Pisci fantastike često se suočavaju sa određenim ograničenjima koje žanr fantastike nameće. Jedno od ograničenja se ogleda u izboru tematike.
Ako želite da pišete, na primer, o vampirima ili crpite inspiraciju u fokloru, morate biti svesni da su te teme bile predmet interesovanja brojnih pisaca pre vas kao i mnogih vaših savremenika. Hteli vi ili ne, kritičari i čitaoci će vas upoređivati sa njima – što mnogima predstavlja problem.
Biti originalan danas je imperativ, koji je ponekad teško ispratiti, posebno ako ste mlad pisac.
Mladen Milosavljević se u svom romanu ,,Kal Juga’’ odlučio upravo za malopre pomenute teme, ali je uspeo da prepreke uspešno prevaziđe i srpskoj sceni predstavi delo koje budi pažnju kako svojom originalnošću tako i pitkošću stila.
Ono na šta prvo treba skrenuti pažnju je činjenica da je autor odlučio da se većim delom hronotip dela odvija u razdoblju koje barem do sad nije bilo obrađivano kod srpskih pisaca, posebno pisaca fantastike – doba austrijske okupacije Srbije.
Iako se u široj javnosti često provlači teza da je Srbija punih pet vekova bila pod turskom okupacjom, istorijska istina to uvreženo mišljenje pobija.
Posle velikih pobeda genijalnog vojskovođe, princa Eugena Savojskog, Austrijsko carstvo na teritoriji uže Srbije stvara kratkotrajnu Kraljevinu Srbiju, što je inspirisalo autora da dobar deo radnje smesti upravo u to vreme. Drugi deo radnje odvija se tokom šezdesetih godina dvadesetog veka i otkrića Lepenskog vira odnosno gradnje hidroelktrane Đerdap 1.
Nit koja povezuje ova dva naizgled potpuno različita razdoblja je, pak, vreme prvih naseobina Lepenskog vira tokom kojeg je na tom podneblju cvetala zagonetna civilizacija iza koje su nam ostale neobične ribolike figure o kojima nauka još nagađa.
Prateći dva pripovedna toka, pisac kroz likove studenta arheologije Mijata i provozodora Frombalda pripoveda svoju priču u kojoj se mešaju okultno i istorijsko, folklorno i naučno i prirodno i parapsihološko.
Treba navesti da Milosavljević ne pokušava da piše istorijski roman. Istorija je kod njega prisutna i prožima celokupnu fabulu – imamo detaljne opise velikih bitaka i opsada kao i galeriju portreta velikana 18. veka, ali to jedna posebna vrsta istorije – spekulativna i tajna, zasnovana više na mogućnostima i glasinama nego na istorijskoj građi.
Osnovna ideja romana je lavkraftovska ideja o postojanju kranje zloćudne sile u dubinama Đerdapa i kontinuirani uticaj koji ona ima na ljude i istoriju. I student Mijat i Frombald, čiji dnevnik Mijat pronalazi na jednom tavanu sa vremenom sklapaju delove jedne šire slagalice i shvataju koliko je ono što nazivamo istorijom i životom povezano sa delovanjem praiskonskih sila – mračnih i jezovitih.
Ono što se Milosavljeviću mora priznati je majstorski prustup folklornoj građi – on ne preuzima gotove modele već na svoj način obrađuje folklorne zapise i podatke, stvarajući začetke jednog originalnog mitološkog sveta. Iza bića koje nazivamo vampiri, vešci i vodenjaci i čije i samo pominjanje budi jezu, stoji sila mnogo strašnija nego što možemo da zamislimo a koja se opire našem racionalističkom pogledu na svet koji nas okružuje.
Jednom rečju – folklorno prestaje da bude fantastično već postaje vrlo moguće i – preteće.
Ono što se može zameriti je kratkoća romana. Mnogi zapleti ostaju nerazrešeni a i sam kraj ostaje da visi u vazduhu ali kako po svemu sudeći autor ima plan da piše nastavke, kratkoća ,,Kali Juge’’ možda nije mana već njena prednost, kao odličan uvod u budući serijal.
U svakom slučaju, pred sobom imamo delo koje pokazuje jasno kakve će biti tendencije u srpskoj fantastici u godinama koje dolaze i kao takvo, već sada zaslužuje našu čitalačku i kritičku pažnju. Ako mu dopustite, Mladen Milosavljević će vas odvesti sve do dubina Lepenskog vira… naravno, ako ste dovoljno hrabri.