Stigli su hladni dani i pravo je vreme za opuštanje uz knjige i stripove koje smo marljivo skupljali cele godine i od kojih neke još nisu došle na svoj red. Ima onih koji su pogodni za ovakvo vreme kako bi se osetila atmosfera ledenih polarnih predela i beznađa. Pre par meseci smo objasnili zbog čega je Ledolomac osvojio mesto klasika u devetoj umetnosti. Nedavno je izašao još jedan strip koji je pogodan za čitanje tokom zimskih dana i zahvaljujući kome će vas prožeti zimska jeza.
Ako je neki strip izdavač uvek u senci to je Makondo. Uprkos odličnim izdanjima (Ranx, Elrik, El Topovi sinovi, Harman, Braća Fasmer Sramotne priče iz Starog Zaveta…) često je ostajao u drugom planu, pored hiperproduktivne Čarobne Knjige, Golconde, 300 Čuda i od skoro Darkwooda koji se vraća sceni iz zahvaljujući mangama. Makondova izdanja ne odudaraju u kvalitetu sa tvrdim povezom, odličnim formatom i boji papira. Skoro su izašli integral o Elriku, koji priznajem izgleda veličanstveno i Zimski svet, remek delo i tema ovog teksta.
Zamislite svet pogođen večnim ledenim dobom u kome su ljudi organizovani u varvarske zajednice vođene gvozdenim pesnicama njihovih vođa. Oni malobrojni samotnjaci su osuđeni na večno lutanje u potrazi za hranom i skloništem, rizikujući pritom da se nađu na meti divljih zveri i bandi na čijoj teritoriji su se našli. Tim negostoljubivim predelima u svom tenku krstari naš anti-junak, Skali koga prati njegov neobični ljubimac, jazavac Gr-Gr. Ubrzo sticajem okolnosti u društvo prima devojku Vin i tu počinje naša priča. Postajemo svedoci posrnuća civillizacije i pitamo se da li je moguće naći mesto koje nije zahvatio talas anarhije.
Sama priča je već viđena. Ako bih morao da je opišem rekao bih da je u pitanju Pobesneli Maks premešten iz australijskih bespuća u predele beskrajne zime. Naš junak priče je klasični road warrior koji misli samo na sebe, ali kako to obično bude u njemu se uvek nađe zrno empatije koje nedostaje većini koji su preživeli ovu pošast. Na stranu što je ideja pozajmljena samo viđenje sveta je originalno izvedeno tako da imamo uvid u zanimljivu organizaciju pojedinih plemena.
Kada sam na počektu pomenuo Ledolomca ne mogu, a da ne izvršim poređenje sa istim. Ljudi su u oba stripa organizovani u komune kod kojih važe određena pravila. Kod Ledolomca je u pitanju voz koji neprekidno luta ledenim predelima. Za neke je utopija, za neke zatvor Ljudi su podeljeni po kastama tako da oni u prvim vagonima uživaju sve blagodeti života, dok je u poslednjim vagonima sav talog gde dolazi do manjka hrane i neretko do kanibalizma. Izlazak iz istog predstavlja sigurnu smrt. U Zimskom svetu postoje više organizovanih zajednica nezavisnih jednih od drugih kojima je jedina zajednička nit autoritativno upravljanje njihovih vođa koji neretko dolaze u međusobne sukobe zbog teritorije i zaliha hrane. Tako imamo koloniju u kojoj se uzgaja voće i povrće, a koja se bazira na robovlasničkom sistemu i vikinge-kanibale koji na motorizovanim brodovima krstare ledenim morem. Takođe postoje individue koje same lutaju ovim predelima, ali je obično reč o snalažljivima jer u svetu Zimskog sveta nema mesta za slabije.
Sličan ambijent, ali različite teme. Dok je u Ledolomcu fokus na odnosu između vladajućih i potlačenih, kao i revolucionarnoj borbi u Zimskom svetu je akcija centralna tema i više služi za opuštanje.
Integral pred nama je sačinjen od jedine dve priče objavljene iz sveta Zimskog sveta, Zimski svet i Zimsko more. Dok se u prvoj priči upoznajemo sa našim junacima i svetom koji je ostao iza apokalipse, u Zimskom moru prisustvujemo jednom epohalnom okršaju i saznajemo delić prošlosti jednog od protagonista. U planu je bio i rad na završinci koja bi nosila naziv Zimski rat, ali zbog Zafinove smrti neće biti ništa od toga.
Autori koji stoje iza ovog stripa su scenarista Čak Dikson i crtač Horhe Zafino, vrlo dobro poznata imena među ljubiteljima devete umetnosit, ali nažalost, skrajnuti kod nas. Pre svega su poznati po radovima na avanturama superjunaka poput Panišera, Betmena, Noćnog krila, Helblejzera… Dikson je odlično osmislio zimski ambijent i društveni poredak, ali su mu likovi ostali jednodimenzionalni i radnja predvidiva u nekim momentima. Ono što vadi prosek je Zafinov crtež. Čitajući stranice ne možete, a da se ne divite njegovim veštim perom kojim je na papir preneo Diksonove ideje i lica ljudi, kao i njihove kostime. Naročito bih pohvalio prikaz vikinških brodova u Zimskom moru koji vuku gusenice po ledu. Ostaje žal što nas je prerano napustio jer smo uskraćeni za neke njegove radove
Uprkos svojim nedostacima Zimski Svet je vredan pažnje. Lagano štivo koje se bazira na akciji i brzo se čita. Utoplite se i krenite u ovu surovu avanturu pogodnu za početak godine.