porekla. Uprkos pokušaja komunikacije sa Zentradijima, pridošlim vanzemaljcima koji izgledaju kao džinovski ljudi, dolazi do okršaja između snaga „U.N. Spacy“ i Zentradi snaga. Zentradiji, bolje snabdeveni i brojniji, obaraju brodove Zemljana i spremaju se za invaziju u svrhu preuzimanja palog broda. Komandant Britai, jednooki predvodnik flote, insistira na sprovođenju plana po svaku cenu.
Tada, Macross, bez izdatih komandi, formira top koji ispaljuje plazma zrak i raznosi nekoliko Zentradi brodova. General Bruno J. Global zajedno sa posadom komandnog mosta SDF-1 i glavnom oficirkom Misaom Hajase bivaju zaprepašćeni postojanjem ovog automatskog mehanizma, ali shvataju da se Zemlja mora braniti. Sedaju za komande i naređuju opštu mobilizaciju.
Ubrzo počinje napad Zentradi mečova i opšta panika nastaje. Za to vreme, Roj Foker, zajedno sa Verateč eskadrilama uzleće sa Macross broda u avionima modela F-14 (Tomcat) i kreće u odbranu.
Hikaru, koji se slučajno zatekao u jednom od tih aviona, poleće njime po naređenju oficirke Hajase i uleće u borbu, uspevši da pretvori avion u džinovskog borbenog meča sa kojim nema iskustva. Uprkos nedostatku poznavanja kontrola, uspeva da spasi mladu devojku, Lin Minmaj
Ulicama se odvijaju borba između formiranih mečova U.N.-a i Zentradija. Civili se sklanjaju u bunkere. Borbe ne prestaju, a Zentradi samo nastavljaju da šalju svoje snage.
Za to vreme, osoblje na komandnom mostu, predvođeno Brunom J. Globalom, pokušava da aktivira oružje Macrossa. Međutim, ispostavlja se da su aktivirali nešto slično Warp Drive-u, stvorivši mehur koji je obuhvatio i samo ostrvo. Zbog toga, oni bivaju poslati negde u orbitu Plutona zajedno sa velikim komadom ostrva Južna Atarija, kao i sa njenim stanovnicima. Svi su prebačeni na brod i, samim tim, počinje dug put kući, dok ih lovi Zentradi flota.
SDF Macross je prvenstveno svemirska opera i tužna antiratna priča, koja se odigrava u pozadini svemirskog sukoba između previše međusobno sličnih inteligentnih vrsta. Iako antiratne poruke su stare koliko i čovečanstvo, Macross to uspeva da uradi na posebno lep i melanholičan način. Generalna atmosfera, tempo, bitni događaji, kadrovi i ključne tačke priče uspevaju da dočaraju tragičnost opštih ratova na način koji ostavlja trajan utisak tuge prilikom pomišljanja na ovaj anime. Likovi koje zavolimo ginu. Neretko, čak iako ostaju žive, izvesne osobe nemaju srećan kraj. Gubitak i bol su nezaobilazni momenti toka ovog narativa.
Posle toga, Macross je i ljubavna priča, isto, ako ne i više bolna nego njen antiratni aspekat. Govori o ljubavnom trouglu između Hikarua, Minmaj i Mise. Iako postoje lepi momenti u ovom toku, zaključci koje izvlačimo iz praćenja razvoja odnosa između ovo troje likova su ponekad frustrirajući i obeshrabrujući. Hikaru, pilot jednog od navedenih mečova, se zaljubi jako rano u Minmaj, koja započne karijeru pevačice na SDF Macrossu, dok konstantno sarađuje sa svojom nadređenom, oficirkom Hajase. Međutim, nijedan deo ove postavke se ne odvija kako bismo očekivali shodno našim željama vezanim za romanse.
Autor ovog teksta priznaje da mu se nije sviđao ljubavni trougao u samoj seriji, jer nije ostavljao utisak ljubavnog trougla u smislu na koji smo navikli (problemi kompatibilnosti, na primer). Ali njegova vrednost ne jenjava, već je čak i mnogo uvećana kada se razmotri da ova ljubavna priča je komentar vezan za očekivanja ljudi od ljubavi, našu percepciju potencijalnog partnera, kao i naših ličnih motiva i nesigurnosti koji upravljaju tokovima naših romantičnih poduhvata. Razlog zbog kojeg je ljubavni trougao spomenut jeste zbog citiranja opisivanja samog tvorca, Kavamorija, koji je tako opisao priču.
Jedina stvarna mana narativa ove serije leži u nedostatku razrade obnavljanja gradova unutar SDF Macrossa kada se stalno transformiše. Nisu prikazani kadrovi rudarenja asteroida, pošto su verovatno resursi ograničeni na ovom brodu. Rekonstrukcija isto ima samo sa vremena na vreme. Međutim, ovo ne oduzima od kvaliteta celokupnog dela.
