ŽANR: sajberpank / naučna fantastika / postapokaliptična fantastika
ORIGINALNI NAZIV: Carbone & Silicium
IZDAVAČ ZA REGION: Čarobna knjiga
AUTOR: Matje Bable
ZEMLJA: Francuska
PREVOD: Ilija Čanak
GODINA IZDAVANJA: 2020.
OCENA: 
Dosta dugo nismo pisali o ostvarenjima iz edicije Stari kontinent ili barem ne ovoliko aktuelnom. Pomalo je i logično da Čarobna knjiga tu pre svega želi da predstavi legendarna dela, kulturološkog evropskog nasleđa u devetoj umetnosti. Ipak, publika oduvek zahteva nove stvari – posebno sada – i praćenje u trendova izuzetno važno. U suprotnom, si osuđen na dezintegraciju i razlaganje u prošlom. Nije nimalo rđava ta težnja da se posegne za današnjicom i okusi sutrašnjica.
Naučna fantastika je u velikoj meri stremljenje ka idealističkoj budućnosti katkada u ne tako idealnim okolnostima. Nije predviđanje, to je diletantski nivo na kom si upoznat sa određenim segmentom sadašnjosti na osnovu kog se možeš stvarati bliža ili dalja perspektiva budućeg života i razvoja događaja ili otkrića. U suštini, žanr je filozofija i promišljanje o uzdignuću ili sunovratu čovečnosti. Nije u pitanju tehnološki napredak koliko ono kuda nas vodi ljudski duh, i kako to utiče na humanost vrste. Propitivanje potonuća i dubine kala u koji možemo da zaglibimo vrši se podrobno, mašine su samo dekor i dekolte na kome parimo oči, ukoliko vodimo računa samo o sitnosopstveništvu. Uzdignuće je vazda sramežljivo i samozatajno, poput klovnova, preuzima svetla pozornice vodeći tačku putevima kojim se ne hodi, koji su urnebesno smešni koliko su iracionalni. U biti, večna priča o prevazi tasa.
Matje Bable – autor fokusiran na naučnu fantastiku njegovo najčuvenije delo je Šangri La. Ostvario je i rad na delima: DoggyBags, La Belle Mort, Adrastee i Midnight Tales
Androidska ljubavna priča – takav opis sasvim prigodan i pristaje tomu. Pripovest prati dva humanoida stvorena u bliskoj budućnosti kroz njihovu dugovečnost. Iako nije tako planirano, naslovni junaci su na neki način prikaz evolucionog procesa. Teško je odrediti šta ima više uticaja na priču, melanholija sintetičkih duša ili surovi svet kao kontrast njima. Pronalazak svrhe i dosegnuće konačne slobode kao svrhe postojanja se samonameće. Vekovi kroz koje je prolaze propituju mnoge stvari od presudnog značaja. Ponajviše je li kolektivnost uma i nepostojanje telesne tmine i zatvora rešenje problema i konačna smrt ega. Je li smrt kraj? Da li je ljubavna epopeja mašina svrgnula Šekspirove protagoniste sa trona tragedije? Sami iščitajte, promislite, pa nam i napišite.
Delo je prožeto filozofijom futurologije i transhumanizma. Autor ne beži od teških pitanja, naprotiv to mu je baš namera i cilj. Zanimljivo je da ima malo rušenje pravila, očigledno ih poznaje, nema mikro nivoa propasti sve je globalno, jako neobično za sajberpank. Apatiju i deprimiranost pojačava sumornim bojama – zlatna, crvena i zelena – što vas sa lakoćom može progutati i uvući u samu srž, tamo gde smo sami. To dodatno pospešuje pravim upitima, o kojima vredi razmišljati, za junake, sebe i nas. Interesantno, u jednom delu knjige pokazuje da je ukrajinski scenario poprilično bilo lako predvideti. Konačno imamo pravu tvrdu naučnu fantastiku u stripu, bez pretenzija da bude i još nešto dodatno.
Vekovi prolaze kroz ovaj strip, prisustvuju kraju, ali ne i izumiranju vrste. Evolucija podstaknuta detonacijom takoreći prouzrokovanom detronizacijom planete. Upoznajte se sa Novim Svetom, izniklim iz pepela poput feniksa. Ljubitelji sajberpanka a i oni koji to nisu definitivno treba da zavire između korica, umesto hiromantije, gde je ispisana budućnost.