Žanr unapređuje delo koje krši pravila, a zadržava kvalitet. Uzalud je svaka inovacija ako nije praćena kvalitetom, inače je tek – novotarija.
No, da bi se novoistraženi prostor utemeljio kao zaista pomeranje granice žanra neophodno je i da delo bude saobrazno sa duhom vremena. Mnogo puta se događalo da je inovacija došla prerano, pa se kasnije, kada za to kucne čas, neko ko je ponovo “otkrije” proglasi za utemeljitelja ili inovatora, a svi zaborave hrabrog autora koji je prvi istupio i istražio nepoznato.
Uveren sam da će tako biti sa Džongvu Kimom i igrom “Ostrvo pod koprenom” (The Shrouded Isle). Bez brige, ovaj pomalo mračan uvod sasvim odgovara temi i sadržaju igre. Naime, 2015. godine Kim i njegova družina zapitali su se kako navesti igrača da se ne vodi moralnim načelima kojih se inače pridržava u stvarnom svetu, kako da se toliko uživi da prihvati ulogu čudovišta. Sledeći ovu nit, došli su do zaključka da sve simulacije upravljanja (management sims) – streme utopiji.
Sakupljanje sirovina, napredak nauke, proširenje teritorije i razmnožavanje čine okosnicu svih poslovnih ili upravljačkih simulacija. Čak i one koje se bave tragičnim događajima, katastrofama ili post-apokaliptičnim društvima, poštuju ovaj utopijski smer. Ako nije sve bolje i bolje, znači da igrač nešto ne radi kako treba.
Ova igra iz studija Kitfox Games (preporučujem pogledajte i druge igre koje su prilično otkačene) postavlja premisu naopačke i uvodi vas u distopijsku simulaciju u kojoj ništa nije bolje, svakim korakom sve je gore i gore, a najluđe od svega je – vi kao igrač to izazivate i ima da uživate u toj šizofrenoj ulozi nekog ko upravlja zajednicom koju ujedno uništava.
Naime, igra vas postavlja u ulogu – vođe kulta! Priča kaže da su se pre 495 godina sledbenici Černoboga i ostalih Starih bogova iz vode povukli na ostrvo da, daleko od grehova sveta, dočekaju svog Spasitelja. Vremenom, postao je običaj da svaka od pet kuća slavi jednu od vrlina koju zahteva Černobog.
Kuća Kegni spaljuje knjige i tako pospešuje blaženo neznanje, kuća Josefka gradi spomenike i tako potpiruje verski žar, kuća Kadvel bori se protiv kriminala i održava disciplinu, kuća Eferson predvodi samokažnjavanje, a Blekbornovi zahtevaju poslušnost. Ovih pet osobina, ujedno su “sirovine” koje održavaju selo u životu. Ako padnu ispod zadatog nivoa, seljani padaju u nemilost Starih bogova. Istovremeno, neophodno je održavati i zadovoljstvo predvodnika svake od pet kuća.
Svaki potez traje tri meseca (jedno godišnje doba) a na vlasti morate da opstanete dvadeset poteza. Na početku poteza birate po jednog iz svake porodice da vam bude savetnik. Na kraju poteza jednog od njih žrtvovaćete Černobogu. Vidite problem? Sveukupno ima 30 seljana, a 20 ćete morati da ubijete. Svaki put, žrtvina krv odobrovolji boga, ali unesreći porodicu koja je žrtvu podnela.
Čekajte, ima i gore. Svaki potez sastoji se od tri meseca. U svakom mesecu upošljavate savetnike, bar jednog, a najviše troje. Tada on ili ona pokušavaju da poprave ponašanje seljana u svojoj oblasti. Tako će savetnik iz kuće Kegni spaljivati knjige, a onaj iz Efersonovih organizovaće bičevanja. Svaki savetnik kojeg uposlite povećava odanost kuće iz koje dolazi, dok raste nezadovoljstvo kuća koje nisu dobile blagoslov da rade u službi Černoboga. Trik je u tome što po isteku tri meseca morate da žrtvujete jednog od njih.
E, sad.
Svaki član porodice ima jednu vrlinu i jednu manu. Vrline mogu biti neznatne, umerene ili izražene (+5, +10 ili +15), i ne moraju da se odnose na primarnu dužnost kuće iz koje potiču. Možete imati spalitelja knjiga koji je istovremeno veoma poslušan, pa će kada dođe red da služi, tom vrlinom uticati na druge seljane.
