U Nišu se od 15. do 18. maja, po sedmi put održao festival fantastike Zmajkon u organizaciji ljubitelja fantastike Ordo Draconiš i Niškog Kulturnog Centra. Brojni posetioci su imali priliku da prisustvuju festivalskom programu, tribinama, kupovini knjiga domaćih izdavača, kao i suvenira, ali i da obiđu gradske znamenitosti i isprobaju gurmanske specijaliteta. U želji da čitaocima našeg portal predstavimo ovaj festival, porazgovarali smo sa Milošem Petkovićem, jednim od osnivača udruženja Ordo Draconiš i pisca koji iza sebe ima zavidan opus. Od dela vredi izdvojiti trilogije „Vukovi Sudbine“, „Perunov hroničar“, „Sedam mačeva“, serijal „Patuljci i vile“ i knjigu o rok grupi Kerber „Hronike troglavog psa“.
Pozdrav Miloše i hvala ti što si odvojio vremena za intervju.
1. Iza nas je sedmi po redu Zmajkon. Možeš li čitaoce našeg portala da upoznaš sa počecima festival i kako je iz godine u godinu postao to što jeste? Šta je cilj konvencije? Odakle se javila potreba za takvim događajem?
Festival fantastike, sada Konvencija fantastike Zmajkon, nastao je spontano, isprva kao ideja nekoliko nas zagriženika za fantastiku. Želeli smo da upriličimo jedan događaj za nas i naše ljude, barem na početku, sa velikim idejama i ciljevima koje polagano ostvarujemo. Ostvarili smo dva glavna cilja, želeli smo da internacionalizujemo priču dovođenjem svetski poznatih gostiju, i da iz festivala prerastemo u konvenciju. Cilj je bio animacija što većeg broja ljudi, kako okorelih, prekaljenih ljubitelja fantastike tako i dece, da na Zmajkonu sretnu drage stvaraoce, da se izlagači na našem Bazaru pokažu u najboljem svetlu i da grad Niš upišemo na svetsku mapu sličnih događaja. Potreba je jasna, Niš je veliki grad, bogate istorije, kulture pa i mitologije, bili smo sigurni da smo pravo mesto za Zmajkon.
2. Festival je tokom godina imao različita imena (Tolkinniš, Gotniš, Nišgard, Betmenniš…) da bi se od šestog Zmajkon ustalio. Šta je prevladalo oko odabira imena izašto se ime konvecije menjalo toliko puta?
Na početku smo želeli da svake godine imamo jednu glavnu temu koju ćemo „provući“ kroz podnaslov festivala, pa se svake godine ime menjalo, ostajalo je samo ono standardno „Festival fantastike“. Nako petog izdanja, ispostavilo se da smo raskošnim programom prerasli okvire jednog klasičnog festivala pa smo, uz konvenciju, odlučili da izaberemo stalno ime. Naše udruženje, Ordo Drakoniš, jeste niški Red zmaja, pa se reč „zmaj“ sama nametnula, a KON (iliti CON) je skraćenica od konvencije, tako da smo spajanjem dobili ZmajKon. Iza toga, Bob Živković nas je darivao logoom konvencije. Nikad neće saznati koliko smo mu zahvalni zbog toga, on je jedno od srca našeg Zmajkona.
3. Festival iz godine u godinu nudi nova iskustva i programe u vidu kospleja, štandova sa knjigama, radova domaćih crtača, kolorista i stripopisaca, njihovih tribina i kluba društvenih igara. Ko je najodaniji saradnik i vrlo rado viđen gost? Kakav je bio ovogodišnji odziv u odnosu na početke i koliko je bilo izlagača na Zmajkonu?
Nekoliko je stalnih učesnika koji su, sada već tradicionalno, učesnici Zmajkona. Marko Vasić, naš tolkinist, zatim dr Dejan Ognjanović, srpski Kralj horora, te legendarni Bob Živković i Damjan Silbaški, kosplejer i organizator beogradskog FEF-a, sa njegovom sjajnom družinom. Što se tiče izlagača, ove godine ih je bilo 11, naredne će ih biti bezmalo 20, pošto širimo priču. Ja, kao umetnički direktor, više sam nego zadovoljan posetom, s obzirom na ne baš pogodno stanje u našoj zemlji. Uostalom, utisci pisaca iz inostranstva su izuzetni, svi bi ponovo došli kod nas i svi hoće da pomognu oko pozivanja narednih gostiju.
4. Postala je tradicija da na svakom otvaranju dodeljujete nagrade Minas Erdel za veliki doprinos fantastici. Od prethodnih dobitnika bih izdvojio crtača Dobrosava Boba Živkovića, prevodioca Ivana Nightflier Jovanovića, autora dr. Dejana Ognjanovića, i Marka Vasića, poznavaoca Tolkinovog univerzuma. Na koji način birate kandidate i dobitnike ove nagrade?
Dobar izbor, dodao bih još Igora Kordeja, Ivicu Stevanovića i Marka Stojanovića, od domaćih. Izbor teče kao med i mleko, okupimo se i bacamo ideje, sagledavamo mnoge aspekte i, na kraju, jednoglasno donosimo odluke. Mislim da su svi gore navedeni stvaraoci apsolutno zaslužili priznanje, ne samo zbog onoga što rade nego i ljudskim kvalitetima, što nam je možda i važnije.
