U toku 2005. godine, pošto je Šuko Murase završio sa režiranjem i produkcijom animea „Samurai Champloo” za studio Manglobe, isti studio je došao navedenom režiseru sa golim kosturom futurističkog detektivskog trilera, nacrtom zapleta za prve tri epizode i dizajnom futurističkog grada Romdo. Murase je bio zainteresovan za dalji rad te je pitao: „Šta još treba ispuniti od zahteva?” Na njegovo čuđenje, samo su mu dali standardni broj epizoda po sezoni (23), trajanje od 25 minuta po epizodi i rekli su: „Radi šta hoćeš”.
Murase, poprilično iskusan stvaralac u anime industriji, sav u čuđenju, gotovo sa smehom, je pozvao veteranskog scenaristu Dai Satoa, inače poznatog i po stvaranju scenarija za pojedine epizode kultnog animea u svemiru „Cowboy Bebop”, kao i Naojuki Ondu, dizajnera likova za adaptaciju „Berserka”, „Texhnolyze” i „Wolf’s Rain”, da naprave anime po svom nahođenju.
Godinu i po dana kasnije, između februara i avgusta 2006. godine, na Wowow satelitskoj mreži, emitovane su 23 epizode postapokaliptičnog futurističkog animea sa ozbiljnom filozofskom podlogom, koji je pristojno ocenjen, ali je stekao kultno sledbeništvo i poštovanje relativno manje zajednice obožavatelja povodom kojeg diskusije, interpretacije, razgovori i preporuke se razmenjuju i dan danas. Taj anime nosi ime „Ergo Proxy”.
U dalekoj budućnosti, Zemlja je pustoš, razorena teškom ekološkom katastrofom. Čovečanstvo većinom živi pod kupolama, razmnožavajući se u veštačkim matericama. Svoje živote provode tako što im za teže poslove pomažu androidi, Auto-Rejvovi, dok treba da obavljaju dužnosti koje im propisuju upravni odbori gradova pod kupolama. Romdo je jedan od snažnijih primera ove vrste naselja.
Rijel Mejer (Re-L Mayer), inspektorka i unuka načelnika Romdoa, dolazi u dodir sa slučajem gde Auto-Rejvovi, dobijaju svest i napadaju ljude pod uticajem takozvanog „Cogito” virusa. Nije poznato zašto nastaju i kako. Vinsent Lo (Vincent Law), jedan od novopridošlih imigranata u Romdo, kao inženjer robotike i začuđujuće prisutan prilikom zaraze „Cogito” virusa, biva ispitivan, ali bez mnogo rezultata, jer ni njemu nije jasno šta se dešava.
Čini se kao još jedan slučaj industrijske sabotaže dok Rijel Mejer ne bude napadnuta u svom stanu od strane velikog bića, čudnog i mističnog izgleda, koje se sukobi sa još jednim bićem sličnih epiteta, koje, za promenu, zaštiti Rijel. Istraga dobija novi tok i postaje još čudnija kada slično biće napadne Vinsenta u sred dana, među vrevom tržnog centra.
O čemu se zapravo radi sa ovim bićima i zašto su Rijel i Vinsent u sred ovih dešavanja ostaje na vama da pogledate.
Anime je rađen kombinacijom 2D celuloidne animacije i 3D modeliranja. Celuloidna animacija je tradicionalni oblik 2D animacije stvoren još 1915. godine od strane Erl Hurda i Džon Breja. On podrazumeva da se određeni već nacrtani elementi ponavljaju iz okvira u okvir, da ne bi morale iznova da se crtaju određene figure. 3D modeliranje, svakako, govori o korišćenju poligona i 2D projekciji 3D objekata koji su pravljeni u određenom softveru.
Vizuelni stil, proporcije i izgled likova, kao i eksplicitnost je izrazito inspirisana animeom 80-ih i 90-ih, kao i sajberpank žanrom, uz jake dodatke postapokalipse. Prevalentne su crna boja, tamnoplava, siva, zagasitocrvena i prljavosmeđa. Svakako, po promeni okolnosti, javljaju se i svetlije boje, ali generalno je, usled navedenih vizuelnih stimulusa, prisutna teskoba, beznađe i ozbiljnost.
Jedna od glavnih odlika ovog animeea jeste da vas ne štedi. Ovo delo će bez problema da vam izlaže složene i duboke psihološke, filozofske i sociološke teme kroz razvoj likova Vinsenta i Rijel. Pored toga, neće to raditi niti na lagan, niti na uvek direktan način. Redovno će menjati ton i okruženje na nestandardan način tako što će bitne detalje o istoriji sveta, o temama priče i o samim likovima izlagati kroz flešbekove, čudnovate luna parkove, kupole zahvaćene građanskim ratovima, pa čak i nadrealnim introspektivnim epizodama gde likovi dovode u pitanje sopstveni identitet.
Anime koristi primarno dve filozofske struje – gnosticizam i egzistencijalizam. Iako se pronalazi i mnogo motiva idealističke filozofije i alhemije, navedene dve filozofske škole i učenja Junga čine osnovu misaonih i tematskih slojeva ovog narativnog dela.
Glavna tema „Ergo Proxyja”, bez odavanja previše detalja vezanih za zaplet, jeste potraga za smislom života shodno sopstvenom nahođenju kada je svesno biće prepušteno samom sebi, pošto je pojmilo da je sam svet u kojem je nastao stvoren od strane nesavršenog bića, pa samim tim moraju da se suočavaju i sami sa sobom. U slučaju „Ergo Proxyja”, od početka možemo videti da je nesavršeno biće vlast Romdoa, dok su Rijel i Vinsent svesna bića koja su izložena pitanjima na koja traže odgovor tokom cele priče.
Primetite kako sam deklarisao šta se dešava u slučaju „Ergo Proxyja”. Nisam rekao neistinu, ali nisam sve odao što se tiče pitanja, potrage, samoispitivanja, likova i zapleta… To ću ostaviti vama, zato što je deo vrednosti dela u tome da pronalazite odgovore tako što skidate slojeve i razumete delo.
Kao i druga dela, ni „Ergo Proxy” nije savršeno delo. Za početak, epizode u sredini animea s vremena na vreme ne dovode do napretka zapleta, pa ni razvoja relevantnih tema, te to dovodi do razrešavanja velikog broja zapleta i pitanja u poslednjoj epizodi, što ume da bude naporno. Pored toga, postoje izvesne nekonzistentnosti u dizajnu likova od kojih su neke nužne i razumljive (Vinsentova promena lica), a neke su upitne zbog brzanja (izvesne crte Rijel u nekim kadrovima su nejasno nacrtane). Poslednja moguća primedba je da anime podrazumeva da vi možete da pratite sve što se dešava, što iziskuje ozbiljnu koncentraciju ponekad, a neretko i poznavanje makar osnove filozofskih struja i učenja koja su spomenuta.
Na kraju, želim da kažem da je ovo moj omiljeni anime koji sam već više puta pogledao. Svaki put kada sam ga pogledao, saznao sam nešto novo. Iako ovo jeste kraći pregled u odnosu na šta sve želim da pričam o „Ergo Proxyju”, želim da ga prvo iskusite, nađete svoje odgovore, pa onda da se diskutuje o filozofskim i psihološkim nijansama.
Želim vam da uživate u „Ergo Proxyju” kao i ja. Vlada, out.