Ono što je daleko opasnije jeste što svi ugledni seljani imaju i mane. Stepen grešnosti takođe se boduje (-10, -20 ili -30) i odnosi se na poništavanje pojedinačne vrline. Ako je vrlina neznanje, grešnost je ljubopitivost ili poznavanje jezika, ako je vrlina poslušnost, grešnost su neposlušnost ili buntovnost.
Da biste pogubili grešnika, mora biti uvršten u savetnike, što znači da u tom tromesečju svaki put kada ga uposlite, to ima razoran učinak na vašu pastvu. Možete da odaberete i nekog manje grešnog za pogubljenje, ali osim što izaziva bes kuće iz koje žrtva potiče, ne smete da zanemarite želje Černoboga. Naime, što ste bolji u izvršavanju svoje krvave dužnosti, to vam se češće javlja Černobog i zahteva da nađete određenu vrstu grešnika (“podaj mi Umetnika” ili “žrtvuj mi Kukavicu”).
Umesto istraživanja tehnologije, imate mogućnost da ispitujete članove vladajućih porodica. Biti pod istragom nije prijatno, pa u zamenu za odanost doznajete koju vrlinu ili greh imaju, te u kom stepenu. Ovo je presudno, jer želite da svakog tromesečja žrtvujete samo najveće grešnike kako biste ublažili nezadovoljstvo. Osim što ispunjavate želje Černoboga, smrt grešnika daje primer seljanima šta ne treba raditi, pa svako žrtvovanje ishoduje poboljšanjem određenih vrlina među pastvom.
Ovo je simulacija upravljanja u kojoj maltene šta god odaberete, nije dobro. Opšte stanje sela je sve lošije i lošije, a kako se leševi gomilaju, odanost opada. Sve i da uspevate nekako da održavate ravnotežu, ruke su vam sve krvavije, a ponestaje vam kvalitetnih vernika, čime vam se ograničava prostor za donošenje odluka.
Da sve bude još crnje, u selu izbija epidemija. Bolesni vernici dobijaju razne vrste psihopatologija, te morate da ih ispitate i pročistite, u tamnici, u kavezu ili potapanjem u vodu. Ovim se seljani “leče”, ali i dobija se mogućnost da otkrijete njihove mane i vrline. Povremeno, seljanin će postati Probuđeni, a sličica mu se menja pa liči na Ktulua. Takav seljak prestaje da komunicira rečima, ponaša se čudno, na primer, ceo dan roni veoma duboko, razgovara sa duhovima, piša i sere po selu i slično, ali se i dalje poštuje kao sveta osoba.
Neki seljani vole hladnoću zatvora, pa odbijaju da ga napuste, što je, naravno, problem, jer kako se epidemija širi, trebaće vam više od samo tri kaveza, koliko ih imate na raspolaganju.
Povremeno dobijate poštu, anonimne dojave ili posete vladara kuća koji žele da im pružite naklonost, nasuprot ostatku kuća. Dobro je što je dizan igre donekle transparentan, u smislu da za svaku ponuđenu opciju dobijate komentar o tome kakav će učinak imati. Na primer, ako ćerka optužuje majku da je nedovoljno pobožna, jedan od ishoda može biti objavljivanje njenog pisma i slavljenje poslušnosti, što vam bude i naznačeno prilikom donošenja izbora.
Suština igre je u tome što je jednostavna, pravila su jasna i na svakom koraku podržavaju temu igre, što je čudovištan odnos surovog boga i poglavara njegovog kulta, kao i poglavara i pastve. “Ostrvo pod koprenom” mami igrača da pristane na ulogu čudovišta, ohrabruje ga da donosi grozotne odluke i – da u tome uživa.
No, oni koji izdrže i upuste se svim srcem u igru, dobijaju veoma vredno iskustvo kao nagradu. Počinju da uviđaju kako je lako političarima da donose odluke protiv naroda, kako je zamamno i jednostavno da se nesreća natovari na pleća drugog.
Premda je posredi ispolirana igra nastala tokom takmičenja “Ludum Dare”, pa kasnije proširena dodatnim sadržajem, autori za nju traže svega deset evra što je više nego poštena nagrada za sate i sate zabave u ovoj neobičnoj, disruptivnoj i inovativnoj igri.