5. Od šestog festival ste počeli da dočekujete inostrane goste, a danas se već očekuje i podrazumeva da neko veliko ime bude u samom centru zbivanja. Prvo su Niš posetili Piter V. Bret i Adrijan Čajkovski. Na prošlogodišnjem festivalu je Stiven Erikson bio gost, da bi ove godine Niš posetio Džon Gvin. Da li si ikada verovao da ćeš ugostiti neke od pisaca koji imaju armiju fanova u Srbiji? Kako birate ko će gostovati?
Verovao sam od početka, čak sam i pričao o tome jer sam želeo da ih prizovem (smeh). Ponosam sam na Zmajkon koji je, zbog takvih gostiju, uticao da Niš postane srpska prestonica fantastike. Imaćemo šta da prepričavamo našim unucima. Da ne ostanem dužan – goste biramo prema njihovom opusu, značaju na svetskom nivou, prisutnosti na srpskom tržištu i preporukama koje prikupljamo sa raznih strana. Takođe, obraćamo pažnju u koji podžanr fantatsike zadiru jer želimo da budemo raznovrsni.
6. Uveren sam da nisam jedini koga zanima kako izgleda druženje sa najvećim imenima u fantastike i kako reaguju na našu publiku. Za Nišlije važi da su „meraklije“, veliki domaćini, te nam bolje približi kako strani gosti reaguju na našu publiku, kulturu i na samu manifestaciju, potom kako naša publika reaguje na goste. Kako izgleda jedan dan sa njima, kakva je bila atmosfera na konvenciji i jesu li utisci ispunili očekivanja organizatora?
Ako je neko i imao ne tako dobre predrasude o Srbiji, mi smo ih u potpunosti razbili. Za nas je dolazak svetski poznatih pisaca veliko i značajno iskustvo. Od smeštaja, preko turističkih obilazaka Ćele kule, tvrđave, Medijane itd, do druženja na Zmajkonu i blagodeti najboljih niških kafana i restorana, trudimo se da gostima pokažemo Niš u najboljem svetlu. Utisci stranaca su čak iznad naših očekivanja, a na to sam posebno ponosan. Energija koja je tu je zdrava i zanosna, gostoprimstvo, južnjački humor, otvorenost, iskrenost. Publika je posebna priča – na primer, svi gosti su iznenađeni kvalitetom pitanja na tribinama, ali i tom bliskom susretu sa čitaocima, napominjali su da nigde drugde nisu imali tako mnogo dobrih susreta.
7. Posle ovako važnih gostiju, ostaje težak zadatak odabrati sledeće veliko ime iz sveta fantastike koje će gostovati na sledećem skupu. Da li već imate nekog u planu za narednu godinu? Koga bi voleo da ugostiš na nekom od sledećih festivala?
Otkriću samo da smo se već dogovorili sa jednim piscem, a pregovaramo sa drugim. I tu ćemo stati, barem što se pisaca tiče. Nije lako ali verujemo u sebe, sada imamo i više iskustva, uigraniji smo. Moja želja, koja se poklapa sa ostalima iz organizacije, jeste dovođenje umetnika iz drugih branši koji su važni za fantastiku. Na primer, probaćemo sa nekim slavnim glumcima iz filmova i serija fantastike, i nešto se već kuva po tom pitanju.
8. Manifestacije nalik na Zmajkon sa svim pripremama i planovima nije lako organizovati, potom ispratiti i rešavati nepredviđene probleme. Pored Vašeg udruženja i Niškog kulturnog centra, ko je glavni „krivac“ što festival iz godine u godinu postaje sve bolji i napredniji? S kakvim izazovima se srećete pri ogranizovanju i izvođenju konvencije?
Pripreme Zmajkona su kao trka na 100 metara sa preponama. Mnogo malih prepreka ali nismo se dali. Budžet nam je ozbiljan ali mi uspevamo da napravimo mnogo više od toga, navikli smo na entuzijazam i štap i kanap u Nišu. Uostalom, sedam godina je iza nas, a i dalje je ulaz besplatan, kao i štandovi za izlagače. Imamo snažne prijatelje Zmajkona, poput Niške pivare, pa dr. Dejana Mitića koji je jedan od vitezova Zmajkona, te Akademiju tehničko-vaspitačkih strukovnih studija, sjajna Altemidra itd… U sinergiji leži naša snaga.
9. Šta bi, za kraj intervjua, poručio čitaocima našeg portala?
Da navijaju za nas, za Zmajkon i za Niš, jer ako nastavimo ovako, siguran sam da ćemo im prirediti izdanja sa gostima koje bi, da nije naše priče, mogli da sretnu samo negde daleko. Samo pomisao da svi mi u našim bibliotekama imamo serijale slavnih pisaca sa posvetama i potpisima, i slike sa njima za uspomenu vrede mnogo i ne mogu se kupiti prokletim novcem.
Puno ti hvala na odvojenom vremenu i nadam se da će Niš iz godine u godinu postati obavezna stanica zvučnim imenima iz sveta književnosti i umetnosti. Takođe bih se zahvalio i čelnicima Niškog Kulturnog Centra na podršci, Niškoj pivari, kao i svim izlagačima koji su se postarali da posetiocima prirede što bogatije iskustvo. Ne treba zaboraviti ni volontere koji su se nesebično trudili oko priređivanja konvencije, tako da se i njima zahvaljujemo na angažovanju. Puno sreće u daljem radu i da festival iz svake godine raste i poprima svetske nivoe.