Za sve one koji su ljubitelji knjiga o Hari Poteru, fantastike (u ovom slučaju alhemija je udružena sa elementima fantastike) ili družine koja ima predvodnika u raznim avanturama, čitanje knjiga o devojčici sa Šestog Meseca može da bude poprilično zanimljivo štivo. Sam serijal je tetralogija, a delovi se ređaju po sledećem rasporedu:
„Devojčica sa Šestog Meseca“;
„Nina i Tajna Osme note“;
„Nina i kletva Pernate zmije“;
„Nina i Tajno oko Atlantide“;
Autorka knjiga zove se Roberta Riko, ali se potpisuje pod pseudonimom Muni Vičer. Serijal o Devojčici sa Šestog Meseca je prvenac u njenoj spisateljskoj profesiji. Muni Vičer svoju veliku kuću deli sa dvanaest mačaka i dve male guske, i često kaže da svako od nas može biti alhemičar, dovoljno je imati maštu, strpljenje i jednu malu sovu koja se namesti na rame u jesenjim zalascima sunca. Mnogo putuje, i svaki put se vraća kući sa teglom zemlje s mesta koje je posetila.
Kratki siže radnje
Nina i njeni prijatelji treba da oslobode takozvane Tajne vatre, vazduha, zemlje i vode koje su skrivene u najstarijim ljudskim civilizacijama (Uskršnjem Ostrvu, drevnom Egiptu, civilizacijama Maja i Inka i Atlantidi). Grof Karkon blokirao je ove Tajne i tako onemogućio razvoj dečijih stavova, misli i maštanja. Samim tim je onemogućio razvoj planete Ksoraks- mestu gde obitavaju alhemičari kad se njihov život na Zemlji završi. Avantura počinje kada Nina sazna za neočekivanu smrt svoga dede. Prijatelji će koristiti Alhemiju svetlosti da bi se borili protiv Karkona koji, sa druge strane, koristi Alhemiju mraka.
Iako je sama knjiga namenjena deci, onim malo starijim zaljubljenicima u fantastiku i poznavaocima simbola i alegorija takođe bi bilo zanimljivo da čitaju ove knjige. Ono što ovu knjigu čini dobrim štivom je to što se na pitkom jeziku govori o univerzalnim temama. Neke od njih su ljubav, lepota, izdaja, hrabrost, sudbina, poverenje, način na koji funkcioniše jedinka i mnoštvo kad ih vlast kontroliše, borba sa sopstvenim sumnjama i slabostima na putu do cilja, kao i nadvladavanje istih.
Sam članak biće podeljen na nekoliko delova. Na početku će se istaći neke sličnosti između ovog serijala i serijala knjiga o Hari Poteru. Ovo će biti i neki uvod u celokupni siže priče. Dalje će se govoriti o alhemijskim simbolima koje je Muni utkala u svoje delo. Jedna celina biće posvećena tome kako potencijalno ova knjiga na jedan alegoričan način govori o uređenju jednog državnog poretka. Biće malo i reči o tome o nekim jezičkim zanimljivostima koje se sreću u knjizi. Najzad, poslednja celina biće posvećena moralnim poukama i dilemama sa kojima se čovek susreće na putu do cilja.
Hari Poter i Nina de Nobili
Od malena oba junaka nose beleg koji im određuje identitet i dalju sudbinu. Dok u slučaju Hari Potera imamo ožiljak u obliku munje koji ga definiše kao jedinog koji je preživeo smrtonosnu kletvu i jedinog koji može da pobedi lorda Voldemora, Nina na svom dlanu ima beleg u obliku male, crvene zvezde. Isti taj beleg ima i njen deda Miša. Ova zvezda je pokazatelj da je neko alhemičar. Nina takođe ima misiju da pobedi glavnog negativca, alhemičara mraka, simbol apsolutnog zla- grofa Karkona Ka D’Oroa. Dok u Harijevom slučaju ožiljak zaboli u slučaju opasnosti, Ninina zvezda postaje crna i povećava se. Kao što je Hari imao pomoć dvoje prijatelja u borbi protiv Voldemora, tako će Ninu na svim njenim putovanjima pratiti četiri prijatelja. U obe knjige govori se o smrti bližnjeg, ljubavi, izdaji od strane onih od kojih smo to najmanje očekivali, kao i ličnim dilemama koje izaziva tamna strana da bi junake navela na stranputicu.
Ipak, uprkos svim poteškoćama, oboje uspevaju da pobede sve prepreke na svom putu.