Likovi u ovoj seriji su verovatno njen najbolji adut. Pored troje spomenutih glavnih junaka, postoji i niz izuzetnih, zanimljivih i unikatnih sporednih likova. Roj Foker je jedan od najvoljenijih pilota u japanskoj anime industriji. General Global i dalje se održava kao kvalitetna vojna figura. Komandant Britai je jedan od omiljenih antagonista autora ovog teksta, kojeg se, priznaje, čak i plašio kao dete, kada je gledao „Robotech“. Maksimilijan Jenius je ubedljivo jedan od najkvalitetnijih muških likova koji postoje u animeu. Svako dalje opisivanje njih samih bi oduzelo od kvaliteta kojim odišu u svakom trenutku.
S obzirom na vreme kada je stvarana serija, imamo takozvanu „cel“ animaciju, gde su korišćene transparentne folije kako bi se ručno crtane skice prenosile na plastiku (cel), potom bojilo i fotografisalo. Ovo je bio standardan proces za to vreme, ali je dug i skup. Međutim, to daje najautentičnije i najkvalitetnije rezultate, jer zahteva veliku veštinu animatora. Zbog toga, SDF Macross izgleda predivno, čak i kada koriste prečice da bi uštedeli na vremenu i novcu (dobar primer jeste nedostatak linija koje ukazuju na lokne kose u pojedinim kadrovima). Čak i kada dolazi do recikliranja, tj. ponovnog korišćenja kadrova ili sekvenci, to i dalje izgleda impresivno, pogotovo pošto je strateški korišćeno za poboljšanje borbi.
Borbe su intenzivne, kratke i redovno zanimljive. Gotovo svaki sukob ima drugačiji kontekst i posebnost koji ga izdvajaju. Komandanti obeju strana, pa i sami piloti, biraju svoje bitke, taktike i strategije, stoga vas, pored glavne priče, vuče da vidite kako će sledeći put da se odigra sukob. Usput, čovek ne može da odoli a da ne poželi da pilotira jednim od mečova.
Dolazimo do samih džinovskih robota ove serije – Variable Fighter-i (Veriteč lovci, VF-ovi). U pitanju su džinovski roboti koji se iz humanoidnog oblika transformišu u bateroid oblik (avion sa nogama) i sam avion F-14. Sama transformacija odlično funkcioniše, pošto su sam Kavamori i njegov saradnik, Kazutaka Mijatake, po originalnoj struci mehanički dizajneri. Shodno tome, VF roboti su logične celine. Ono što štrči i nezgodno je zamisliti jeste da u humanoidnom obliku se ovim robotima upravlja uz pomoć ručki i pedala. Humanoidni robot bi obavezno morao da ima žiroskop za održavanje ravnoteže i da poseduje sistem koji bi omogućavao lako koordinisanje između ručki koje pokreću različite udove ili menjaju raspored mase unutar robota. Razlog za ovakvo predstavljanje kontrola je trojak – detektovanje pokreta još uvek nije bilo dovoljno razvijeno, mečovi su tretirani kao tenkovi u „Real Robot“ žanru i u pitanju su roboti koji se pretvaraju u avione. Sve preko toga bi bila egzotika.
Poslednji komentar na račun mečova bi bio da bi za njihovo funkcionisanje bio potreban izuzetno jak energetski izvor, verovatno u obliku nuklearne fuzije. Nažalost, još jedno od ograničenja mečova jeste da oni na jako maloj površini (nogama) drže ogromnu armaturu težine jednog tenka (ili aviona u ovom slučaju), pa se vrši veliki pritisak ne celokupnu metalnu konstrukciju same mašine. Između ostalog, avioni ne mogu da lete kao avioni u svemiru, već stalno moraju da koriste gorivo kako bi se zaustavljali, okretali ili menjali položaj. Nažalost, sa realistične tačke gledišta, mečovi nisu izvodljivi, niti praktični.
SDF Macross, pored svog uticaja na animaciju, meča žanra i na anime industriju generalno, je omogućio i prodor mnogih J-POP zvezda u muzičku industriju. Jedna od njih je Mari Ijima, koja je davala glas Lin Minmaj i pevala sve pesme koje je navedeni lik izvodio. Nažalost, time je i sprovedeno potpuno svođenje Macross franšize na J-POP promocije, čime je gotovo izgubljen značaj meča korena koji je i stvorio sve narative ovog giganta.
Ipak, SDF Macross, uprkos zastarelosti pojedinih sadržajnih elemenata, ostaje nezaobilazan klasik svemirske opere u bilo kom medijumu. Stoga, postoji topla preporuka za gledanje ovog serijala makar jednom, jer postoji mnogo što može da ponudi.