Valentina, trilogija Baba Jaga

„Nemam želju da drugima služim kao uzor. Moj univerzum je istinski samo moj“, izjavio je jednom prilikom Krepaks, čitalačkoj publici šokiranoj Valentininom pojavom.
Rođen 1933. godine u Milanu, gde je i odrastao, Krepaks završava studije na Milanskom univerzitetu. Nakon diplomiranja, prvi put debituje u stripu 1959. godine, svojim radom kao ilustrator u medicinskom magazinu Tempo Medico. Nekoliko godina kasnije, svojim superherojskim stripom „Neutron“ se pridružuje magazinu Linus, sa vidnim uspehom. Naime, pored glavnog lika tog stripa, detektiva i umetničkog kritičara Filipa Rembranta, pojavljuje se i jedan od sporednih likova. To je upravo Rembrantova verenica, Valentina Roselini.
Ona će, nešto kasnije, postati velika zvezda Krepaksa kao italijanskog strip umetnika.
Oko trideset priča oživljenih u stripu o Valentini, bivaju smeštene u sedam strip – knjiga koje prate Valentinu od momenta njenog rođenja, odrastanja, pa tako i do njene starosti.
Iz njegovog pera, nastaće čitav serijal priča koje prate ovu zavodljivu mladu damu, nastalu po uzoru na glumicu nemog filma Luize Bruks, kao simbola ženstvenosti i nežne prirode. Njegove prelepe i jedinstvene crteže prati oštar i snažan uticaj pop-arta, uokviren jakim kontrastom crne i bele boje. Ova jedinstvena grafička lepota i sam kvalitet njegovih radova prosto ostavljaju bez daha.
Valentina Roselini je rođena 25. decembra 1942. godine (po umetnikovoj priči). Poznati je milanski modni fotograf, i pripadnica je višeg društvenog sloja koja uživa svu slobodu i čari noćnog života. Vitke je figure, zgodna i senzualnog pogleda, nekonvencionalno lepa, poželjna i zavodljiva, pa je samim tim predmet požude svih koji je upoznaju, jer vizuelno i karakterno pleni. Pored lepog fizičkog izgleda, ona je osoba koja ima svoj stav i koja zna šta želi, ali je u isto vreme i romantični melanholik i sanjar. Sklona je zamišljanju bizarnih, sadomazohističnih i opasnih situacija, u kojima je za spasavanje njen glavni adut upravo njena seksualnost. U okruženju satkanom od skrivenih mračnih želja i misterioznih događaja koji prate ove priče psihodeličnih scena smeštenih u kasnije periode prošlog veka, ova heroina je u konstantnoj potrazi za opasnim avanturama iz kojih se vešto izbavlja. Khm… Na svoj način.
Upravo se nešto slično dešava jedne večeri, na Valentininom putu kući. Prelazeći ulicu žurno da bi što pre došla kući kod svog malog sina Matije, na nju zaleće crni automobil. Istog momenta, iz njega izlazi žena plave kose, srednjih godina, sasvim opuštena govoreći kako je znala da je to veče mogla ubiti jednu ženu. Na njeno insistiranje da je poveze kući, Valentina je morala pristati. Predstavljajući se kao Baba Jaga, više puta rekavši kako je njihov susret unapred bio ugovoren od strane neke više sile, ona od Valentine traži jedan njen lični predmet. Jaga sama uzima iglu sa kopče njenog kaiša, govoreći da joj istu vraća sutradan. Tu noć, Valentinu proganja čitav niz bizarnih i lucidnih snova, do momenta kada joj kopča biva vraćena. Baba Jaga je poziva u svoj dom, govoreći da ponese i svoju kameru, želeći da je Valentina fotografiše. Devojci biva čudno to što Jagi smeta kamera, ali je istrajna u tom slikanju. Kao zahvalnost, Veštica Valentini poklanja lutku Anet za koju tvrdi da će je zaštiti od zlih sila, samo ako je drži uz sebe, i samo uz sebe. Pred Valentinom je period prepun bizarnih i mračnih događaja, lucidnih umišljotina i želja izazvanim upravo tom lutkom. Pomoću Anet, veštica kontroliše Valentinine snove i želje, bacajući je u čitav niz agonija. Valentina se vraća u Baba Jaginu kuću da bi se suočila sa vešticom, gde se pokreće čitav niz fantazmagoričnih događaja, a u toj borbi joj se pridružuje i njen Filip.
Trilogija Baba Jaga je zapravo druga knjiga čije priče prate avanture ove prelepe heroine.
Postoji i filmska adaptacija Krepaksovog stripa Baba Jaga (1973) u režiji Korada Farine, koji je isto tako režirao i dokumentarac o stripovima i umetnosti Gvida Krepaksa. Nešto više od jedne decenije kasnije, snimljena je i italijanska mini-serija, takođe, po uzoru na strip Valentina, Trilogija Baba Jaga.
Toliko pitko da prosto tražite još, ovaj strip je prava poslastica za one koji istinski cene ovu vrstu umetnosti. Kod nas se za sada mogu naći tri strip-knjige o Valentini u izdanju Darkwood-a: „Valentina 01: Biografija jednog lika“, „Valentina 02: Trilogija Baba Jaga“ i „Valentina 03: Trilogija Podzemaljci“.