Alhemijski pojmovi i pojave u knjizi
Pre svega, treba postaviti pitanje: zašto je autorka izabrala alhemiju kao glavnu disciplinu koja se pominje u knjizi? Najlogičniji odgovor bio bi da se alhemija u svoje vreme smatrala naukom čiji je cilj otkrivanje zakona univerzuma. Verovalo se da će taj cilj biti ostvaren naučnim eksperimentima (pretvaranjem olova u zlato i nalaženjem formule za stvaranje kamena mudrosti) i formiranjem složenog filozofskog sistema. Neretko su filozofi svoje eksperimente poistovećivali sa fazama razvoja pojedinca. Stoga nije čudno što se alhemija još nazivala ars regia (kraljevskom naukom) i scientia dei (božjom naukom).
Pet prijatelja – simbolika broja pet je mnogostruka. Broj pet simboliše sklad i ravnotežu. Pored četiri osnovna alhemijska elementa (vatre, vazduha, zemlje i vode), verovalo se da postoji još jedan element- etar (ili kvintesencija). Prema alhemičarima, unutar etra nalaze se svi elementi kosmosa, a kvintesencija označava suštinu neke stvari, najdelotvorniji sastojak neke supstancije.
Broj pet takođe simbolizuje čoveka. Može se reći da petoro prijatelja, sa svojim vrlinama i manama, simbolišu čoveka sa svim njegovim dobrim i lošim stranama.
Potraga za Tajnama vatre, vazduha, zemlje i vode isto tako nije slučajna. Prema alhemičarima, vatra, vazduh, zemlja i voda sjedinjeni daju ono što se naziva materia prima. Ovaj pojam označava različita stanja materije i može da se transformiše u jedan od ta četiri elementa. Takođe se u knjizi pominje peć Atanor
Tema svemira i tarot karata- stari alhemičari proučavali su temu svemira, jer se upravo ovde nalaze odgovori na pitanja kako univerzum funkcioniše. Stoga nije čudno što je jedna od tema knjige život u svemiru. U tetralogiji o devojčici sa Šestog meseca pominju se takođe tarot karte koje se nazivaju alhetarot. Naziv postaje jasniji ako se uvidi da se prefiks alhe- odnosni na alhemiju, pa postaje očigledno da se govori o alhemijskim tarot kartama. Tih karata ima dvanaest, a ni to nije slučajno, jer broj dvanaest simboliše kosmički poredak. Pitagora je smatrao da broj dvanaest upravlja prostorom i vremenom, zbog čega je i poznat kao kosmički broj.
Nina je u pravljenju napitaka koristila različite hemijske elemente koji imaju svoju dublju simboliku i u alhemiji, jer se opet povezuje sa svemirom i nebeskim telima. Naime, sama alhemija priznaje sedam metala. Dva metala simbolizuju savršenstvo: zlato i srebro. Zlato simboliše Sunce dok se srebro povezuje sa Mesecom. Razlog tome je što se Sunce smatra „ocem” svih metala, dok se Mesec smatra njihovom „majkom”. Ostalih pet metala su takozvani „nesavršeni” metali, a oni se povezuju sa božanstvima. Bakar simbolizuje Veneru (rimska boginja ljubavi, lepote, blagostanja i plodnosti), gvožđe simbolizuje Marsa (rimski bog rata), kalaj simboliše boga Jupitera (vrhovni bog u rimskoj mitologiji), olovo simboliše boga Saturna, oca Jupitera (Jupiter ga je svrgnuo sa vlasti) i živa simboliše Merkura (Merkur je bio glasnik bogova). Sa druge strane, pominju se i drugi elementi, koji isto imaju svoju ulogu u alhemiji. Sumpor (koja ima sposobnost da gori) i živa (koja je u tečnom stanju) smatraju se prvobitnim elementima. Antimon je među alhemičarima označavao materiju mudraca.
Ako uzmemo u obzir dublju simboliku metala, nije čudno što je magični skiptar koji je Nina koristila (to mu dođe kao čarobni štapić za dobre alhemičare) Taldom luks izrađen od zlata. Takođe, na njemu se nalazi ptica Gugi koja dosta podseća na sovu. Sama sova simboliše mudrost koju su u ranije doba morali da poseduju i alhemičari.
Kao što je Nina imala svoj skiptar za borbu, tako je i Karkon imao takozvani Pandemon Mortalis (što mu dođe kao čarobni štapić za zle čarobnjake)- skiptar u obliku mača. Mač se, zajedno sa sekirom i nožem u alhemiji asocirao sa krvarenjem.
Uroboros- zmija koja samoj sebi grize rep, uz slogan „Jedan je sve” simboliše jedinstvo materije. Materija je, kao i duhovni život u stalnom pokretu.
