ŽANR: naučna fantastika/distopija
ORIGINALNI NAZIV: 10 ottobre
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
SCENARISTKINJA: Paola Barbato
CRTAČ: Matija Suruc
PREVODITELJKA: Gordana Subotić
ZEMLJA: Italija
GODINA IZDAVANJA: 2023.
OCENA: 
Duži period nismo pisali o italijanskom stripu i novo delo u ediciji Riznica Bonelli Gigante je prilika da to ispravimo, a s obzirom na to da je biblioteka još uvek mlada i nevelika, odnosno, da u njoj obitava tek nekolicina dela ovo je dobra promocija. Čarobna knjiga ju je pokrenula da bi u njoj objavljivala Bonelijeve grafičke romane velikog formata. To podrazumeva i odabrane autore kao i priče van kalupa redovnih serijala. Što bi nas trebalo privući, ali, da li je u praksi to zapravo realno, nismo uvereni. I to ne zbog kvaliteta stripova nego zbog zatvorenosti publike.
U principu ništa za začuditi se, ljudska priroda je takva da se lako navikne na rutinu i teško menja ustaljene sheme. S obzirom na to da se kod nas naviklo na poprilično drugačiji Boneli edicija se zapravo može smatrati uspešnom, jer su određeni tomovi rasprodani. To znači i da ljubitelji devete umetnosti umeju prepoznati dela vredna pažnje. Ta činjenica može da nas raduje, nismo okovani prošlošću, hrlimo u susret savremenoj eri. Naravno, izdavači enormno pomažu da nam cilj ne bude daleko i da sve imamo kad mu je vreme. Ma koliko osećali nostalgiju za onim poznatim, to nije ništa drugo nego činjenica da smo tada bili rosno-mladi. Stvari su se skoro u svim sferama pomerile nabolje, ali zadržaćemo se na stripu gde je verovatno transformacija najuočljivija. Cenzura je na minimumu, tomovi su postali toliko velelepni da su čist ukras za police i najbitnije ne kasnimo za svetom, počesto ga i prestižemo. Čitaoci su u prilici da biraju žele li čitati ono što im je znano ili se okušati u novim neistraženim teritorijama. Sloboda izbora na koji ništa sem kupovne moći ne utiče je oslobađajuća, menja percepciju i ukus. Stoga, nećemo pogrešiti ako kažemo da je dostupnost izmenila lice stripa kod nas i više ne možemo nazad. Jasno i stari redovni serijali postoje još uvek, ali i oni su donekle evoluirali te delimično prešli u knjige. Kiosk izdanja se drže za poslednju slamku, ali je svima jasno da su relikt minulih dana. Ovo je definitivno epoha za koju su se borili svi ti ljudi kojih se sa setom sećamo.
Paola Barbato – otpočela je karijeru objavljujući dela za izdavačku kuću Ricoli. Njen drugi roman, Mani nude, ovenčan je nagradom Scerbanenco. Pored toga je radila za televiziju (Nel nome del male), a najpoznatija je po višegodišnjem radu na Dilanu Dogu. Napisala je scenario za prvi broj serijala Jedno doba, jedna priča. Pored stripa i književnosti angažovana je kao predsednica nevladine organizacije „Mauro Emolo”, koja se stara o ljudima s neurodegenerativnim bolestima.
Matija Suruc – počeo je da objavljuje stripove u lokalnim novinama, a radio je i kao ilustrator za dizajnerske i reklamne agencije. Objavio je tri strip-romana, među kojima je i La storia errata, po scenariju Bepija Vinje, i nekoliko kratkih priča, kao kompletan autor. Za Panini komiks crta Diznijevog Mikija Mausa.
U sažetku priče možemo i postavljati mislilačke glavolomke – toliko je kompleksno ostvarenje. Mislite da biste lakše podneli i bili spremni na umiranje kada biste znali tačan termin? Dobro došli u takav svet – svet najavljene smrti. Bolesti više ne postoje, reklo bi se idealan teren za dugovečnost, ali ne lezi vraže Smrt nije umrla. Dolazi u laboratorijski određenim vremenskim intervalima. Možete umreti kao dete, kao mlada osoba ili neko ko je sve proživeo, ali tačno u određenim godinama. Ko umre van protokola i pravila biva izopšten. U pravu ste ukoliko ste posumnjali na neku vrstu religije, radi se društvenom ustrojstvu koje poput kulta slavi Smrt. Čak i u takvoj distopiji postoje ljudi koji se drže za skute života. Otprilike na toj misli počiva čitava radnja i zaplet pripovesti.
Mogli bismo reći da je sposobnost da se bavi teškim temama na način koji je pristupačan najizraženije svojstvo ovog dela. Kroz likove se možemo identifikovati s borbom i osećajima. Ne nudi rešenja niti ishitrene zaključke, već potiče na filozofiranje i refleksiju. Postoje slabosti na koje smo navikli kod Barbatove, previše opširni delovi koje slobodno možemo nazvati i praznim hodom i likovi koji na momente nisu dovoljno razrađeni. Međutim, ove mane su ništavne u poređenju s ukupnim kvalitetom scenarija. Što se crteža tiče, on je često simboličan, s korišćenjem boja i senčenja dodatno pojačava emocionalnu notu priče. Svaka pojedina scena je konstruisana tako da ne pruža samo vizualni ugođaj, već i da prikaže situacije i emocije protagonista. Suruc koristi različite stilove i tehnike da bi prikazao različite aspekte priče, to doprinosi dinamici i slojevitosti naracije. Utisak malo kvari odsustvo detalja, okolina u većini pripovesti deluje sterilno, e sad, moguće da je to i bila namera, ali bismo mi voleli da je drugačije prezentovano.
Ovaj je strip obavezno štivo za sve ljubitelje antiutopije i filozofije. Bilo bi dobro i mudro da preduprede rasprodaju tiraža i nabave ga što pre, jer to nije terminska smrt i može zakucati na vrata u bilo kom momentu. Striparnice su otvorene sedam dana u nedelji, preduhitrite nenajavljeno.