Ubica mekog srca

Slobodno bismo mogli konstatovati da Stiven King ima svoju ediciju u Vulkanu zbog količine objavljenih dela. Mnogim autorima bi to bio kompletan opus, ali ne i njemu, pošto on faktički ima knjigu za svaku godinu življenja. Ako ništa drugo ta produktivnost je respektabilna, a nije samo ona prisutna, već i kvalitet. Naravno da ima on svojih mana, ali rok trajanja govori u korist vrlina. Zanimljivo je da nam ovim novim romanom ne nudi još jednu horor priču, ali jeste se dotakao kingoverzuma, to je deo njega i ne odlazi ni u glavnotokovskim ostvarenjima.

Žanrovski autori u velikom broju slučajeva maštaju o priznanju kritike i čitalaca književnosti glavnog toka. Ali ne usuđuju se da se oprobaju, makar ne pod svojim imenom, koriste pseudonime. Možemo kao još jedan razlog za korišćenje aliasa navesti i ranije stereotipne polne predrasude koje čak ni danas u potpunosti ne jenjavaju. King se ne razlikuje u tome objavljivao je pod imenom Ričarda Bahmana dela koja ne spadaju u horor, ali kao što vidimo usudio se da izbaci novo delo bez te promene. Pretpostavljamo da je dovoljno mator, bogat i slavan da ga više ne dotiče šta ko ima da kaže, a možda je i dosegao taj nivo da zapravo zna koliko je dobar. Verovatno je sve to u pitanju i mislimo da je postupio baš kako treba.

Stiven King – ovenčan gotovo svim žanrovskim nagradama. Već duže vreme obitava i kod nas kroz prevode na srpski jezik. Pa imamo pripovetke: Langolijeri, Tajni prozor, Tajni vrt, Sunov pas, Knjižnjički policajac i  Izmaglica. Zbirke: Gole kosti, Ako krvari i Godišnja doba. Romane: To, Salemovo, Potpaljivačica, Kudžo, Keri, Mobilni telefon, Institut, Autsajder, Gospodin Mercedes, Uspavane lepotice, Zmajeve oči, Uporište, Groblje kućnih ljubimaca, Kabinet smrti, Zelena milja, Dr Sleep, Isijavanje, Dalas 63, Buđenje, Mrtva zona, Bjuik 8, Noćna smena, Ko nađe – njegovo, Zamka za snove, Vreća kostiju, Crna kuća, Lisina priča, Ciklus vukodlaka, Kraj bdenja, Mizeri i Talisman. Serijal: Mračna kula. Stručne: O pisanju.

Priča prati plaćenog ubicu na poslednjem poslu pre penzije. Naravno da će po naslovnog protagonistu stvari krenuti u slivnik po obavljenom zadatku. Ali na nesreću poslodavaca postoje dva Bilija onaj kog su upoznali i onaj kog krije, pa im ne polazi za rukom da ga uklone. Na neki način to pripovest iz akcionog trilera gura u dramu, a na šmeku dobija i ratnom međuradnjom koja govori o tome šta je dovelo do toga da postane čistač. Ono što ga izdvaja od drugih iz profesije je moralni kodeks kog se pridržava i kad mu izmiče tlo pod nogama. U najtežim časovima karijere pokazuje dobrohotnost i pomaže devojci u nevolji. To sve menja, pa i njega samog, a mi prisustvujemo jednoj od velikih američkih priča.

Ubeđeni smo u to da je King pišući o ubici mekog srca dosegao zenit svog stvaralaštva. Zašto to mislimo? Pre svega jer stilski i narativno doseže visine Džonatana Litama i Dejvida Fostera Volasa. Pri tom se ne odriče sebe, pošto u dve-tri scene imamo osvrt na kingoverzum sa hotelom „Vidikovac” u fokusu atmosferom takvom da teško da može hororičnija i ogrezlija u nepatvorenu stravu. I da ne zaboravimo ono najvažnije u ovom romanu ima savršen kraj, savršen za veliko delo. Prevodilac i lektor su praktično perfektno uradili posao, ponegde su propustili da uklone Bilijevo ime gde je očigledno da je on, uglavnom na početku pasusa, ređe kasnije. No to je apsolutno zanemarivo, jer knjiga teče, što ide u prilog opštepoznatoj tvrdnji da kada pisac stvori nešto kvalitetno olakša posao i svima koji će u budućnosti raditi na delu.

Kingoljupci ne bi voleli da propuste  ovo delo, ovo je to što ste čekali, roman koji drma i trese. Znamo da očekujete hororno od svog miljenika, ali verujte nam nećete uzalud čitati, a možda ima i rezervisana soba u „Vidikovcu” na vaše ime.

A ukoliko volite unikatne ručne radove, posetite naše prijatelje na Epic Fantasy Shop-u.