Simbolika reči
Na određenim mestima u knjizi može se videti da je autorka koristila poznavanje značenja reči da bi dočarala siže. Ovde će biti nabrojani neki primeri. Na primer, majka alhemičarka naziva se Eterea (što je slično reči italijanskoj reči eterno koja označava večnost). Zatim, Karkon koristi čin SUASIO da bi Nina počela da sanja monaha koji se zove Glas Ubeđivanja, a čija uloga će biti objašnjena malo kasnije. Sama reč SUASIO podseća na italijansku reč suasione, što znači ubeđivanje. U četvrtom delu često se koristi latinski jezik, pa tako Nina mora da se odluči u koju sobu treba da uđe: NIGREDO (crno), RUBEDO (crveno) ili ALBEDO (belo). Magični skiptar dobrih alhemičara Taldom luks sadrži reč LUX, što označava svetlost. Karkonov skiptar PANDEMON MORTALIS ima takođe svoje značenje. Pandemon može značiti “svi demoni” ili „sva mesta na kojima obitavaju demoni“. Mortalis znači smrtan.
U knjizi se takođe pojavljuje azbuka sa Šestog meseca. Da bi mlađi i stariji čitaoci razumeli određene odlomke u knjizi, moraće da nauče tu azbuku.
Knjiga kao odraz državnog sistema, sukoba individue i mase
Priča o tome kako zaključane Tajne direktno utiču na prestanak razvoja dečjih misli i mašte, može da bude aluzija na to kako brojne državne institucije i sama vlast neretko imaju tendenciju da obezliče čoveka od njegovih malih nogu, da ga navedu da stvari prihvata onakve kakve se prikazuju, bez preteranog ulaženja u dubinu problema. Ovome su podložni i odrasli ljudi, ali je veliki problem kad se ovako obezličavanje i zatupljivanje pojavi kod dece, jer, kako se kaže, na mlađima svet ostaje.
Nije ni slučajno što su Tajne četiri elementa pohranjene baš u ranije navedenim drevnim civilizacijama. Sve te civilizacije su u svoje vreme predstavljale napredak za čovečanstvo zbog svojih izuma i kulturnog dobra koje nas i dan-danas ostavlja bez daha. Međutim, svi ti spomenici kulturne baštine ne bi nastali bez imaginacije ljudi tog doba, a sama imaginacija je nešto što nas prati od ranog detinjstva.
Stoga je jedna od pouka same price sledeća: ne stajati na put dečjoj mašti i razmišljanjima koja se mogu činiti drukčijim. Mnoga od njih mogu biti začetak boljih promena za čovečanstvo.
Takođe, sukob koji su deca imala sa Karkonom i njegovim saučesnikom Lorisom Sibilom Loredanom, u daljem tekstu LSL (koji je formalno imao titulu gradonačelnika Venecije, ali je sve konce vukao Karkon) možemo videti dve stvari. Prva je činjenica da vlast, ma koliko bila opasna (LSL je sklopio opak pakt koji mu je omogućavao transformaciju u zmiju, što mu je davalo brojne moći) iza sebe uglavnom ima postavku, takozvane „vladare iz senke” (u ovom slučaju, vladar iz senke bio je Karkon). Druga stvar je da individue koje vide prave zločine vlasti i koje su spremne da pronađu istinu bivaju nemilosrdno kažnjavane (u knjizi se napominje da je Ninin deda isto imao problema sa vlašću, zatim, Ninino četvoro prijatelja i sama Nina bili su optuživani da se bave okultnom magijom i da šire netačne glasine po gradu). Za razliku od individua koje uviđaju istinu iza laži, imamo mnoštvo koje razmišlja kao stado i zaplašeno je da naglas govori o onome što se dešava. Vlast i oni koji od nje strepe, žele da ućutkaju one koji uviđaju istinu. Neretko se dešava da takvi individualci budu ubijeni (Ninin deda, zatim ruski alhemičar i pisac naučne fantastike, Birijan Birov). Međutim, žrtva tih ljudi nije uzaludna-ona potire put onima koji su ostali da se bore za pravdu (u ovom slučaju, to su Nina i njeni prijatelji koji su često koristili beleške Nininog dede i knjige ruskog pisca da bi rešili prepreke na svom putu).
Moralne pouke i alegorije u knjizi
Smrt i život posle smrti- iako smrt predstavlja prekid fizičkog postojanja na Zemlji, knjiga metaforično poručuje da osoba koja nije više sa nama postoji sve dok njena misao ima uticaja na one koji fizički postoje na Zemlji. U knjigama je predstavljeno da svi alhemičari u smrtnom času, nakon izgovora „konačne rečenice” materijalizuju svoju suštinu u svetlost, i ona, kao takva, živi na Šestom mesecu. Upotreba svetlosti ovde nije slučajna, jer ona simboliše istinu, znanje i sam život.
