Na dan polaska u školu, 1875. godine, od potomaka brojnih boraca Američke revolucije, rodio se čovek po imenu Edgar Rajs Barouz. Kao potomak i izvornih engleskih doseljenika, ipak se više pronalazio među romantičnim i ratobornim precima koji su proterali vlast Velike Britanije i to je do te tačke uticalo na njega da je otišao na Filipsovu Akademiju u Masačusetsu, potom Mičigensku Vojnu Akademiju. Njegovo obrazovanje ga je odvelo i u službovanje u dalekim planinama Arizone, gde je bio u dodiru i sa Indijancima, raspaljujući njegovu strast prema avanturi. Međutim, njegovim fizičkim podvizima su stali na put zdravstveni problemi sa srcem 1897. godine, usled čega su njegovi vojnički dani ubrzo završeni.
Ipak je nastavio da radi brojne poslove koji su ga odveli do različitih delova SAD-a. Bio je kauboj, a potom radnik u fabrici baterija koju je držao njegov otac, da bi naposletku došao i do pozicije menadžera rudnika zlata, koji je vodio sa svoja dva brata i pokušao da radi na Oregonskoj železnici. Sve ove poslove je radio do 1904. godine. U međuvremenu se i oženio i dobio dvoje dece, što ga je nagnalo da i dalje radi. Nažalost, nije se mnogo usrećio sa poslovima, pa je prodavao i rezače za olovke maloprodajama, kao putujući trgovac.
Tokom putovanja, imao je prilike da čita palp časopise. Specifičan, jeftin papir je imao na sebi ištampane brojne priče autora širom SAD-a, što bi utolilo žeđ Edgara za avanturom. Uspevalo je donekle, jer nije bio zadovoljan mnogim pričama koje je imao prilike da pročita. Onda, posle 7 godina sastavljanja kraja s krajem, tridesetpetogodišnjak, 1911. godine je odlučio da uzme i da piše na beležnicama roman, koji bi mu potencijalno doneo prihode, kada već toliko ljudi uspeva u pisanju.
Delo je prihvatio Tomas Metkalf, jedan od pripadnika uredničkog odbora „The All-Story“ palp časopisa. Roman je objavljivan serijski, u delovima, od februara 1912. godine pod imenom Under the Moons of Mars, koja će kasnije postati jedno od najuticajnijih dela naučne fantastike i avanturističke fikcije svih vremena, zajedno sa ostalim delima iz opusa Edgara Rajsa Barouza, Gospodara avanture, A Princess of Mars.
Narator dela (verovatno sam Barouz), nam pripoveda o poznanstvu krajem 19. veka sa jednim bivšim američkim pukovnikom po imenu Džon Karter (John Carter). To je bio čovek koji je bio oličenje svega što je Barouz cenio. Visok, snažan, sposoban, vojno obučen i vešt čovek. Sukobljavao se sa Indijancima, borio se sa kriminalcima, preživljavao je pustinje, ledene pustoši i radio je silne poslove vezane za rudarenje. Pritom, bio je hrabar i korektan čovek. Činilo se da ništa ne može ni da ga povredi, niti uzdrma.
Ali, ovo je i bio čovek koji je nestao na 10 godina. Navodno je poginuo u Arizoni, u jednoj pećini. Tako je i sam Džon Karter pripovedao, pošto su ga Indijanci bili presreli tokom transporta ruda.
Najčudnije od svega je bilo što je Džon Karter pričao o neverovatnim događajima – o četvororučnim vanzemaljcima, o mačevanju, o radonskim letelicama, o atmosferskim fabrikama, o princezama, o kanalima i propalim i prosperitetnim gradovima na Marsu.
Ljudi su ga otpisali kao ludog, ali narator je bio zainteresovan da sluša. Džon nije previše pričao o svojim događajima, iako je spominjao da ima ženu i dete na Marsu, posle čega bi rukom mahao ka crvenoj tački na nebeskom svodu.
Onda je jednog dana Džon Karter umro, ostavivši za sobom zahtev da mu grob ima bravu sa unutrašnje strane i, još bitnije, beleške o svom desetogodišnjem boravku na Marsu, što je narator uredio i objavio, verujući da se to zaista dogodilo.
U odbranu naratora, bilo je toliko uverljivo da nije smelo da se propusti objavljivanje.
Kao što je spomenuto, Džon Karter je u Arizoni, bežeći od gomile Indijanaca, poginuo u jednoj pećini, Međutim, nisu ga Indijanci dokrajčili, već „crni entitet“ u samoj geološkoj strukturi koji je zaplašio i same Indijance. Džonovo telo je bilo celovito, ali njegova duša je izašla i bila je poslata na Mars, gde se „reinkarnirao“ uslovno rečeno.
Samim tim, počinje njegov dugi put i podvig vezan za snalaženje na drugoj, stranoj planeti.