Glas Ubeđivanja-simbol unutrašnje čovekove borbe – iako je Karkon „glavni“ negativac celog serijala, možemo slobodno reći da je monah, poznatiji pod imenom Glas ubeđivanja, na momente još opasniji od Karkona (Karkon koji ga je stvorio i priznao je u jednom trenutku da sam ne može više da ga kontroliše). Zašto? Za razliku od Karkona, kome i stav i spoljašnjost odražavaju čisto zlo, Glas Ubeđivanja je ilustrovan kao zagonetni junak čije se lice ne vidi pod mantijom i čiji umilni glas može da prikrije njegovu pravu prirodu. Monah je osmišljen tako da mori dobre alhemičare u snu, ne bi li ih privukao na stranu zla. Njegove reči i nastup su takvi da su čak i oni čistog srca u iskušenju da mu poveruju da je on simbol dobra. U knjizi se pominje da su i drugi stariji alhemičari morali da se bore protiv njegovog uticaja, ali da nisu svi u tom zadatku uspeli.
Stoga je monah simbol podsvesne borbe svakog čoveka da razluči šta je ispravan put, a šta onaj koji samo na prvi pogled deluje primamljivo. Baš zato nije slučajno što se javlja u snovima-snovi predstavljaju odraz onoga što nam je u podsvesti. Takođe, monah koji iskušava ljude je pokazatelj toga kako je istina vrlo često manje primamljiva od laži. Upravo ovim monah se koristi da obmane svoje neprijatelje.
Postojanje ovog junaka navodi čitaoca na još jedno pitanje: da li je neoprostivo za čoveka da ponekad pomisli da su njegovi ispravni stavovi neistiniti? U Nininoj borbi sa Glasom vidimo odgovor na to pitanje. Naime, u trenutku kad je za svoje prijatelje pomislila da su mrtvi, Nina je poverovala da su je slagali svi bliski ljudi, što joj je ranije u snovima nagoveštavao Glas. To ju je navelo da prokune i svog dedu i druge dobre alhemičare sa Šestog meseca. Međutim, taj momenat slabosti bio je iskupljen Nininim pokajanjem i još jačom željom da se bori protiv zla. Priča, dakle, poručuje da je u borbi za ispravan cilj imati sumnje, jer nam okolnosti neće uvek ići na ruku, ali da treba skupiti snagu u takvim trenucima i verovati u bolje sutra.
Sudbina i promena životnog puta – govoreći o prethodnom pasusu, ne možemo izostaviti temu sudbine. Svaki junak u knjizi bira svoj životni put i, u skladu sa tim, mora da se suoči sa određenim izazovima i posledicama koje taj izbor nosi. Neki su žrtvovali svoje živote radi opšteg dobra (profesor Miša, Birijan Birov). Deca koja su se borila protiv Karkona i sama su se nalazila pred raznim preprekama. Njihov cilj bio je da ih testira da li su oni zaista predodređeni za put koji su sebi zacrtali. Na tom putu svako od njih bio je u bliskom susretu sa smrću. Svako od njih je na ovaj ili onaj način trpeo lažne optužbe, pretnje, verbalne, čak i fizičke napade. U svim tim trenucima deca su mogla da dignu ruke od svega i prihvate da je druga strana jača i da je njihova borba uzaludna. Ipak, uprkos sumnjama, na kraju bi uvek nastavili dalje. Sa druge strane, neki junaci su promenili strane- rešili da sluše Karkonu i obrnuto-odlučili da pomognu Nini.
Svaki junak uči nas da izbor za sobom donosi poteškoće, ali i da uvek pred sobom treba imati širu sliku o tome kakve posledice možemo snositi nakon jednog izbora a kakve nakon drugog.
U knjizi se, takođe, govori o temama kao što su lepota (o tome kako ulepšava svet, ali ume da obmane čoveka), hrabrosti ( u kontekstu da za bilo koji cilj koji zacrtamo pored znanja i iskustva i želje da učimo mora postojati hrabrost da se naum pretvori u realnost), neodlučnosti i neizvesnosti (da bismo pobedili neizvesnost i pitanja koja nas muče, moramo sagledati racionalno sve što nas okružuje).
Zaključak
Svrha ovog rada bila je da se iz različitih uglova sagleda avantura male Nine i da se daju osnovne smernice za dalje istraživanje njenog magičnog sveta. Međutim, baš kao što se i svemir ne može obuhvatiti, tako će i radoznali čitalac sigurno za sebe naći još neke teme koje bi ga potencijalno zainteresovale. Stoga, ovaj članak završavam citatom koji se može naći na samom početku prve knjige i koji se, osim za istraživanje ove knjige može upotrebiti za druge aspekte života:
Mi, mala bića sivih mozgova,
Toliko toga imamo da naučimo.
Mi, kratki životi bez neke svrhe,
Treba da gledamo nebo i razmišljamo.