Mars, na kojem se Džon Karter nalazio, je bio inspirisan posmatranjima Đovanija Skajparelija i Persivala Lovela, koji su pretpostavljali da su brazde na crvenkastoj planeti kanali za navodnjavanje, koje su stvarali stanovnici Marsa, kako bi imali vode koja dospeva sa polarnih kapa, koje su u stvari zaleđeni ugljen dioksid, ali su imale malo zaleđene vode. Iako je poznato danas da nema vode u tim kanalima, to jesu bile erozivne brazde od tekuće vode i tektonskih pokreta.
Atmosfera, iako zagušljivija nego na Zemlji, je i dalje bila stvarana u atmosferskim fabrikama koje su koristile prizme koje su delile sunčeve zrake na devet zraka, od kojih je sedam vidljivo ljudskom oku. Deveti zrak je bio skladišten, pa električno tretiran, pa je rezultat dovođen u kontakt sa etrom, te je nastajala ova atmosfera. Iako bi pre čistom elektrolizom vode (korišćenje elektriciteta za razdvajanje atoma u molekulu vode) bilo direktnije rešenje, vredi pohvaliti Džona (ili Edgara) na razumevanju principa vezanog za krajnji ishod.
Usled propadanja planete, suve stepe i pustinje napušteni i razrušeni gradovi ispunjeni velelepnim zgradama, suvim fontanama, starom tehnologijom koja je obuhvatala puške, letelice na radonski pogon, granate od radijuma, su bili opšte prisutni obrazac. Prostori uređene civilizacije i zelenila su bili izuzetak.
Daleko od ostataka civilizacije, borila su se plemena i gradovi države stvoreni iz pohlepe, očaja, težnje ka moći ili jednostavne želje za dokazivanjem. Džon Karter u ovom delu se susreće prvo sa Zelenim Marsovcima – visokim, četvororučnim stvorenjima, troprstih šaka i plemenskog uređenja, voljnih za borbu i željnih sukoba. Sa druge strane, tu su bili Crveni Marsovci – izuzetno nalik ljudima, sa izuzetkom crvene kože koja je bila specifične boje usled visoke koncentracije gvožđa u Marsovom zemljištu, većinom civilizovani i vešti u korišćenju tehnologije. Svakako, nisu svi striktno opisani, ali su obrasci tu.
Kao bledoliki došljak, snažan, brz i sposoban da visoko skoči, obučen u mačevanju i rukovanju vatrenim naoružanjem, bio je savršen za ratnika koji je u teškom i okrutnom, razrušenom svetu preživljavao shodno načelima časti, hrabrosti i plemenitosti. Delovalo je kao da će se večno sukobljavati.
Ali njegov put na crvenoj planeti kreće novim tokom kada se susretne sa izvajanom lepotom, crnokose Crvene Marsovke – Dežah Toris (Dejah Torris), princeze Heliuma, jednog od najmoćnijih gradova Marsa, zbog čega ona i nosi titulu „Marsovska princeza “. Njegova težnja prema njoj će ga odvesti u daleke i opasne avanture, koje mogu da promene i sudbinu samog Marsa.
Celokupna priča je uređeni pronađeni rukopis ispričan iz prvog lica. Jezik je elokventan, ali ne preterano zahtevan. Iako podseća na putopis, kao što je većina fantastičnih romantičarskih dela proze, ne gubi na tempu, čime se održava uzbudljivi tok niza sukoba, hrabrih poduhvata i zanimljive karakterizacije likova različitih rasa.
Svakako, Džon Karterove avanture su bile serijal od jedanaest romana, čime se implicira njegov uticaj i značaj.
Značaj Džon Karterove prve avanture je teško ukratko izložiti, ali se on mora spomenuti. Za početak, pokrenulo je karijeru Edgara Rajsa Barouza, Gospodara Avanture, kao jednog od najuspešnijih, najimućnijih i najuticajnijih pisaca svih vremena. Marsovska princeza (od prošle godine prisutna i na našem jeziku, u izdanju Derete) je drastično popularizovala naučnu fantastiku i klasičnu fantastiku, kao i palp fikciju. Inspirisala je brojne autore Zlatnog doba naučne fantastike kao što su Džek Vens, Rej Bredberi, Artur Klark, Robert Hajnlajn, Džon Norman. Ali vrhunac značaja se nalazi u inspirisanju naučnika da se bave svemirskim istraživanjem i potragom za vanzemaljskim životom. Jedan od njih je Karl Sagan, koji je čitao ovo delo kada je bio dete.
Na kraju, vredi spomenuti da je ovo delo nastalo iz želje čoveka da iskaže svoju strast za avanturom, koja mu je delom uskraćena, kao i težnjom da zaradi više novca. Ispostavilo se da je ostvario uspeh preko svih svojih očekivanja. Shodno tome, treba uzeti Barouzov uspeh kao podstrek za bilo koga ko želi da se kreativno izrazi jer, ko zna, možda Vaše delo ostvari sličan uspeh.
A ukoliko volite unikatne ručne radove, posetite naše prijatelje na Epic Fantasy Shop-u.